text size
Rekordna žetva pšenice u 2025. godini donela je snažan rast proizvodnje u Adria regionu, ali ne i rast prihoda za proizvođače. U Srbiji i Hrvatskoj proizvodnja je porasla gotovo 30 odsto međugodišnje, dok su i ostale zemlje regiona zabeležile dvocifren rast prinosa. Istovremeno, cene pšenice na evropskim berzama nastavile su da padaju, odražavajući globalni višak ponude.
Time se ponovo otvara poznati paradoks domaće poljoprivrede: veća proizvodnja ne znači i veću profitabilnost. U uslovima ograničenih skladišnih kapaciteta, slabijeg kvaliteta uroda i zavisnosti od izvoza sirovine, rast ponude dodatno pritiska otkupne cene i smanjuje prihode proizvođača.
Poljoprivreda u Adria regionu beleži prinose pšenice oko evropskog proseka (6,3 t/ha). Hrvatska je nešto iznad tog proseka sa prinosom od oko 6,7 t/ha, dok su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina ispod proseka, sa prinosima od oko 4,4 i 3,9 t/ha. Prvi podaci nakon prošlogodišnje zimske setve ukazuju na još jednu potencijalno rekordnu žetvu, uz povećanje površina pod pšenicom od oko 10 odsto u Hrvatskoj i pet odsto u Srbiji.
Opširnije
Preti li svetu nova prehrambena kriza?
Uprkos zabrinutosti zbog porasta cena hrane, svetsko poljoprivredno tržište još nije u opasnosti. Cena nafte vrtoglavo raste, ali velike svetske zalihe hrane ublažavaju rast cena poljoprivrednih roba.
02.04.2026
Nedostatak đubriva podstiče inflaciju hrane, a Srbija i dalje zavisi od uvoza
Mineralna đubriva su ključna karika u prelivanju energetskih šokova na cene hrane i inflaciju.
16.04.2026
Pistaći postaju luksuz: da li cene nezaustavljivo rastu?
Geopolitički šok koji traje više od mesec i po pogodio je tržište koje je već bilo 'zategnuto' zbog velike potražnje i slabijeg roda.
22.04.2026
Zašto čokolada još nije pojeftinila i da li će?
Pad cena kakaoa na svetskim berzama ne znači i skoro pojeftinjenje čokolade.
30.01.2026
Cena pšenice na glavnom evropskom referentnom tržištu - pariskoj berzi, kreće se nešto ispod 200 evra po toni prve klase pšenice. Od početka 2025, kada je iznosila oko 240 evra, beleži silazni trend, te je početkom septembra, nakon potvrde rekordne žetve, pala na oko 170 evra po toni. Početkom ove godine zabeležen je blagi oporavak, podstaknut geopolitičkim napetostima na Bliskom istoku.
Najveći hrvatski otkupljivač, Žito grupa, u martu je objavila otkupnu cenu od 173 evra po toni za treću klasu, što je više u odnosu na cene tokom žetve (150-160 evra po toni). U Srbiji, na Novosadskoj berzi sirovina, cena je u istom periodu bila oko 180 evra po toni. Nakon prošlogodišnje žetve najisplativije je bilo skladištiti pšenicu jer su tada cene bile najniže, ali čak 98 odsto poljoprivrednika u Hrvatskoj nema kapacitete za skladištenje.
Da ih imaju, danas bi mogli ostvariti višu cenu. Srbija ima skladišne kapacitete za skoro ceo godišnji rod, te je vremenska arbitraža pristupačnija većem broju poljoprivrednika. Treba napomenuti i da većina pšenice u regionu spada u nižu, treću klasu koja postiže niže cene, pa su otkupne cene u Hrvatskoj i Srbiji većinom ispod evropske referentne cene.
Američko ministarstvo poljoprivrede očekuje rekordnu žetvu pšenice ove godine, sa naglaskom na Evropu. Kada se tome dodaju zalihe iz prošle godine, očekuje se nastavak pritiska na cene pšenice. Tržišta zasad ne očekuju da će se sukob na Bliskom istoku značajnije preliti na više cene pšenice kroz poremećaje u snabdevanju mineralnim đubrivima, iako se mogu očekivati više cene hrane u drugoj polovini godine, ali primarno kod kukuruza, a ne pšenice.
U tom kontekstu, sve češće se pominju planovi za proširenje mlinarskih kapaciteta i jačanje domaće prehrambene industrije. Međutim, realizacija takvih projekata je spora, a efekti će biti vidljivi tek u srednjem roku. Do tada, poljoprivreda će ostati izložena istom obrascu: rekordne žetve, pad cena i pritisak na profitabilnost proizvođača. Očekuje se cena u rasponu od 150 do 160 evra po toni treće klase tokom žetve 2026, zbog visoke globalne ponude i akumuliranih zaliha, dok će se prvom (ekstra) klasom verovatno i dalje trgovati oko 200 evra.
