Pistaći postaju luksuz: da li cene nezaustavljivo rastu?

Pistaći su trenutno "it" proizvod (engl. it product) - viralni hit koji svi traže, ali ga rat u Iranu pretvara u sve ređu i skuplju robu koja nestaje sa tržišta pre nego što stigne do rafova i fabrika. Cene ovog slasnog orašastog ploda su na osmogodišnjem vrhuncu zbog rata i poremećaja u nabavci, pa se automatski nameće pitanje da li će i kada taj skok da se prelije na cene konditorskih proizvoda i krajnje potrošače. 

"Sama proizvodnja pistaća je skupa, s obzirom na to da je reč o radno intenzivnoj kulturi, a stablima je potrebno između 10 i 15 godina da dostignu puni rod. Uz to, pistać ima izraženu alternativnu rodnost, što znači da je berba svake druge godine slabija. Proizvodnja orašastih plodova u Turskoj snažno zavisi od vremenskih uslova, što se vidi i na kretanju cena lešnika. Važno je napomenuti i da oko 30 odsto zasađenih stabala u Turskoj još nije ušlo u fazu punog roda, pa se u narednim berbama očekuje postepena stabilizacija", kaže Mihael Blažeković, glavni analitičar Bloomberg Adrije.

Troškovi sirovina već su porasli, pa proizvođači imaju ograničen izbor: da podignu cene, smanje marže ili prilagode proizvode - kroz manji udeo pistaća ili zamenu drugim orašastim plodovima.

Ipak, u slučaju pistaća, zamena drugim orašastim plodovima nije uvek jednostavna, jer su pistaći specifičnog ukusa i boje - daju poseban vizuelni identitet proizvodu poput Dubai čokolade. Proizvođači, stoga, najpre pribegavaju amortizaciji rasta troškova kroz marže i suptilne izmene proizvoda, a direktno podizanje cena uvode postepeno.

Pistaći imaju prepoznatljivu zelenu boju koja ih izdvaja u odnosu na druge orašaste plodove, čiji su tonovi uglavnom neutralni (bež ili braon) / Depositphotos

Efekat rasta cena ne preliva se odmah na potrošače, jer proizvođači po pravilu raspolažu zalihama kupljenim po nižim cenama, što odlaže pritisak za nekoliko meseci. Ali kada se te zalihe istroše, poskupljenja su vrlo moguća, takoreći neizbežna, sve dok se cene na tržištu ponovo ne stabilizuju. Treba napomenuti i da se podizanje cena brže uvodi kod premijum proizvoda nego kod komercijalnijih slatkiša sa manjim udelom pistaća. Prema deklaracijama proizvoda i industrijskoj praksi (u EU je na snazi QUID pravilo), u premijum slatkišima pistaći mogu činiti i do 20-30 odsto punjenja, dok u komercijalnijim proizvodima njihov udeo često ostaje ispod pet odsto, uz dodatak aroma i boja.

Bloomberg Adria je tim povodom kontaktirala s nekim od renomiranih domaćih proizvođača slatkiša i sladoleda, koji koriste pistaće u svojim proizvodima, ali do datuma objavljivanja ovog teksta dobili smo odgovore samo od poljoprivrednog gazdinstva "Zdravo kod Rusa" iz Varvarina, koje se posebno ističe u proizvodnji kremova od orašastih plodova.

"Što se tiče pistaća kao sirovine, u našem poslovanju se još uvek ništa nije promenilo, zato što smo pre rata uvezli dovoljne količine sa Bliskog istoka. Osim toga, beogradska firma s kojom sarađujemo, a čiji je vlasnik Iranac i bavi se uvozom iz tog regiona, zasad je stabilna sa količinama i cenama", kaže Aleksandra Godić, napominjući da su veći problem iranske urme.

"Na sreću, mi smo i urme zajedno sa pistaćima uvezli u dovoljnoj meri. Situacija u Iranu će sigurno otežati uvoz ubuduće, a samim tim i cene, ali zasad nema problema", zaključuje sagovornica Bloomberg Adrije.

Podsetimo, svetska potrošnja pistaća naglo je porasla nakon što su krajem 2023. godine na TikToku i Instagramu viralno kružile Dubai čokolade. Taj trend je značajno ojačao potražnju u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji, te su veliki prehrambeni brendovi, poput Häagen-Dazsa i Táchea, uvrstili pistaće u svoju ponudu sladoleda i biljnih napitaka, dok je Starbucks dodatno popularizovao kafu sa ukusom pistaća. Prema podacima Expane, referentne cene pistaća u SAD porasle su oko 30 odsto u dve godine od kraja 2023. 

"Globalna proizvodnja pistaća je na godišnjem planu narasla samo jedan odsto, dok je potražnja narasla 30 odsto, što trenutno dovodi do rasta cena ploda iz Turske. Celokupna globalna proizvodnja porasla je više od 50 odsto pet godina unazad, s obzirom na potražnju za čokoladama i sladoledima s ukusom pistaća. S druge strane, dobri vremenski uslovi, kao i povećane poljoprivredne površine pod pistaćima, uticali su na stabilne cene u SAD", ističe Blažeković.

Kada je reč o Adria regionu, dodaje da najviše zavisimo od turskih orašastih plodova, ali da nam je potrošnja veoma mala, te uticaj na ukupnu inflaciju ne bi trebalo da bude naročito osetan. Primera radi, prosečni Makedonac troši jedan odsto dohotka na orašaste plodove, a ostatak regiona 0,3-0,4 odsto.

Srodni primer iz prakse: kriza sa kakaom Da rast cena sirovina na globalnom tržištu ne mora nužno da se odrazi na recepturu ili kvalitet proizvoda, potvrđuje Atlantik Štark, koji je u periodu rekordnih cena kakaoa odlučio da zadrži postojeće standarde. "Odlučili smo da u proizvodnji čokolade koristimo isključivo kakao i kakao maslac, bez biljnih masti ili jeftinijih zamena. Kvalitet je postavljen kao apsolutni prioritet, osiguravajući onaj autentičan ukus koji generacije potrošača prepoznaju i očekuju", saopšteno je. Kada su cene kakaoa dostigle istorijski maksimum usled kriza na plantažama Obale Slonovače i Gane, mnogi proizvođači suočili su se sa pritiskom da pronađu načine za smanjenje troškova i sačuvaju profitabilnost svojih proizvoda, a Štark na krizu nije želeo da odgovori smanjenjem procenta kakaoa u svojim proizvodima. Danas, kada je proizvođačka cena čokolade snižena zahvaljujući nabavci zaliha kakaoa po povoljnijim uslovima, iz Štarka kažu da je usledilo sniženje cena i da ta promena nije rezultat korekcije recepture ili smanjenja udela kakaoa u čokoladama. "Prostor za nižu cenu nastao je isključivo kroz pametnu nabavku sirovine u pravom trenutku", dodaju.

Tražnja koja je izmakla kontroli

Rat u Iranu, jednom od ključnih proizvođača pistaća, krajem februara 2026. dodatno je "zategao" tržište koje je već bilo pod pritiskom snažne globalne tražnje i slabijeg roda, gurajući cene na najviši nivo u poslednjih osam godina i otvarajući pitanje koliko će ovaj šok osetiti krajnji potrošači - kroz skuplje čokolade, sladolede i napitke. Još pre izbijanja konflikta, tržište pistaća ušlo je u fazu ubrzanog rasta. Ključni okidač? Društvene mreže i deserti. 

Podaci sa platformi za pretragu potvrđuju nagli rast interesovanja: prema Yelpu, pretrage za termin "pistać" su se više nego udvostručile između juna 2024. i maja 2025, uz trocifreni rast pojma "pistać late", dok Google Trends godišnje beleži više nego duplirano globalno interesovanje, uz skok iznad 200 odsto za proizvode poput putera od pistaća.

Industrija je na hajp odgovorila veoma brzo. Kompanije su proširile asortimane proizvoda, dok su proizvođači investirali u preradu pistaća - posebno u putere i kremove. Rezultat je bio još veći skok tražnje, koji je do kraja 2023. i tokom 2024. uveliko počeo da vrši pritisak na svetske cene.

"Orašasti plodovi najbolje uspevaju u SAD, tačnije u Kaliforniji, iz koje dolazi oko 80 odsto proizvodnje lešnika, oraha i pistaća. Ova industrija se snažno oslanja na izvoz, a tražnja posebno raste u Aziji i Evropi zbog povećane popularnosti prehrambenih trendova. Američka proizvodnja izrazito zavisi od prekookeanskog izvoza, pa tako 80 odsto badema, 70 odsto lešnika i 65 odsto pistaća odlazi u Evropu i Aziju. Što se tiče pistaća, oko 65 odsto svetske proizvodnje dolazi iz SAD, dok ostatak čine Iran i Turska. Minula sezona berbe pistaća bila je rekordna u SAD, gde je proizvodnja narasla 43 odsto godišnje i tako više nego nadomestila značajan pad proizvodnje (pad 70 odsto) u Turskoj. Ključna tržišta gde se konzumiraju pistaći su Kina i EU, koje zajedno čine čak 58 odsto potražnje", objašnjava Blažeković.

Struktura tržišta: zašto je Iran ključan

Iako su SAD danas najveći proizvođač pistaća, globalno tržište ove sirovine je daleko od "monopola", odnosno dominacije jednog igrača. Iran i dalje drži oko petinu proizvodnje i trećinu izvoza, što ga čini ključnim za međunarodne tokove robe. Nakon izbijanja sukoba krajem februara tekuće godine, poremećaji u transportu i otkazivanje brodskih pošiljki ka Bliskom istoku - zbog blokiranog Ormuza - praktično su "zaključali" deo ponude, dok su trgovinski tokovi kroz ključne centre poput UAE i Turske dan-danas usporeni.

Bloomberg

Za razliku od američke proizvodnje, koja se oslanja na intenzivno navodnjavanje i velike agroindustrijske sisteme, iranski pistaći se često uzgajaju u drugačijim uslovima i imaju specifičan kvalitet koji je tražen na određenim tržištima. Istovremeno, tržište je već godinama opterećeno političkim tenzijama. Sankcije, trgovinska ograničenja i raniji poremećaji u transportu i logistici već su otežavali izvoz iz Irana, što znači da je rat pogodio sektor koji je već bio okrnjen.

Osim toga, za razliku od mnogih poljoprivrednih proizvoda, pistaći iz Irana gotovo u potpunosti završavaju na međunarodnom tržištu: procena je da se čak 80 do 90 odsto proizvodnje izvozi, pri čemu se značajan deo odnosi na već obrađene kernele - ključnu sirovinu za čokolade, kremove i sladolede.

Između rekordne tražnje i neizvesne ponude

Dugoročna slika zavisi od trajanja konflikta i naredne žetve.

Američka proizvodnja, koja poslednjih godina snažno raste i dominira globalnim tržištem, mogla bi da ublaži pritisak na cene ukoliko se očekivani veći rod realizuje. Međutim, čak i tada ostaje pitanje logistike i globalne trgovine, posebno u uslovima pojačanih trgovinskih ograničenja.

Istovremeno, potražnja ne pokazuje znakove slabljenja. Industrija je uložila značajna sredstva u promociju i razvoj proizvoda, a pistaći su izgradili status koji prevazilazi sezonske trendove.

Da li je ova situacija s pistaćima presedan? I da i ne.

Slični poremećaji na tržištu pistaća već su se dešavali, i gotovo uvek su imali geopolitičku pozadinu. Još nakon Iranske revolucije 1979. i uvođenja američkog embarga, globalno tržište se naglo preusmerilo ka američkim proizvođačima, što je dugoročno promenilo strukturu ponude i omogućilo Kaliforniji da izgradi dominantnu poziciju.

Bloomberg

Kasnije su i trgovinske mere - poput visokih carina na iranske pistaće u SAD - dodatno ograničavale tokove robe i uticale na cene, dok su klimatski šokovi, poput suša u Kaliforniji, povremeno izazivali kratkoročne skokove cena zbog smanjene proizvodnje.

Međutim, aktuelna situacija je specifična po tome što se prvi put preklapaju tri faktora: geopolitički poremećaj, ciklični pad prinosa i snažan rast potražnje podstaknut potrošačkim trendovima. Ta "fatalna" kombinacija čini tržište pistaća osetljivijim nego u prethodnim ciklusima, jer ne postoji jasna "formula" koja bi brzo stabilizovala cene.