Brodovlasnici užurbano pokušavaju da razumeju detalje prekida vatre između SAD-a i Irana, koji bi mogao privremeno da deblokira Hormuški moreuz i omogući izlaz za više od 800 plovila zarobljenih u Persijskom zalivu.
Taj vitalni plovni put praktično je zatvoren otkako su američki i izraelski napadi krajem februara podstakli Iran da pojača kontrolu, što je izazvalo neviđenu krizu u snabdevanju energentima. Pošto nije bilo moguće garantovati bezbednost hiljadama pomoraca i njihovom teretu, brodovi su se zaustavili kod moreuza, a saobraćaj je sveden na minimum.
Zatim su, samo nekoliko sati pre isteka roka koji je postavio američki predsednik Donald Trump u utorak uveče po američkom vremenu, dve strane postigle dogovor o prekidu vatre u zamenu za ponovno otvaranje prolaza.
Ključni detalji i dalje su nejasni. Iran tvrdi da je pristao na dve nedelje bezbednog prolaza u koordinaciji sa svojim oružanim snagama i unutar "tehničkih ograničenja", dok je Trump najavio "Potpuno, neposredno i sigurno otvaranje" moreuza. Takođe nije jasno da li su se dve strane dogovorile o naknadama za tranzit niti kada tačno primirje stupa na snagu.
Trump je u zasebnoj objavi na društvenim mrežama rekao da će SAD pomagati u rešavanju zastoja u pomorskom saobraćaju i obezbediti nesmetan protok brodova.
Međutim, za brodovlasnike su početne vesti bile dovoljne da pobude oprezni optimizam. Udruženje japanskih brodovlasnika, velika industrijska grupacija, među prvima je najavila da će proveriti detalje dogovora i te informacije proslediti svojim članovima.
Ipak, većina upozorava da je potrebna veća jasnoća pre nego što se brodovi pokrenu, a čak i u najboljem slučaju biće potrebno vreme da se saobraćaj vrati u normalno stanje. U mirnodopskim uslovima kroz moreuz dnevno prođe oko 135 brodova, a taj broj se znatno smanjio.
"Globalni brodski promet ne može se ponovo pokrenuti za 24 sata", rekla je Jennifer Parker, vanredna profesorka na Institutu za odbranu i bezbednost Univerziteta Zapadne Australije. "Vlasnici tankera, osiguravači i posade moraju verovati da se rizik zaista smanjio, a ne samo privremeno zaustavio."
Prema podacima kompanije Kpler, brodovi koji prevoze energente čine veliki deo flote blokirane unutar Zaliva. Trenutno postoji 426 tankera koji prevoze sirovu naftu i naftne derivate, 34 broda za prevoz ukapljenog naftnog gasa i 19 brodova za prevoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG). Ostatak flote prevozi rasute terete, poput poljoprivrednih ili metalnih proizvoda, kao i kontejnere.
Planovi za prekid vatre su nužan korak, ali to je tek početak, rekao je Lewis Hart, rukovodilac sektora pomorstva za Aziju u brokerskoj kući za osiguranje Willis Towers Watson. "Čak i tokom ovog dvonedeljnog perioda očekujemo da će se aktivnosti obnavljati postepeno, a ne odjednom", rekao je.
Trgovci i brodovlasnici sada će pažljivo pratiti brodove koji krenu u tranzit kroz moreuz u oba smera (posebno one koji inače ne bi imali iransku zaštitu) i kako će proći. Od srede ujutro, više od 1.000 plovila čeka sa obe strane moreuza, oko Dubaija i Khor Fakana.
"Lepo je videti ovakvu reakciju tržišta, ali ovo je tek prvi dan neizvesnog primirja", rekao je za Bloomberg Television Michael Pregent, bivši savetnik američke obaveštajne službe. "Režim će verovatno kontrolisati ko prolazi, kome se šta naplaćuje i kome se prolaz uskraćuje."
Podaci o praćenju brodova pokazuju da se u sredu ujutro prva dva broda koja pokušavaju da izađu iz Zaliva kreću u paru ka iranskim ostrvima Larak i Kešm. Jedan od njih je Tour 2, tanker tipa Suezmax pod iranskom zastavom koji je pod američkim sankcijama.
Uz njega plovi NJ Earth, brod za rasuti teret u grčkom vlasništvu, čija istorija plovidbe unutar Persijskog zaliva ukazuje na moguće lažiranje podataka o lokaciji ili ometanje elektronskim ratovanjem. U bazi podataka Equasis nisu navedeni kontakt podaci za vlasnika (NJ Earth Marine Ltd.) niti za upravitelja (NJ Trust Marine Ltd.).
Kretanje brodova za LNG takođe će se posebno pažljivo pratiti, budući da nijedan natovareni brod nije prošao kroz moreuz od početka rata, a jedan nedavni pokušaj tranzita završio se okretanjem broda u poslednjem trenutku. Kroz Hormuz je prošle godine prošlo oko 20 odsto globalnog LNG prometa.
Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije s kraja marta, oko 20.000 civilnih pomoraca zaglavilo je na tim brodovima, kao i na drugim pomoćnim plovilima. Članovi posada suočavaju se sa sve manjim zalihama, iscrpljenošću i psihološkim stresom, upozorila je agencija Ujedinjenih nacija.
.webp){kind=icon}
