Rat pokreće lančani energetski šok: rastu cene širom sveta

Tržišta nafte i gasa uzdrmana su poremećajima u snabdevanju iz Persijskog zaliva. Cene oba energenta su porasle otkako su SAD i Izrael započeli napade na Iran. Iran je praktično blokirao isporuke kroz Ormuski moreuz - uski plovni put kojim prolazi oko četvrtine globalne pomorske trgovine naftom i petina snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG).

Istovremeno, Iran je gađao energetsku infrastrukturu širom Zaliva i pokrenuo intenzivan talas napada nakon što je Izrael pogodio njegovo gasno polje South Pars.

Šteta na naftnim i gasnim postrojenjima u regionu znači da bi izvoz mogao sporije da se vrati u normalu čak i kada se Ormuz ponovo otvori. Značajan deo katarskog kapaciteta LNG-a suočava se s višegodišnjim oporavkom nakon raketnih napada.

 

Kako rat utiče na izvoz nafte iz Zaliva

Ormuski moreuz predstavlja usko grlo za većinu izvoza nafte iz zemalja Persijskog zaliva. Iran je praktično zatvorio ovaj plovni put povremenim napadima na brodove, čime odvraća tankere od prolaska. Proizvođači nafte iz Zaliva smanjili su proizvodnju jer se skladišta pune - kako na kopnu, tako i na tankerima na moru.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), proizvodnja je smanjena za najmanje 10 miliona barela dnevno, što je više od polovine količine sirove nafte koja inače prolazi kroz Ormuz. Iako Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak imaju alternativne rute, one ne mogu da nadomeste uobičajene izvozne količine.

Saudijska Arabija, najveći proizvođač u regionu, preusmerava više nafte kroz naftovod ka luci Yanbu u Crvenom moru. Međutim, i to nosi rizike ukoliko proiranski Huti nastave napade na brodove u Crvenom moru. Iran bi takođe mogao da gađa Yanbu, s obzirom na to da je već napao rafineriju u tom području.

Iran je nastavio da izvozi naftu kroz Ormuz gotovo na nivoima pre rata. Njegove ključne izvozne operacije na ostrvu Kharg ranjive su na napade, iako su SAD poštedele naftnu infrastrukturu tokom nedavnog bombardovanja ostrva. Iran učestvuje sa oko tri odsto u globalnoj proizvodnji nafte, a oko 90 odsto izvoza ide u Kinu, uglavnom nezavisnim rafinerijama koje kupuju sankcionisanu naftu uz značajan popust.

Bloomberg

 

Kako reaguju SAD i uvoznici na poremećaje

Gotovo 90 odsto nafte i kondenzata koji su prošle godine prošli kroz Ormuz završilo je u Aziji. Kako se snabdevanje iz Zaliva smanjuje, tako se azijski kupci okreću američkoj nafti. Takođe se pojačano kupuje ruska nafta, posebno od indijskih rafinerija, nakon što je administracija Donalda Trumpa privremeno ublažila sankcije za terete koji su već na moru.

Američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da bi sankcije na iransku naftu koja se transportuje morem takođe mogle biti ublažene.

Kako bi ublažili rast cena, članice IEA dogovorile su oslobađanje više od 400 miliona barela nafte i naftnih derivata iz strateških rezervi. Međutim, te količine neće odmah stići na tržište i verovatno će pokriti samo deo dnevnog manjka iz Zaliva. Ključno je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, dok je američki poziv na međunarodnu pomorsku pratnju trgovačkih brodova naišao na slab odziv.

 

Postoje li posledice i van sirove nafte

Poremećeno je i snabdevanje rafinisanim derivatima, što je dovelo do rasta cena dizela, benzina, avio-goriva, brodskog goriva i nafte, kao i nafte za petrohemijsku industriju (npr. nafta za plastiku). Rast cena goriva na pumpama može pojačati politički pritisak na Trumpa i Republikansku stranku, jer će troškovi života biti ključna tema na predstojećim izborima.

U Aziji, koja je posebno zavisna od nafte i derivata iz Zaliva, dobavljači ograničavaju prodaju - od brodskog goriva do plina za domaćinstva - kako bi upravljali smanjenim zalihama. Vlade uvode mere za ublažavanje troškova i štednju energije. Kina je, prema izvorima upoznatim sa situacijom, naložila najvećim rafinerijama da obustave izvoz dizela i benzina.

Kako rat utiče na tržište gasa

Globalni višak gasa koji se očekivao ove godine verovatno je nestao. Kompanija QatarEnergy saopštila je da je oko 17 odsto izvoznog kapaciteta LNG-a zemlje onesposobljeno nakon iranskih raketnih napada, a popravke bi mogle trajati i do pet godina. Katar je prošle godine bio drugi najveći proizvođač LNG-a u svetu, odmah iza SAD.

Većina LNG izvoza sa Bliskog istoka ide u Aziju. Poremećaji u snabdevanju povećali su konkurenciju za LNG iz drugih regiona, što je podiglo cene globalno. To predstavlja lošu vest za Evropu, koja izlazi iz zime sa neuobičajeno niskim zalihama gasa i mogla bi da plati više kako bi ih obnovila pre sledeće zime. Postoji bojazan od dugotrajnog energetskog šoka.

Napad Izraela na gasno polje South Pars dodatno pojačava globalnu konkurenciju za LNG. Turska više od 10 odsto gasa uvozi iz Irana i mogla bi da mora da kupuje dodatne količine LNG-a na spot tržištu kako bi nadoknadila manjak.

Pritisci na tržište LNG-a osećaju se u više sektora, uključujući proizvodnju električne energije - gde se neke azijske zemlje vraćaju uglju - kao i poljoprivredu, jer je prirodni gas ključna sirovina za proizvodnju đubriva.

Američki proizvođači LNG-a mogli bi imati koristi od trenutne krize i dugoročnih zabrinutosti u vezi sa pouzdanošću snabdevanja sa Bliskog istoka. Međutim, kratkoročni efekti su ograničeni jer izvozni terminali u SAD već rade blizu maksimalnog kapaciteta. Novi LNG projekti u SAD, koji bi trebalo da počnu sa radom ove godine, mogu samo delimično nadoknaditi gubitak katarskog gasa, pa će neki potrošači možda morati da smanje potrošnju ili pronađu alternative - ukoliko je to moguće.