Primirje pred istekom: Ormuz i nuklearni spor koče dogovor SAD i Irana

Kako se bliži kraj dvonedeljnog primirja ugovorenog između SAD i Irana, ključno pitanje je da li će uspeti da postignu sporazum kojim bi okončali rat u kojem su poginule hiljade ljudi i koji je izazvao globalnu energetsku krizu.

Iako su pregovori u Pakistanu završeni bez dogovora, dve strane razmatraju produženje primirja za još dve nedelje kako bi dobile dodatno vreme za pregovore o mirovnom sporazumu, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Trenutno primirje uglavnom se poštuje od kada je stupilo na snagu 8. aprila. Ipak, postoji nekoliko ključnih tačaka pritiska koje bi mogle da testiraju njegovu održivost i otežaju postizanje dugoročnijeg rešenja. Ovo su neke od prepreka trajnom okončanju sukoba.

Ormuski moreuz

Nakon izbijanja rata, Iran je ograničio pristup ovom ključnom plovnom putu, kroz koji inače prolazi oko petine svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, što je dovelo do naglog rasta cena energije. Istovremeno, nastavio je da izvozi sopstvenu naftu kroz Ormuz, dok je drugim brodovima dozvoljavao prolaz selektivno - često tek nakon pregovora o bezbednom prolazu, a ponekad i uz zahteve za plaćanje do dva miliona dolara.

Kako je saobraćaj kroz moreuz i dalje ozbiljno ograničen uprkos primirju, a nakon neuspešnih pregovora u Pakistanu, SAD su uvele blokadu brodova koji su pristajali ili se kreću ka iranskim lukama. Cilj je da se smanji izvoz nafte iz Irana i izvrši ekonomski pritisak na vlast u Teheranu da ponovo otvori Ormuz kao slobodan plovni put bez naplate prolaza.

Ova strategija bi mogla da se obije o glavu, jer blokada nosi rizik dodatnog smanjenja ionako malog broja brodova koji prolaze kroz moreuz. Iran je takođe zapretio da će uzvratiti ometanjem pomorskog saobraćaja u Crvenom moru - ruti koja je za Saudijsku Arabiju postala ključna alternativa za izvoz nafte.

Iran verovatno neće lako odustati od svog uticaja nad Ormuskim moreuzom - a time i nad globalnom ekonomijom - bez značajnih ustupaka SAD. Već je ranije podnosio duže periode smanjenog izvoza nafte, uključujući i tokom prvog mandata predsednika Donalda Trumpa, kada je vođena politika "maksimalnog pritiska" kroz stroge sankcije.

Čak i ako blokada primora Iran na popuštanje, biće potrebno vreme da se saobraćaj kroz Ormuz normalizuje. Vlasnici brodova moraće da budu uvereni da njihove posade i plovila mogu bezbedno da prolaze bez rizika od raketnih napada, dronova ili morskih mina. Uz to, na obe strane moreuza već se stvorio veliki zaostatak brodova.

Iranski nuklearni program

Trump je rekao da su pregovori u Pakistanu propali jer Iran nije želeo da odustane od svog nuklearnog programa. SAD insistiraju da Iran bude lišen nuklearnih kapaciteta - osim civilne elektrane u Bushehru - kako ne bi mogao da proizvede atomsku bombu.

Administracija Donalda Trumpa zahteva da Iran obustavi svako obogaćivanje uranijuma i preda zalihe visoko obogaćenog uranijuma radi iznošenja iz zemlje. Prema pisanju New York Timesa, pozivajući se na izvore upoznate s pregovorima, SAD su u Islamabadu predložile 20-godišnju obustavu svih nuklearnih aktivnosti, dok je Iran uzvratio predlogom moratorijuma u trajanju do pet godina.

Iran već dugo negira da želi da razvije nuklearno oružje, što je tvrdnja koju deo zapadnih vlada dočekuje sa skepticizmom. Teheran insistira na pravu da obogaćuje uranijum u civilne svrhe.

Poslednji put kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju mogla da verifikuje iranske zalihe uranijuma bilo je pre američkih i izraelskih napada u junu 2025. Inspektori su tada utvrdili da Iran poseduje 441 kilogram uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što bi - uz dodatnu preradu - bilo dovoljno za oko desetak nuklearnih bombi. Trenutna lokacija i stanje tih zaliha nisu poznati.

 

Sukob u Libanu

Izrael je takođe pristao da obustavi napade na Iran na dve nedelje, ali postoji neslaganje oko toga da li primirje obuhvata i Liban, gde Izrael paralelno vodi sukob protiv Hezbolaha, koji ima podršku Irana.

Iran i Pakistan, ključni posrednik u postizanju primirja, tvrde da se pauza u borbama odnosi i na Liban, dok Izrael i SAD to osporavaju. Nedugo nakon objave primirja, Izrael je izveo najintenzivniji napad na Hezbolah od početka rata sa Iranom.

Produženi sukobi u Libanu mogli bi da ugroze napore SAD da smanje tenzije sa Iranom. Iranski zvaničnici poručili su da izraelska ofanziva u Libanu predstavlja kršenje primirja. Predsednik Irana, Masoud Pezeshkian, izjavio je da njegova zemlja "nikada neće napustiti svoju libansku braću i sestre".

Iako su Izrael i Liban 14. aprila prvi put posle više od tri decenije održali direktne razgovore, u pregovorima pod pokroviteljstvom SAD nije postignut napredak. Liban traži prekid vatre pre razgovora o dugoročnim pitanjima, dok Izrael odbija da obustavi napade i zahteva razoružavanje Hezbolaha.

Ostale prepreke

SAD žele da Iran ograniči svoj program balističkih raketa. Ovi sistemi predstavljaju konvencionalnu vojnu pretnju koja može da doseže i van Bliskog istoka, a mogli bi da posluže i kao nosači nuklearnih bojevih glava, ukoliko bi Iran razvio takve kapacitete.

Administracija Donalda Trumpa takođe zahteva da Iran prestane da naoružava i finansira milicije u regionu, poput Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu, koje SAD smatraju terorističkim organizacijama. Iran ove grupe vidi kao deo svoje "osovine otpora" kroz koju projektuje uticaj na Bliskom istoku.

S druge strane, Iran kao uslove za mirovni sporazum navodi ukidanje sankcija - što su SAD ranije signalizirale kao mogućnost - ali i zahteve koji su verovatno neprihvatljivi, poput ratne odštete i povlačenja američkih borbenih snaga iz regiona.

Trump bi mogao da pokaže spremnost na kompromis i ostavi neka ključna pitanja otvorenim, suočen sa političkim i ekonomskim pritiscima da pronađe izlaz iz rata. Sukob je podigao cenu benzina u SAD iznad četiri dolara po galonu prvi put od 2022, što dodatno opterećuje potrošače uoči izbora za Kongres kasnije ove godine.