Dolar sve ranjiviji - investitori bez dobre zaštite od novog pada

Ako pregledate izveštaje penzionih fondova i osiguravajućih društava širom sveta, jedna stvar posebno upada u oči: neki od najbogatijih vlasnika američke imovine imaju malu zaštitu od slabljenja dolara, što znači da bi američka valuta mogla da pretrpi još veći pad ukoliko se raspoloženje investitora iznenada promeni.

 

Na tržištima poput Japana, Kanade i Tajvana, ovi investitori su 30. juna zaštitili od valutnog rizika svega 41 odsto svoje izloženosti stranim valutama, što je najniži nivo od najmanje 2015. godine, prema Bloombergovim proračunima zasnovanim na podacima iz šest tržišta za koja su takvi podaci dostupni. Iako to ne daje potpunu sliku, pokazuje kako je prošlogodišnja iznenadna trka za zaštitom od gubitaka usled pada dolara, pokrenuta nakon što je predsednik Donald Trump uveo globalne carine, splasnula kako se američka valuta postepeno stabilizovala.

Smanjujući obim valutne zaštite, investitori se vraćaju strategiji koja je funkcionisala tokom većeg dela prethodne decenije. Dolar je imao tendenciju da raste ili barem zadrži vrednost kada bi tržišta postala nestabilna, čime je ublažavao gubitke na američkim akcijama i obveznicama kada se njihova vrednost preračuna u domaće valute investitora. Istovremeno, pošto je zaštita od valutnog rizika bila skupa, bilo je malo podsticaja da se za nju plaća.

Rizik je sada u tome što su dva stuba na kojima počiva ova strategija, visoki troškovi zaštite i status dolara kao sigurnog utočišta, istovremeno dovedena u pitanje.

Bloomberg

Dolar je ovog kvartala oslabio oko 2,3 odsto i izgubio vrednost u odnosu na većinu valuta iz grupe G10, dok investitori ponovo aktiviraju strategiju da će politike SAD dovesti do pada vrednosti američke valute. Zabrinutost je dodatno pojačana potezima ministra finansija Scotta Bessenta da podrži jen i obuzda rast prinosa na američke obveznice, kao i sumnjama u to da li će predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh podizati kamatne stope kako bi obuzdao inflaciju, dok Trump insistira na nižim troškovima zaduživanja.

Valutna zaštita štiti investitore od promena kursa tako što koriste derivate za prodaju dolara u zamenu za svoju domaću valutu. Budući da američka imovina čini veliki deo globalnih portfelja, veća valutna zaštita praktično znači i veću prodaju dolara.

"Uzimajući u obzir obim stranog vlasništva nad američkom imovinom, nije potrebna dramatična promena pozicioniranja da bi ona imala značajan uticaj", rekla je Laura Cooper, šefica makrokreditnog sektora u Londonu u kompaniji Nuveen, koja upravlja imovinom vrednom 1,4 biliona dolara. "Strani investitori drže značajnu količinu američke imovine, pa čak i male promene u odnosu zaštićene izloženosti mogu da pokrenu značajne tokove na deviznom tržištu."

Povećanje odnosa zaštićene izloženosti za pet procentnih poena značilo bi transakcije vredne oko 230 milijardi dolara, prema Bloombergovim procenama zasnovanim na 4,6 biliona dolara imovine u stranim valutama u šest posmatranih tržišta, među kojima su i Australija, Danska i Finska.

Procena ne obuhvata velika tržišta poput Velike Britanije i evrozone, ali zemlje koje su uključene i dalje predstavljaju značajan deo stranog vlasništva nad američkom imovinom. Japan je najveći strani vlasnik američkih državnih obveznica na svetu, sa oko deset odsto ukupnog stranog vlasništva, dok su Kanada i Tajvan među 10 najvećih vlasnika.

Bloomberg

Faktori koji su u prethodne četiri godine smanjili obim valutne zaštite sa više od 50 odsto počinju da se menjaju.

Razlika u kamatnim stopama koja je zaštitu od valutnog rizika činila skupom sada se smanjuje. Tromesečni trošak zaštite od dolara za investitore čija je osnovna valuta jen pao je na najniži nivo u poslednje četiri godine, na 2,75 odsto, sa maksimuma od šest odsto iz oktobra 2023. Za investitore kojima je osnovna valuta evro, trošak je pao na najniži nivo u poslednje dve godine, na 1,32 odsto.

Potražnja za valutnom zaštitom već je ranije oscilirala. Pre godinu dana prilivi u berzanske fondove koji su kupovali američku imovinu uz zaštitu od valutnog rizika prvi put u ovoj deceniji premašili su prilive u fondove bez zaštite, pokazali su podaci Deutsche Bank AG. Sada rat u Iranu i skok cena energenata dodatno podstiču inflatorne pritiske, gurajući centralne banke širom sveta ka višim kamatnim stopama i smanjujući razliku u odnosu na SAD.

Putanja američkih kamatnih stopa manje je jasna, dok zbog Warshovih poruka investitori pokušavaju da procene koliko će se agresivno boriti protiv inflacije. Njegovo obećanje da će obuzdati rast cena, izneto u petak u Džekson Holu, podiglo je očekivanja da će kamatne stope biti povećane. Međutim, investitori istovremeno uzimaju u obzir pritisak Trumpove administracije da troškovi zaduživanja ostanu pod kontrolom, posebno uoči izbora za Kongres na polovini mandata.

"Ako tržišta nastave da smanjuju očekivanja o povećanju kamatnih stopa Feda i ako se razlika u kamatama dodatno suzi, investitori bi mogli da počnu da obnavljaju valutnu zaštitu", rekao je Nathan Thooft, glavni investicioni direktor tima za multiautorske strategije u Manulife Investment Managementu. "To stvara stabilan izvor pritiska na prodaju dolara."

"Dolar se sve više odvaja od nominalnih i realnih prinosa, jer je kredibilitet ekonomske politike potisnuo razlike u kamatnim stopama kao dominantan pokretač", kaže Tatiana Darie, strateg u Bloombergovom timu Markets Live.

Stuart Simmons, šef sektora za multiautorske strategije u QIC Ltd., jednom od najvećih australijskih državnih upravljača novcem, rekao je da oslanjanje na korpu stranih valuta u kojoj je 70 odsto izloženo dolaru možda više nije dobra zaštitna strategija.

"U eri povećane geopolitičke neizvesnosti, da li zaista možete biti toliko sigurni da će američki dolar i ubuduće biti glavno utočište u kriznim vremenima?", rekao je Simmons. "Ono što preporučujemo jeste da razmotrite neke od alternativa i da se pobrinete da u toj korpi stranih valuta imate nešto veću diverzifikaciju."

Bloomberg

Dovodi se u pitanje i snaga dolara. Plan američkog ministarstva finansija da poveća kupovinu dugoročnog duga kako bi ograničilo troškove zaduživanja, kao i koordinisana intervencija SAD i Japana na tržištu jena, izazvali su zabrinutost zbog spremnosti vlasti da podrže tržišta i druge valute na račun dolara.

"Ako investitori postanu manje uvereni da će dolar pouzdano jačati tokom perioda tržišnog stresa, mogli bi da imaju manje razloga da prihvataju veliku nezaštićenu valutnu izloženost", rekao je Noureldeen AlHammoury, glavni tržišni strateg u kompaniji Equiti Group u Dubaiju.

Investitori ne bi morali da prodaju američku imovinu. Mogu da zadrže akcije ili američke državne obveznice, a da istovremeno povećaju valutnu zaštitu tako što će unapred prodavati dolare. "Ta razlika je veoma važna jer znači da potražnja za američkom imovinom može ostati relativno snažna čak i dok je dolar pod pritiskom", dodao je.

Japan

Potencijal za prelazak na veću valutnu zaštitu možda je najveći u Japanu, gde se nalaze neki od najvećih stranih vlasnika američke imovine. Procene Deutsche Banka pokazuju sličnu tendenciju među japanskim investitorima, koji su u prvoj polovini ove godine zaštitili od valutnog rizika 41 odsto novih kupovina stranih obveznica, u poređenju sa 62 odsto u 2024. godini.

"Poslednji put kada je nivo zaštite bio ovako nizak, 2013. godine, dolar je ulazio u desetogodišnji period rasta. Današnje makroekonomsko okruženje više liči na suprotnu sliku", rekao je Shoki Omori, glavni strateg Deutsche Bank za japansko tržište fiksnog prinosa.

Omori vidi tri moguća okidača za promenu trenda: nova povećanja kamatnih stopa Banke Japana, koja bi smanjila razliku u kamatama; nagli pad dolara, koji bi mogao da produbi gubitke i navede odbore za upravljanje rizikom da povećaju zaštitu; i novi režim solventnosti, zbog kojeg bi osiguravajuća društva mogla imati manju toleranciju na valutne oscilacije.

Bloomberg

Erik Nelson, strateg u Wells Fargu, upozorio je da ne treba posmatrati valutnu zaštitu kao osnovni pokretač kretanja dolara, navodeći da će monetarna politika verovatno imati dominantnu ulogu na duže. Ipak, smatra da postoji prostor da investitori povećaju zaštitu od pada dolara kako troškovi klađenja protiv američke valute budu padali.

Nelson očekuje da će evro biti jedan od glavnih dobitnika, imajući u vidu velike nezaštićene kupovine američkih akcija od strane evropskih fondova.

"Svaki znak da dolar slabi u periodima kada investitori izbegavaju rizičnu imovinu može brzo da promeni ponašanje na tržištu valutne zaštite i ubrza pad dolara", rekao je.