Gde sada uložiti 10, 50 i 100 hiljada evra? Donosimo portfelje koje preporučuju profesionalci

Globalna finansijska tržišta su poslednjih nedelja pod značajnim pritiskom. Indeks S&P 500 dostigao je jednomesečni minimum, što je njegov najduži niz gubitaka od avgusta, dok tehnološki divovi gube zamah jer investitori sve više propituju može li veštačka inteligencija (AI) ispuniti visoka očekivanja koja su podstakla rast ove godine.

Slično prigušeno raspoloženje zabeleženo je i na evropskim i azijskim berzama, gde se bitcoin konsolidovao ispod 92.000 dolara. Prinosi američkih obveznica smanjili su se nakon nekoliko dana rasta, jer je potraga za sigurnim utočištima povećala potražnju za državnim obveznicama.

Mahdi Saadi, analitičar u Triglav Investmentsu, rekao je da finansijska tržišta ulaze u "fazu stabilizacije s velikim regionalnim razlikama" u poslednjem tromesečju 2025. godine. SAD ostaje najjače tržište zbog visokog rasta dobiti i marži, dok Evropa gubi zamah zbog niskog rasta i političkih rizika.

"Najveće prilike trenutno su u SAD, posebno u tehnološkom i finansijskom sektoru", naglašava Saadi, upozoravajući da su rizici povezani s daljom monetarnom politikom američkih Federalnih rezervi i političkom neizvesnošću u Evropi. Zadržava neutralan stav prema obveznicama, budući da su dugoročni rizici kamatnih stopa i dalje izraženi.

Neizvesnost među ulagačima dodatno je pojačana očekivanjem objave zapisnika američkih Federalnih rezervi, jer trgovci sve više veruju u skori pad kamatnih stopa. Čelnici Wall Streeta upozoravaju na oprez i mogućnost daljih padova, dok neki analitičari već govore o početku šire korekcije u tehnološkom sektoru u rasponu od 10 do 15 odsto.

Gde uložiti 10, 50 i 100 hiljada evra

 

U takvom okruženju, pojedinačni investitori se pitaju kako izgraditi portfelj koji će izdržati povećanu volatilnost i doneti dugoročno stabilne prinose. Zato smo, radi raznolikosti, pitali najveće upravitelje imovinom na slovenačkom tržištu gde bi danas uložili 10, 50 i 100 hiljada evra – po industriji, geografiji i među različitim investicionim klasama.

"Važnije od različitih iznosa koje pojedinac želi alocirati na tržištima kapitala jeste težina investicionog rizika koji odabrani iznos predstavlja u ukupnoj slici imovine pojedinca", kaže Goran Đuratović, direktor Sektora finansijskog savetovanja i marketinga u Generali Investmentsu.

"Ako investitor ima 20.000 evra za ulaganje, a uz to ima, na primer, dva stana i 50.000 evra depozita, može sebi priuštiti 100-postotnu izloženost", ilustruje sagovornik. Međutim, ako 20.000 evra predstavlja ukupnu likvidnu imovinu, udeo ulaganja u portfelju s većim rizikom mora se u skladu s tim prilagoditi (tj. smanjiti).

Zašto takav pristup? Đuratović objašnjava da sa takvim pristupom investitor dugoročno može ostati alociran u rizičnija ulaganja i da nema potrebe za kratkoročnim prilagođavanjima u slučaju negativnih, kratkoročnih događaja, emocionalnih povlačenja ili drugih ideja ciljanog ulaska na tržišta, za koje je dokazano da dugoročno ne donose pozitivne efekte.

Slično mišljenje ima i Primož Čuček, rukovodilac prodaje u Triglav Investmentsu, koji kaže da je za sva tri iznosa – 10, 50 i 100 hiljada evra – dizajn sastava portfelja uglavnom sličan: većina ulaganja može se plasirati u diverzifikovana vlasnička ulaganja, uz zadržavanje odgovarajućeg udela obvezničkih ulaganja kao stabilizujućeg elementa.

"Razlike između iznosa stoga se ne odražavaju toliko u strukturi koliko u mogućnosti nešto šire diverzifikacije za veće iznose", dodaje Čuček, koji naglašava da ako se investitor odluči za korišćenje investicionih fondova, oni su već sami po sebi diverzifikovani finansijski instrument.

 

Karin Kunrath, iz Raiffeisen Capital Managementa, naglašava da ne postoji jedan "idealni portfelj". "Portfelj 18-godišnjeg investitora koji može preuzeti više rizika potpuno je drugačiji od portfelja 70-godišnjeg investitora koji je defanzivniji. Za svakog pojedinca, 'idealni portfelj' može biti upravo to - individualno prilagođena struktura", objašnjava.

Prema njenom mišljenju, rizik i vremenski horizont ulaganja lične su odluke, nezavisno od količine novca kojom investitor raspolaže. Najveći rizik često je prekratko razdoblje ulaganja, što može dovesti do gubitaka. "Ključno je da je portfelj osmišljen kao investicija - a ne kao špekulacija", dodaje.

Portfelj, kako ga je dizajnirala Karin Kunrath, direktorka ulaganja u Raiffeisen Capital Managementu:

 

Kunrath savetuje postupan ulazak na tržište, na primer mesečnim uplatama, jer to smanjuje rizik pogrešno odabranog trenutka. Jednako važna je diverzifikacija po regionima, sektorima, valutama i klasama imovine, kao i dugoročna perspektiva. Prema njenim rečima, investitori trenutno imaju koristi od kombinacije nekoliko strukturnih megatrendova – od razvoja veštačke inteligencije i demografskih pomaka do energetske tranzicije i globalnih ulaganja u infrastrukturu.

Zdravstvo ostaje jedan od najstabilnijih sektora, podstaknuto starenjem stanovništva i ubrzanim napretkom u biotehnologiji i medicinskim tehnologijama. Segmenti energetske tranzicije i komunalnih usluga imaju koristi od rastuće potražnje za električnom energijom, koju podstiču širenje veštačke inteligencije i elektrifikacija. Prema Kunrath, među dobitnicima su i proizvođači čiste energije, kao i tradicionalne energetske kompanije koje ulaze u nove investicione cikluse.

• Infrastruktura je takođe snažno usmerena – od prevoza i digitalnih mreža do čiste energije. To je sektor koji nudi atraktivne, često inflaciono povezane prinose i snažnu regulatornu podršku i u SAD i u EU. U industriji ističe prilike u odbrambenom sektoru, robotici, automatizaciji, transformaciji lanca snabdevanja i projektima zelene infrastrukture.

• Tehnologija ostaje najjači tematski pokretač dugoročno, ali zahteva selektivnost zbog visokih procena. Najperspektivniji segmenti su poluprovodnici, data centri, infrastruktura veštačke inteligencije, sajber-bezbednost automatizacija.

Savetuje sledeću geografsku rasprostranjenost:

SAD - 50 odsto izloženosti deonicama: ostaju "motor globalne zarade", uglavnom u tehnologiji, zdravstvu i industriji, zbog visokih procena Kunrath bi zadržala nešto nižu težinu od MSCI World.

Evropa - 30 odsto izloženosti deonicama: Atraktivnije procene, zanimljive prilike u industriji i infrastrukturi, ali niži dugoročni rast zarade nego u SAD.

Azija bez Japana / tržišta u nastajanju - 15 odsto izloženosti deonicama: podržano demografskim trendovima, rastom potrošnje i preseljenjem proizvodnje, od posebnog interesa: Indija, ASEAN, odabrane industrije u Kini (lanac električnih vozila, automatizacija).

Japan - pet posto izloženosti: Koristi od reformi korporativnog upravljanja i investicionog ciklusa.

Portfelj prema predlogu Gorana Đuratovića, Generali Investments:

• Pod pretpostavkom da je investitor u ranim aktivnim godinama, može sebi priuštiti veći rizik, pa može biti agresivniji u ulaganju i izložen je 70-80 odsto investicija s većim rizikom (verovatno berza), a ostatak je u obliku likvidne rezerve, koju koristi za dodavanje pozicija izvornom portfelju deonica u slučaju potencijalnih prilika za kupovinu koje se pojave na tržištu. Kako investitor prelazi u zrelija razdoblja, težina se sve više pomera prema manje rizičnim ulaganjima.

• S obzirom na trend, rast, ulaganja i razvoj industrija u budućnosti definitivno će prednjačiti u tehnologiji, zdravstvu/dugotrajnom snabdevanju i i finansijama.

• "Okosnica" ulaganja trebalo bi da se zasniva na američkom i evropskom tržištu (60 do 70 odsto), a za "začinjavanje" portfelja (preostalih 30 do 40 odsto) trebalo bi dodati i neka regionalna tržišta u nastajanju (JIE) i azijska tržišta (Indija, Kina, Indonezija, Tajvan itd.).

• Ulaganje treba biti definirano dugoročno, a raspodela rizičnih ulaganja treba biti u skladu s odgovarajućim odnosom u celom portfelju likvidne imovine.

Portfelj kakav bi sastavio Primož Čuček, Triglav Investments:

• Najveći deo - 40 odsto - bio bi uložen u globalna vlasnička ulaganja, uglavnom u deonice kompanija koje upravljaju najjačim brendovima na svetu (poput fonda Triglav Top Brands). Zatim bi se 30 odsto alociralo u deonice kompanija s razvijenih tržišta kapitala - Severne Amerike, Evrope, Azije i Pacifika, zatim po 10 odsto u evropske deonice, u kompanije i tehnologije koje manje opterećuju životnu sredinu, a poslednjih 10 odsto u deonice tržišta u razvoju (Azija, Latinska Amerika, Afrika, Istočna Evropa).

• Što se tiče diverzifikacije sektora, trenutno ističe informacionu tehnologiju i komunikacijske usluge, gde kompanije beleže stabilan rast prihoda i dobiti. Finansijski sektor ostaje važan deo dugoročnog diverzifikovanog portfelja, jer se uslovi postupno stabilizuju nakon razdoblja strože monetarne politike. Zadržava neutralan stav prema sektoru zdravstva, industrije i nekretnina, dok su osnovne potrošačke robe, energija i materijali manje atraktivni zbog kratkoročnih faktora.

• Slika je jasna i u pogledu geografske distribucije: najviše prilika vidi u Severnoj Americi, posebno SAD, gde kompanije ostvaruju najveći rast dobiti. Postupno povećavaju svoju izloženost tržištima u nastajanju, dok Evropu zbog slabije ekonomske dinamike neznatno smanjuju.

• Što se tiče rizika, naglašava da veličina investicije nije ključni faktor. Očekivani prinosi uvek su povezani s većim rizikom, stoga investitor mora shvatiti kratkoročne fluktuacije kao deo puta do dugoročnih rezultata. Ključ ostaje diverzifikacija i istrajnost u strategiji kroz različite tržišne cikluse.