Da li algoritmi mogu da nadmudre 'sedam veličanstvenih'

U svetu investicija, u kojem se odluke sve više prepuštaju sofisticiranim algoritmima i matematičkim modelima, protekle godine donele su neočekivani izazov. Tržište kapitala postalo je talac svega nekoliko tehnoloških kompanija, čiji je rast zasenio sve ostale i doveo u pitanje osnovne principe diverzifikacije.

U takvom okruženju, kvantitativni fondovi, koji svoju filozofiju zasnivaju na statistici i izbegavanju koncentracije, našli su se pred ogromnim testom.

O tome kako se nositi sa tržištem koje deluje sve manje racionalno, razgovarali smo sa Goranom Dubčekom, partnerom u Mathematica Capital Partnersu, fondu koji umesto klasičnog brokerskog pristupa koristi kvantitativne, algoritamske strategije u potrazi za "alfom" - viškom prinosa.

Kad statistika zakaže

Temelj kvantitativnog ulaganja leži u statističkoj verovatnoći i širokoj diverzifikaciji. Modeli su dizajnirani da prepoznaju anomalije i iskoriste neefikasnosti na širokom uzorku akcija. Međutim, 2023. i 2024. godina, kako ističe Dubček, bile su period u kojem je "matematika kaznila svakoga ko nije bio ekstremno koncentrisan" u svega nekoliko tehnoloških akcija.

Ta ekstremna koncentracija, u kojoj većina rasta zarada unutar indeksa S&P 500 dolazi iz jednog sektora, predstavlja sistemski rizik na koji mnogi investitori ne obraćaju pažnju.

"Da bi bilo kakav statistički model bio efikasan, potreban je dovoljan broj uzoraka", objašnjava Dubček, sugerišući da tržište fokusirano na sedam kompanija ne pruža takve uslove.

"Najveći rizik za tržište sada čak nije ni sam doprinos rastu indeksa koji dolazi od tih kompanija, već to da većina rasta zarada na nivou S&P-ja dolazi upravo iz tog sektora. To je nešto na šta bi ljudi trebalo da budu oprezni."

 

Plima pasivnog kapitala i iskrivljeni signali

Dodatnu dozu kompleksnosti donosi ogroman priliv kapitala u pasivne fondove. Kada bilioni dolara napuste aktivno upravljanje i preliju se u pasivne ETF-ove koji automatski kupuju akcije prema njihovoj težini u indeksu, tržište gubi svoju temeljnu funkciju otkrivanja stvarne vrednosti kompanija. Postavlja se pitanje prepoznaju li algoritmi razliku između fundamentalne vrednosti i puke inercije kapitala koji kupuje akcije nezavisno od njihove cene.

Dubček priznaje da se taj pasivni tok ne može ignorisati.

"To je jedan od glavnih pokretača tržišta", kaže on. Paradoksalno, dominacija pasivnih investitora teoretski bi trebalo da olakša posao aktivnim menadžerima. "Što je manje aktivnih investitora, to bi u teoriji trebalo da bude lakše naći alfu, jer to znači da manje investitora razmišlja gde stavlja novac", dodaje Dubček.

Međutim, u praksi je situacija drugačija. "Dokle god je taj pasivni tok snažniji od onih koji će juriti alfu, to može trajati još neko vreme." To stvara plodno tlo za tržišne balone koje matematički modeli ne mogu opravdati.

 

Opasnost od '​overfittinga' i snaga ljudskog faktora

Jedna od najvećih zamki u kvantitativnom modeliranju jeste takozvani overfitting - prekomerno prilagođavanje modela prošlim podacima koji se u budućnosti možda nikada neće ponoviti. Kako biti siguran da model ne hvata samo trenutnu tržišnu euforiju umesto stvarnih, dugoročno održivih anomalija?

"Za početak, ne možemo biti sigurni ni u šta. Mi smo u poslu verovatnoće", iskren je Dubček. Upravo zato u Mathematica Capital Partnersu veruju da rešenje nije ni u isključivo ljudskom odlučivanju, ni u potpunom oslanjanju na računare.

"Smatramo da nije najbolji način niti da je isključivo čovek investitor, niti da je isključivo kompjuter, već upravo kombinacija. Imamo kompjuter koji može bolje analizirati podatke, ali nam je ipak potreban čovek da pokuša da zaključi šta će se događati u budućnosti i kako će ona biti drugačija od prošlosti."

Iako su mnogi klijenti zaslepljeni spektakularnim rastom tehnoloških indeksa, Dubček upozorava na oportunitetni trošak i rizik. Ključno pitanje za svakog investitora nije samo koliki je prinos, već i "da li će moći mirno da spava" kada dođe do neizbežne korekcije. Strah od propuštenih prilika, tvrdi, najmanji je problem.

"Prilika će uvek biti. Uvek će doći neka nova prilika i nijedna nije jedina", objašnjava.

Gledajući u budućnost, Dubček veruje da se nalazimo na prekretnici. Doba tridesetogodišnjeg pada kamatnih stopa i poreza, koja je pogodovala pasivnom ulaganju, završeno je. Svet je postao geopolitički i makroekonomski znatno složeniji, sa rastućim dugovima država i borbom centralnih banaka između inflacije i održivosti duga. U takvom okruženju, predviđa, aktivno investiranje ponovo će pokazati svoju vrednost.

"Verujemo da smo došli u period u kojem će aktivno investiranje ponovo pokazati mnogo bolje rezultate nego pasivno u narednih pet ili deset godina", zaključuje Dubček.

 

- Ceo razgovor pogledajte u videu.