Zašto kapital beži u zlato, a ne u obveznice: tržište rat čita kao inflatorni šok

Dok se produbljuje sukob između SAD i Izraela na jednoj i Irana na drugoj strani, tržište šalje posve neuobičajenu i retku poruku: sigurnost više nije dovoljna - traži se zaštita realne vrednosti novca. Dosad je istorijski obrazac uglavnom bio drugačiji: u većini geopolitičkih i finansijskih šokova kapital bi se primarno selio u američke državne obveznice, što bi automatski oborilo prinose. Tako je bilo 2008, tokom krize evra, pa i na početku pandemije 2020.

Dakle, nije neuobičajeno da zlato raste u uslovima krize i rata, ali jeste neobično da nadmašuje obveznice - to se kroz istoriju dešavalo svega nekoliko puta. Ovakav scenario signalizira da tržište aktuelnu krizu ne vidi prvenstveno kao deflatorni šok, već kao potencijalno dugotrajan izvor inflacije. Upravo tu se krije prednost zlata nad obveznicama, i to sa cenom koja je u utorak probila prag od 5.300 dolara po unci.

 

 

Ključ je, naime, u energiji. Kada zbog rata poskupi nafta, gotovo sve postaje skuplje - od goriva i transporta do hrane i industrijske proizvodnje, a to automatski budi strah da bi inflacija ponovo mogla da ubrza. U takvoj situaciji investitori ne razmišljaju samo o tome da li će ekonomija usporiti, već i da li će centralne banke, uopšte moći da smanje kamatne stope. Ako cene rastu, prostora za popuštanje monetarne politike ima manje, i tu nastaje problem za državne obveznice koje imaju unapred određen fiksni prinos.

Ako inflacija poraste, taj prinos realno vredi manje, jer rast cena "pojede" deo zarade. Zato u inflatornom okruženju nominalne obveznice više nisu potpuna zaštita, pa deo kapitala traži sigurnost u imovini poput zlata, koje se tradicionalno koristi kao zaštita od rasta cena.

Dodatnu neizvesnost unose političke poruke. Izjave američkog predsednika Donalda Trumpa da će "operacije trajati sve dok se ne ostvare ciljevi" pojačale su percepciju da je reč o otvorenom i vremenski neodređenom sukobu. U međuvremenu je i ambasada SAD u Rijadu (Saudijska Arabija) postala nova meta iranskog napada, što je posebno razljutilo Trumpa: on je za NewsNation izjavio da će SAD uzvratiti, poručivši "uskoro ćete saznati" u kom će obliku to biti. Taj napad je takođe potvrdio u kojoj meri i koliko brzo se američko-izraelski i iranski sukob širi celim regionom.

 

 

Tržišta se, tradicionalno, lakše nose sa događajem koji je mahnit, ali ograničenog roka trajanja - šok se proceni, cene se prilagode i pažnja se iznova usmerava na osnovne pokazatelje. Međutim, problem poprima drugačiji oblik kada nema jasnog scenarija niti vremenskog okvira. Tada investitori ne kupuju zlato samo zbog trenutnog udara, već zbog straha da bi neizvesnost mogla da potraje, i zato se u njegovu cenu ugrađuje dodatna premija rizika.

Paradoks je u tome što zlato raste uprkos smanjenim očekivanjima o skorom smanjenju kamatnih stopa. Istorijski, niže stope su bile glavni "saveznik" metala koji ne nosi prinos. Danas, međutim, geopolitički faktor nadjačava monetarni. Tržište procenjuje da bi Fed mogao da zadrži kamatne stope na povišenim nivoima duže nego što se ranije očekivalo, upravo zbog rizika da rast cena energije podstakne novi talas inflacije. Ipak, investitori su spremni da prihvate viši oportunitetni trošak držanja zlata (trošak propuštene zarade), jer im je prioritet zaštita od rizika. To objašnjava zašto uobičajena korelacija između realnih prinosa i zlata trenutno slabi.

 

 

 

Zlato se trenutno ne kreće samo u skladu s očekivanjima o kamatnim stopama, već pre svega odražava nivo nervoze na globalnim tržištima. Cena iznad 5.300 dolara pokazuje da postoji snažna tražnja i da su investitori spremni da na tim nivoima ponovo kupuju. Ako se nastave prilivi u fondove koji ulažu u zlato i ako veliki investitori nastave da ga koriste kao zaštitu u portfeljima, mogući su novi uzleti. Ipak, tržište ostaje osetljivo: svaka brza deeskalacija sukoba mogla bi da izazove kratkotrajan talas prodaje i korekciju, pre ponovne ravnoteže.

 

Gde su obveznice u toj priči

Bliskoistočni sukob je dokaz da klasične američke državne obveznice više nisu sigurna luka po difoltu: njihova kupovina sada ima smisla ako verujete u dve stvari - da inflacija neće ponovo ubrzati i da će Fed smanjiti kamatne stope. Ako se, međutim, posledice rata preliju na cene energije i održe inflaciju povišenom, računica se menja. Fiksna kamata ostaje ista, ali realni efekat slabi ako cene rastu brže nego što je očekivano.

Zato deo investitora traži kompromis - TIPS, američke obveznice koje su vezane za inflaciju. Kod njih se vrednost glavnice prilagođava rastu potrošačkih cena, pa investitor dobija zaštitu od inflacije uz sigurnost američkog državnog duga. To se jasno vidi i na tržištu, gde razlika između prinosa na klasične obveznice i TIPS-a raste kada investitori očekuju jači rast cena. A upravo to se sada dešava - inflacija je ponovo u središtu pažnje.

Međutim, zlato ima nešto što ni TIPS ne može potpuno da ponudi. Ono ne zavisi ni od budžeta jedne države, ni od odluka jedne centralne banke. Dok su TIPS i dalje deo američkog finansijskog sistema, zlato je univerzalna imovina bez izdavaoca. U vremenu kada se geopolitičke tenzije produbljuju kao ova sada, i kada raste oprez prema dugoročnim fiskalnim i monetarnim potezima velikih sila, ta vrsta nezavisnosti postaje ključni razlog zbog kojeg investitori biraju metal, a ne papir (hartije od vrednosti).

 

Alternativni scenario svakako postoji. Brza deeskalacija tenzija mogla bi da smanji premiju rizika i povuče zlato naniže, možda i ispod 5.200 dolara. Ali čak i u tom slučaju, inflatorna i monetarna neizvesnost verovatno bi ograničile prostor za dublji pad. Svaki signal da se sukob produžava ili da cene energije nastavljaju da rastu ponovo bi aktivirao potražnju za zaštitom. Zato trenutni rast zlata iznad 5.300 dolara ne treba tumačiti samo kao prolazni impuls, već kao znak nove faze u globalnom vrednovanju rizika.

Kada je kriza deflatorna, tržište kupuje obveznice. Kada je kriza inflatorna, kupuje zlato. Budući da aktuelni sukob investitori čitaju kao inflatorni šok - onda je njihova alokacija kapitala jasna i prednost je na strani zlata.