Gde srpski startapovi greše u zaštiti intelektualne svojine

Broj startap kompanija u Srbiji neprestano i vidno raste, ali poznavaoci prilika na tržištu često ukazuju na rupe koje se kriju iza tog rasta. Nesavladani izazovi u pogledu finansiranja, pronalaska potrebnog kadra i uspešne prodaje proizvoda i usluga neki su od razloga što je domaći startap ekosistem još nezreo. Nije retkost ni da neka kompanija padne da prvom testu, kada treba da postavi zdrave pravne temelje svoje organizacije i zaštiti se od potencijalne štete. Budući da su to po pravilu firme čije se poslovanje bazira na inovativnim rešenjima, pitanje intelektualne svojine nameće se kao jedno od ključnih.

U našoj zemlji oko tri četvrtine startapova razvija intelektualnu svojinu, ali kada je reč o njenoj formalnoj zaštiti, manje od polovine ih je preduzelo konkretne korake, pokazao je najnoviji Startap skener Inicijative Digitalna Srbija, objavljen u martu. Izveštaj ističe da je ovo ipak pomak u odnosu na godinu pre. Vidljivo je povećanje procenta startapova koji su zaštitili svoju intelektualnu svojinu, što ukazuje na jačanje svesti o značaju zaštite prava intelektualne svojine. Većina startapova se odlučuje za zaštitu brenda ili žiga, sa povećanjem na aktuelnih 54,3 odsto sa 30 odsto godinu ranije. Takođe, evidentan je rast u zaštiti izvornog koda (engl. source code) - sa 13,3 na 38,6 odsto. Patente je zaštitilo njih 40 odsto, a manji procenat (15,7 odsto) čuva poslovne tajne kao takozvani "know-how" (termin koji se odnosi na vredna praktična znanja i veštine u poslovanju).

"Jedan od najčešćih razloga zašto startapovi odlučuju da zaštite intelektualnu svojinu jeste zaštita proizvoda ili usluge od kopiranja od strane konkurencije", kaže se u izveštaju. Drugi čest razlog je privlačenje investitora, koji prilikom procene vrednosti startapa naročito uzimaju u obzir status njihove intelektualne svojine, tako da zaštita intelektualne svojine može povećati vrednost startapa i privući investicije. Kao treći razlog za zaštitu intelektualne svojine navodi se prodaja ili licenciranje intelektualne svojine drugim kompanijama, čime startapi stvaraju dodatne prihode i povećavaju svoju vrednost.

S druge strane, startap može da odluči da ne zaštiti prava intelektualne svojine kako bi određenu tehnologiju učinio tajnom. "Ovo se posebno odnosi na slučaj kada startap želi da izbegne mogućnost da konkurencija sazna detalje o tehnologiji koju razvija, što je naročito važno u slučajevima kada je tehnologija nova ili revolucionarna." U tom slučaju, navodi se u publikaciji, startap treba da obrati pažnju na propise o zaštiti poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Prema rečima menadžera za pravna pitanja u pomenutoj inicijativi Ivana Kostića, pitanja u vezi sa zaštitom intelektualne svojine upravo predstavljaju najčešći tip zamke zbog kojih domaći startapovi mogu da ugroze svoj put ka uspehu. Stoga je pažljivo upravljanje intelektualnom svojinom sve važniji faktor za rast i dugoročni napredak kompanija.

"U svetu gde investitori traže sigurnost, transparentnost i brzi rast, stvaranje čistog IP (engl. intellectual property - intelektualna svojina) pedigrea postaje od suštinskog značaja za domaće startapove. Oni koji su spremni da jasno dokumentuju vlasništvo nad intelektualnom svojinom, pravilno upravljaju istom i imaju jasne ugovore o poverljivosti postaju znatno atraktivniji za potencijalne partnere, investitore i kupce", navodi on.

Inicijativa "Digitalna Srbija"

 

Dodaje da informisanost, finansijski izazovi i birokratski problemi mogu biti prepreke, ali da ne smeju uticati na stvaranje i upravljanje intelektualnom svojinom.

Na pitanje koje su najčešće greške koje domaći startapovi prave na ovom polju, Kostić navodi čitav spisak.

• Nedostatak informacija i zanemarivanje: Činjenica je da mnogi startapovi nisu dovoljno informisani ili zanemaruju važnost zaštite intelektualnih prava, kaže sagovornik Bloomberg Adrije. "Nedostatak znanja ili iskustva o postupcima registracije, pravima intelektualne svojine i njihovoj ulozi u životu startapa često su uzrok kasnijih problema." 

• Nedostatak zaštite od samog početka: Startapovi su, dodaje, preokupirani razvijanjem svojih proizvoda ili usluga. "Mladom timu koji pazi na svaki dinar se registracija patenata, žigova i drugih oblika intelektualne svojine može učiniti kao skupa procedura", primećuje Kostić. Ovakvo razmišljanje može lako dovesti do problema oko dokazivanja vlasništva kasnije, kada startap počne da raste i prihoduje.

 

• Nerešeno pitanje vlasništva: Često se dešava da nije jasno određeno ko je vlasnik intelektualnih prava. "Ovo pitanje postaje posebno važno kada startap krene da raste i menja strukturu vlasništva. Kako bi stvorili jasnu sliku za investitore i kupce, osnivači i ostali koji učestvuju u realizaciji ideje treba da identifikuju i na startap prenesu sva prava intelektualne svojine povezane sa projektom." 

• Da li je uopšte moguća zaštita? Kostić naglašava da se lako može desiti da je zaštita izazovna ili čak nemoguća. Ako ideja nije dovoljno jedinstvena ili originalna, moguće je da neće ispunjavati uslove za zaštitu patentom, autorskim pravom, dizajnom ili drugim oblicima intelektualne svojine.

• Brendiranje: Iako teže prepoznatljivom identitetu, dešava se da startapovi ne shvataju koliko je važna registracija imena i logotipa putem zaštitnih znakova, odnosno žigova. "Ovo neretko dovodi do situacija u kojima startapovi koriste slična imena ili znakove, stvarajući konfuziju među potrošačima i ugrožavajući reputaciju."

• "Zaboravljeni" član tima: Jedna od grešaka koja prati startapove je i zaboravljanje osnivača ili članova tima koji su napustili kompaniju, a koji su učestvovali u stvaranju ideje. Ovaj aspekt je, kako kaže, "ključan za stvaranje čistog IP pedigrea i zato svaki startap treba da insistira na ugovornoj zaštiti svoje ideje kroz ugovore o poverljivosti". 

• Ugovori o poverljivosti i zabrani konkurencije su obavezni između startapa i ključnih zaposlenih i konsultanata. Ipak, događa se da nisu zaključeni ili je samo ispoštovana njihova forma, dok se o pravoj sadržini ugovora nije vodilo računa.

Depositphotos

 

• Ignorisanje svetskog aspekta: "Svim domaćim startapovima je cilj da izađu iz okvira svoje domovine i posluju globalno. Međutim, mnogi domaći startapovi na samom početku zanemaruju zaštitu intelektualnih prava van domaćih okvira, što kasnije može dovesti do problema", upozorava stručnjak.

• Ignorisanje konkurencije: Nedostatak praćenja konkurencije može dovesti do propuštanja činjenice da određene konkurentske kompanije krše prava intelektualne svojine startapa. S druge strane, može se desiti i da startap krši prava intelektualne svojine neke druge kompanije.

• Nedostatak stručnog saveta i birokratski problemi: "Angažovanje advokata je za većinu startapova na početku luksuz, pa se oni često odlučuju da ne angažuju stručnjake koji bi im pomogli u zaštiti svojih interesa", zapaža sagovornik Bloomberg Adrije. Takođe, složenost i sporost administrativnih procesa u domenu zaštite intelektualne svojine mogu biti prepreka za startap kompanije.

• Fondovi inkubatori: Nije retkost ni da fondovi koji treba da pomognu startapovima dovode do zabune tako što insistiraju da softver bude registrovan kao patent. "Registracija softvera kroz patent je moguća samo izuzetno i fondovi  i inkubatori ne treba da insistiraju prilikom ocenjivanja koji projekat je bolji u odnosu na patentnu zaštitu", kaže Kostić. 

A kako izgleda sam proces zaštite intelektualne svojine? Različita prava imaju svoje različite puteve zaštite, naglašava Nikola Kliska, samostalni advokat u saradnji sa Karanovic & Partners. Evo kako oni izgledaju.

Branko Starčević

 

Autorsko pravo

Postupak zaštite autorskog prava je najjednostavniji, kaže Kliska. Ovo pravo nastaje samim kreiranjem dela (tekst, fotografija, video, računarski kod). Delo čak ne mora biti ni završeno, ističe on - dovoljno je da je dobilo neku početnu formu. Zaštita se automatski ostvaruje na svim relevantnim tržištima - od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) do Japana.

"U Srbiji je moguće evidentirati autorsko delo za manje od 100 evra i tada je moguće ostvariti poreske olakšice na ime prihoda od licenciranja - recimo, prihodi od mobilne igre koja je na Apple Storeu ili Play Storeu. Porez tada može biti manji i za 80 odsto", pojašnjava advokat.

Mada je sam nastanak prava lak, napominje da kod prenosa prava postoji uslov da mora postojati pisani ugovor. Tu postoje dva režima:

• Zaposleni

"Ako imate zaposlene programere, onda se sva prava na računarskom kodu automatski prenose na kompaniju (tu već postoji pisani ugovor o radu). Međutim, ako su zaposleni napravili logo ili tekst, za to je potrebno da ugovor o radu izričito propisuje da kompanija stiče prava na ovim delima trajno. U suprotnom, kompanija ih može koristiti samo prvih pet godina. Naravno, i neki dodatni ugovor ovo može regulisati", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.

• Nezavisni saradnici

Kliska daje primer da, ukoliko imate nezavisne dizajnere i programere (frilensere) ili čak drugu kompaniju kao podizvođača, onda je potrebno da imate pisani ugovor sa njima da vam prenose sva prava na delima koja su stvorili.

Depositphotos

 

"Startapovi se često zalete i misle da je njihova biznis ideja ili koncept takođe zaštićen - a nije. Poslovne ideje štiti tržište. Ako ste najbolji na tržištu vaši kupci i klijenti će to nagraditi, ali ne možete nikome zabraniti da ponudi softver koji nudi slično rešenje, ako je kod nezavisno razvijan", priča Kliska.

U svakom slučaju, autorsko pravo važi tokom celog života autora (fizičkog lica) i 70 godina posle njegove smrti. Kliska kaže da je tako 1. januara ove godine isteklo autorsko pravo na najstarijim crtežima za Mickeyja Mousea i sada svi mogu da ih koriste. Međutim, Disney i dalje zadržava prava na svim modernijim prikazima ovog lika.

Naravno, startapovi moraju da paze i na autorska prava drugih nosilaca i prilikom razvoja svog projekta ne smeju da povrede tuđe pravo. "Ovde posebno napominjemo da ono što se nalazi na internetu nije samo po sebi slobodno za kopiranje. To važi i za baze podataka koje se koriste za treniranje veštačke inteligencije. Osim ako vlasnici ovih dela ili baza podataka nisu izričito učinili kopiranje slobodnim, mora se zatražiti dozvola za svako pojedinačno delo."

Žig

Žigom se štiti robna marka koja će robu ili uslugu startapa - po nazivu ili grafičkom prikazu - u očima potrošača odvojiti od konkurencije.

"Za žig je važno da se štiti za svaku zemlju posebno", napominje advokat.

Prema njegovim rečima, registracija u Srbiji traje oko šest meseci, što je u skladu sa standardima Evropske unije. Za proceduru je zadužen Zavod za intelektualnu svojinu, a troškovi taksi su oko 450 evra.

"Zavod učestvuje i u brojnim programima međunarodne saradnje, pa je iz Srbije moguće zaštiti žig i za većinu popularnih tržišta. Ako želite da pokrijete SAD, EU, Rusiju, Tursku, Kinu, Japan i druga tržišta, takse su oko 3.000 evra", kaže.

Pre registracije žiga treba imati u vidu konkurenciju - ako oni imaju isti ili sličan znak zaštićen žigom, to može da bude prepreka za registraciju. "Međutim, i te prepreke se mogu često prevazići pregovorima ili nekim od pravnih postupaka. Doduše, ova sredstva mogu i uvećati troškove za nekoliko hiljada evra."

Inače, žig traje 10 godina, ali se može neograničeno produžavati. Tako, recimo, žig Mercedesa važi u Srbiji još od 1921. godine.  

Patent

Depositphotos

 

Patentom se štiti rešenje nekog tehničkog problema. "Primera radi, blutut tehnologija je zaštićena patentom. Jedan mobilni telefon u sebi ima više od 100.000 pronalazaka koji su zaštićeni patentom."

Kao i kod žiga, patent se štiti za svaku zemlju posebno i iz Srbije je moguće pokrenuti postupak registracije za skoro ceo svet. Inicijalne takse su oko 300 evra, a važnija svetska tržišta, prema njegovim rečima, mogu se pokriti za oko 50.000 - 100.000 evra.

"Kod patenata posebno napominjemo da je važno da pronalazak nije obelodanjen javnosti pre nego što je pokrenuta formalna procedura. To je jedna od najčešćih grešaka", ocenjuje.

Patent traje do 20 godina, dok kod lekova može trajati još dodatnih pet. Posle toga, pronalazak prelazi u javni domen i celo čovečanstvo ga može koristiti. 

Industrijski dizajn

"Sve što smo rekli za patent, važi i za industrijski dizajn. Razlika je u tome što industrijski dizajn ne pokriva funkcionisanje proizvoda, već njegovu spoljnu - estetsku komponentu. Ako je startap osmislio poseban oblik patika ili drugačiji oblik slušalica za mobilne telefone, zaštitu treba tražiti kroz ovo pravo", poručuje Klisak.

Zaštita traje pet godina, ali se može produžiti do maksimalnih 25, dodaje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar