Većina novih igrača na tržištu veštačke inteligencije u narednim godinama će verovatno ili propasti ili će ih kupiti veliki igrači. Kako troškovi poslovanja budu rasli, područjem veštačke inteligencije dominiraće Google i Microsoft, iako bi nam bilo najbolje da izbegnemo takav ishod.
Cilj Sama Altmana da prikupi oko sedam biliona dolara za izradu čipova za veštačku inteligenciju (AI) nadilazi čak i njegove gotovo sulude ambicije. Prvo, infrastruktura potrebna za izgradnju veštačke inteligencije postala je izuzetno skupa. Drugo, većina te vrednosti još uvek - još uvek! - pripada nekolicini velikih tehnoloških kompanija - a oligopol će samo postajati gori.
Uz svu konkurenciju koju je podstaklo lansiranje ChatGPT-ja krajem 2022. i nalet novih startapova koji su uskočili na uzbudljivo tržište generativne veštačke inteligencije, većina tih novih igrača će tokom narednih godina verovatno propasti ili biti pripojena postojećim igračima. Troškovi poslovanja su previsoki da bi preživeli samostalno.
Uzmite, na primer, Sashu Haco, izvršnu direktorku kompanije Unitary koja skenira video-zapise na društvenim mrežama kako bi pronašla sadržaj koji krši pravila. Njenu firmu bi to trebalo da košta sto puta više od pretplate na AI alate za skeniranje videa OpenAI-ja. Zato Unitary izrađuje sopstvene modele, što je samo po sebi zahtevno balansiranje.
Njen startap treba da iznajmi pristup tim retkim AI čipovima putem usluga u oblaku dobavljača kao što su Microsoft i Amazon. Cena tih čipova se udvostručila od 2020. godine, kaže Haco, i teško ih je rezervisati. „Bilo je trenutaka kada nismo mogli da dobijemo pristup onome što nam je potrebno, pa smo morali platiti deset puta veću cenu“, rekla mi je.
Depositphotos
Unitary to uspeva, ali Haco priznaje da nijedan generativni startap veštačke inteligencije nije otkrio kako pokrenuti jeftino poslovanje u velikom obimu, barem ne na isti način na koji to rade velike tehnološke kompanije. Još jedan osnivač kompanije za veštačku inteligenciju u San Francisku kaže mi da neki od njegovih kolega koji moraju da unajme AI čipove i računarstvo u oblaku smatraju da je jedini način na koji mogu zaraditi „ako ljudi ne koriste proizvod“.
„Najbolja analogija je električna energija", kaže Ronald Ashri, izvršni direktor startapa Dialogue.ai koji stvara prilagođene četbotove za regulisane industrije. „Uključeni ste u osnovni model i to je vaša električna energija, i stalno je trošite. Trošak potrošnje je najveći u rešenju koje isporučujemo klijentima.“
Startapovi veštačke inteligencije mogu izgraditi svoju tehnologiju na dva različita načina. Oni mogu razviti sopstvenu verziju OpenAI-jevog GPT-4 ili Googleovog Geminija, na primer, takozvanog osnovnog modela koji zahteva stotine miliona dolara ulaganja. Ili mogu nadograđivati postojeći model, za šta su potrebne samo desetine miliona ulaganja, i što velika većina AI startapova danas radi.
U oba slučaja, glavni korisnici su divovi računarstva u oblaku Microsoft, Amazon i Googleov Alphabet, kao i proizvođač čipova za veštačku inteligenciju Nvidia. „Svi ti startapovi uzimaju novac od investitora rizičnog kapitala i daju ga kompanijama u oblaku i Nvidiji“, kaže Rodolfo Rosini, izvršni direktor kompanije za proizvodnju čipova Vaire Computing. Zbog toga se prošle godine vrednost akcija Nvidije više nego udvostručila, na blizu dva biliona dolara.
Većina novih startapova generativne veštačke inteligencije nema mnogo “hard core” naučnika za istraživanja veštačke inteligencije koji bi ih učinili privlačnim za kupovinu talenata, budući da su zavisni od većih, nezavisnih modela. Ti startapovi često su popunjeni prosečnim softverskim inženjerima.
Osim toga, veliki tehnološki akviziteri poput Mete već ulažu velike napore u interni razvoj veštačke inteligencije, kaže Nathan Benaich, osnivač londonske kompanije rizičnog kapitala Air Street Capital, a mnoge od tih kompanija su prošle godine znatno smanjile troškove.
Još veća prepreka je regulacija. Velike tehnološke kompanije su nakon nedavnog talasa strožih antimonopolskih mera s pravom oprezne zbog antimonopolskog odbijanja bilo kakvih velikih poslova u vezi sa veštačkom inteligencijom. Zato se prebacuju na ulaganje.
Velike tehnološke investicije u startapove veštačke inteligencije dosegle su više od 24,6 milijardi dolara u 2023, što je ogroman porast u odnosu na 4,4 milijarde dolara u 2022. godini. Reč je o rastu izazvanom izbegavanjem regulatornih pregleda, smatra Brendan Burke, viši analitičari u istraživačkoj kompaniji Pitchbook, koji je takođe naveo te iznose.
Šta je najverovatniji scenario: regulatorni pritisak sprečiće preuzimanje vodećih startapova veštačke inteligencije koji su procenjeni na vrednost veću od milijardu dolara, kao što su Perplexity, Cohere, Character.ai i Inflection. Umesto toga, privući će ulaganja - barem zasada.
Rezultat će biti igralište koje će izgledati vrlo slično današnjem, gde najveći igrači nastavljaju da rastu. To će biti pobeda velikih tehnoloških kompanija i nedvosmisleno potrošača koji će i dalje imati jeftin pristup veštačkoj inteligenciji. Ali to je gubitak i za konkurentnost i za društvo. Kada veštačkom inteligencijom opšte namene koja je utkana u sve aspekte naših života dominira mala šačica kompanija, to daje ogromnu moć i uticaj kompanijama. Bilo bi nam bolje da izbegnemo takav ishod.
.webp){kind=icon}
