Kada startapovi počnu da ignorišu investitore

Nedostatak informacija može da zaustavi transakcije na sekundarnim tržištima. 

Startapovi obično zavise od serijskih infuzija finansiranja sponzora kako bi prebrodili prve godine poslovanja, a takozvani ciklus pada (engl. down round), prikupljanje novca po nižoj impliciranoj vrednosti nego ranije, predstavlja veliki problem. U poslednje vreme, kompanije postaju sve kreativnije u pokušajima da izbegnu niže procene, posebno kada investitori žele da povuku svoje udele, bilo usled razočaranja ili zato što im je novac potreban za nešto drugo. 

To je izazvalo svojevrsno natezanje  između investitora i osnivača oko informacija koje su potrebne da bi se odlučilo koliko kompanija vredi. Bar jedna kompanija koja ulaže u rizični kapital kaže da je prestala da kupuje udele u startapovima na sekundarnom tržištu jer nedostatak pristupa finansijskim podacima otežava revizorima da odrede fer vrednost portfelja kompanije.

„Za mnoge kompanije došlo je vreme suočavanja i toga da moraju nešto uraditi ili će propasti“, kaže Sunaina Sinha Haldea, globalna šefica za privatni kapital u investicionoj banci Raimond James Financial „Veliki je problem to što investitori ne znaju pravu tržišnu vrednost neke kompanije.“ 

Za razliku od akcija kojima se javno trguje, a čije se cene menjaju iz sekunde u sekundu, privatne kompanije se vrednuju uglavnom u ciklusima finansiranja koji se obično odvijaju ređe od jednom godišnje. Međutim, rizični kapital je sve oskudniji budući da su kamatne stope porasle, a tržište za inicijalnu javnu ponudu - način na koji mnoge kompanije izlaze iz vrtloga finansiranja - oslabilo. 

Depositphotos

Osnivači strahuju da više investitora koji prodaju akcije sa velikim popustom može dovesti do govorkanja na tržištu da kompanija vredi manje nego što se ranije verovalo. To ugrožava buduće prikupljanje sredstava i može dovesti do „ciklusa pada“, što zauzvrat može da naruši moral unutar kompanije i podstakne zaposlene da napuste kompaniju. Dakle, osnivači imaju snažan podsticaj da održe dobro raspoloženje kod investitora i da obeshrabre sekundarnu prodaju uz popust, ograničavajući njihovu sposobnost da odrede vrednost akcija. 

Jedan od načina da se to uradi jeste da se od nekih zainteresovanih strana sakrije šta se zaista dešava u kompaniji, budući da uprava obično nije u obavezi da pruži potpune informacije nikome osim ključnim sponzorima koji imaju ugovorno pravo na pristup njima. Međutim, donedavno su čak i investitori bez tih prava često mogli da dobiju takve ažurirane informacije, kaže Javier Avalos, izvršni direktor kompanije Caplight. „Ali u trenutno nepovoljnom okruženju za prikupljanje sredstava, mnogo je manje onih koji dobijaju takve informacije, osim ako nemaju izričito pravo na to“, kaže Avalos. 

Nekoliko meseci pre nego što je platforma za dopisivanje Discord otpustila 17 procenata zaposlenih početkom januara, kompanija je utihnula i odbila da ispuni zahteve nekih investitora za dobijanje osnovnih podataka, poput onih o prihodima, rashodima ili projekcijama toka novca, prema navodima  upućenih u taj slučaj, a koji su tražili da ostanu anonimni, budući da su saopštile privatne informacije. Kompanija Discord je odbila da komentariše. 

Indigo Ag, kompanija koja pomaže poljoprivrednicima da usvoje održivije tehnologije, prošlog januara je prestala da daje ažurirane podatke investitorima, a izvršni direktor i drugo osoblje ignorisali su pozive, kažu osobe upoznate sa tom situacijom. U julu je kompanija prikupila 200 miliona dolara (185 miliona evra), što je oko 95 procenata ispod vrednosti od 3,8 milijardi dolara (3,5 milijardi evra), koliko je imala 2022. godine. Indigo kaže da svojim primarnim investitorima daje kvartalna ažuriranja, ali ponekad poverljivost zahteva ograničenje informacija koje deli. 

 

Još upitnija taktika je skrivanje važnih informacija, odnosno jednostavno laganje, tvrdi Lauren Bonner, rukovodeći  partner u kompaniji MBM Capital, koja ulaže u privatne kompanije koje se suočavaju s prodajom udela po nižoj ceni. Ona kaže da kompanije ponekad izostavljaju ključne računovodstvene troškove , ne otkrivaju krivične optužnice protiv rukovodilaca ili pružaju investitorima lažne informacije. „Videli smo nedolično  ponašanje osnivača i startapova koji očajnički žele da održe svoje kompanije u životu“, kaže Bonnerova. 

Marcus New, izvršni direktor u InvestX-u, kompaniji rizičnog kapitala koja je specijalizovana za sekundarne transakcije, zatražio je od Komisije za hartije od vrednosti i berzu (engl. Securities and Exchange Commission)  da naloži privatnim kompanijama određene veličine da obezbede podatke iz godišnjih finansijskih izveštaja. On kaže da bi to pomoglo ljudima da procene vrednost startapa i otežalo akcionarima koji imaju pristup rezultatima kompanije da iskoriste prednosti nad manje informisanim investitorima. „Ako na raspolaganju nema informacija, sekundarno tržište za tu kompaniju nestaje, jer kupci ne mogu da odrede fer cenu“, kaže New. „To je način da kompanije zaustave trgovanje.“ 

Međutim, predlozi koje daje New ne bi eliminisali još jednu taktiku: kompanije koje jednostavno blokiraju sekundarne transakcije ili ih zabranjuju ispod određene cene. Instacart, startap za isporuku namirnica je, na primer, godinama odbijao da većini akcionara dozvoli prodaju. Mogli su da unovče akcije samo kroz IPO (inicijalna javna ponuda) kompanije prošlog septembra, što je donelo tržišnu kapitalizaciju od 10 milijardi dolara (9,2 milijarde evra), što je samo delić vrednosti od 39 milijardi dolara (36 milijardi evra) koju je kompanija imala u ciklusu finansiranja 2021. godine. Instacart nije odgovorio na zahteve za komentar. 

Depositphotos

Finansijska aplikacija Revolut procenjena je na 33 milijarde dolara (30,5 milijardi evra) u njenom poslednjem ciklusu finansiranja, 2021. godine. Međutim, prošle godine, kada su je ponuđači na sekundarnom tržištu procenjivali na oko 13 milijardi dolara (12 milijardi evra), nije odobrila zahteve za prenos, kažu osobe bliske kompaniji. Revolut kaže da dozvoljava sekundarnu prodaju samo odmah nakon ciklusa finansiranja. 

Važni akcionari koji pokušavaju sa popustom da prodaju svoj udeo mogu dobiti poziv od izvršnog direktora koji obeshrabruje taj potez jer bi to sugerisalo nižu procenu na tržištu, kažu brokeri. Ali u mnogim startapovima, sve je uobičajenije da izvršni direktor, i svi ostali, jednostavno ignorišu zahteve za davanje odobrenja.

Startapovi, naravno, mogu da preduzmu takve mere kako bi kontrolisali zainteresovane strane, dajući prednost institucionalnim, dugoročnim ulagačima nad manjim i opreznijim. Ipak, Christian Munafo, glavni investicioni rukovodilac u kompaniji Liberty Street Advisors, kaže da je to moguće dovesti u ravnotežu sa željom vlasnika akcija da unovče akcije. „Najbolja praksa je da umesto ignorisanja jednostavno sarađujete sa vašim akcionarima, kako biste rešili njihove potrebe za likvidnošću“, kaže on. „I to možete da učinite na kontrolisan način.“ 

Druge kompanije postavljaju uslove koji obeshrabruju sekundarne transakcije. Discord je prošle godine prestao da odobrava pojedinačne transakcije, već ih razmatra grupno jednom u kvartalu uzrokujući tako kašnjenja koja rizikuju propadanje dogovora.

Kada je 2021. godine kompanija Stripe, gigant u pružanju platnih usluga, procenjena na 95 milijardi dolara (88 milijardi evra), dopustila je  nekim zainteresovanim stranama da  prodaju akcije na sekundarnom tržištu uz uslov  da ne smeju da ih  prodaju  četiri godine nakon IPO-a. To je, prema rečima osoba upućenih u situaciju, ozbiljno smanjilo potražnju za akcijama. Prošle godine, Stripe je prikupio sredstva u iznosu  nešto većem  od polovine prethodne procene, koristeći novac za kupovinu akcija zaposlenih. Stripe je odbio da to komentariše. 

Neki prodavci su razvili zaobilazna rešenja kako bi se oslobodili akcija bez znanja startapa. Mogu da stave svoj udeo u novu namensku kompaniju (engl. Special Purpose Vehicle - SPV) u koju kupac može da investira. Drugi kreiraju takozvane terminske ugovore: oni zvanično zadržavaju vlasništvo nad akcijama, ali kupac preuzima pravo na sve buduće dobitke ili gubitke i postaje registrovani vlasnik nakon IPO-a ili prodaje kompanije.

„Različiti načini na koje kompanije manipulišu sekundarnim tržištem ozbiljno narušavaju procene“, kaže Ken Smythe, osnivač kompanije Next Round Capital Partners, koja pomaže startapovima da obezbede finansiranje. Iako su neki investitori smanjili svoje uloge, oni „i dalje verovatno održavaju kompanije na višoj vrednosti nego što vrede“.