.webp){kind=icon}
-orig.jpeg)
„Imali smo tu sreću da smo već u drugom fondu dobili dva velika već institucionalizovana investitora. Prvi je bio Evropski investicioni fond (EIF), a drugi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Zatim, u drugom izlaznom periodu u nas je investirao i IFC, koji je investicioni ogranak Svetske banke u Vašingtonu. Našu priču dodatno izgrađujemo i s lokalnim investitorima poput Triglav Grupe i BTC nekretnine grupe te s odabranim individualnim investitorima“, govori nam Jure Mikuž, partner u South Central Ventures.
Takođe, prosečna veličina fondova povećava se sa svakom generacijom. Na primer, slovenačko društvo rizičnog kapitala Silicon Gardens trenutno investira s trećim fondom (SGF III) veličine od 30 miliona evra. To je osetno više od visine ili obima kapitala njihovog drugog fonda koji je iznosio dobrih pet miliona evra. Novim fondom započeli su s ulaganjima sredinom prošle godine i do danas su realizovali devet investicija ukupne vrednosti malo više od tri miliona evra, obavestio nas je Gregor Rebolj, partner u Silicon Gardens.
Takođe, veličina sigurnog kapitala investicionog fonda Feelsgood Social Impact zagrebačke kompanije Feelsgood Capital iznosi 30 miliona eura. Fond je namenjen investicijama u hrvatske i slovenačke startapove čiji poslovni modeli imaju pozitivne društvene karakteristike i rezultate. Od pokretanja fonda 2019. godine uloženo je oko 12 miliona, a pet do sedam miliona ostalo je na raspolaganju za nova ulaganja u startapove, dok je ostatak raspoloživog kapitala namenjen dodatnom finansiranju postojećih portfeljnih ulaganja, pojasnio nam je Tilen Šarlah, koji je zadužen za poslovne aktivnosti fonda u Sloveniji.
Osim toga, postoje i fondovi kojima je vremenski period ulaganja istekao, poput drugog fonda hrvatske kompanije rizičnog kapitala FilRouge Capital. Potonji je svoju investicijsku aktivnost završio u decembru 2023. godine. „Zajedno smo uložili u 150 kompanija i pod svojom upravom imamo 50 miliona evra“, pojasnio je Julien Coustaury, partner u FilRouge Capitalu. Ujedno je najavio i treći fond koji bi trebalo da počne da radi u poslednjem kvartalu ove godine. Izjavio je sledeće: „Strategija ulaganja biće slična dosadašnjim fondovima - ulaganje u regionalne kompanije koje imaju viziju globalnog rasta.“
Na tržište kapitala ulaze i novi igrači
Stvaraju se i novi fondovi. U Sloveniji su, u okviru programa SID banke i Evropskog investicionog fonda (EIF), stvorena dva fonda rizičnog kapitala koja bi trebalo da počnu da rade ove godine. Prvi je slovenačko-hrvatski fond Vesna Venture Capital, koji bi trebao da raspolaže kapitalom od 50 miliona evra. Baviće se investicijama u startapove koji su pokrenuti u svrhu komercijalizacije inovativnih tehnoloških rešenja razvijenih u javnim institucijama za sprovođenje istraživanja. Drugi je slovenački fond Pan Adria Ventures s predviđenim kapitalom od 55 miliona evra. Prvenstveno bi trebao da bude usmeren na finansiranje slovenačkih startapa , dok bi se manji deo ulaganja mogao ostvariti i u širem Adria regionu.
U Srbiji je osnovan Fifth Quarter Ventures fond koji je u procesu prikupljanja kapitala i do oktobra planira da skupi najmanje 20 miliona dolara. „Obično u kompaniju možemo da uložimo od 500 hiljada evra pa sve do milion dolara. Zaključili smo prvih pet ulaganja s planom da ćemo ove godine realizovati od šest do osam investicija“, poručio nam je Peđa Predin, partner u Fifth Quarter Ventures.
Sve su aktivniji i fondovi iz srednje i istočne Evrope
Takođe, u poslednjoj deceniji, u zemljama šireg regiona srednje i istočne Evrope – naročito Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji – osnovano je nekoliko društava rizičnog kapitala koja upravljaju drugom ili trećom generacijom fondova koji redovno prate ulaganja u Adria regionu. Među njima je i poljsko-američka kompanija rizičnog kapitala SMOK, koja u dva fonda upravlja imovinom od 35 miliona dolara. Trenutno se izvode investicije iz drugog fonda koji raspolaže kapitalom od 25 miliona dolara. „Prosečno ulažemo u jedan startap mesečno u širem regionu država srednje i istočne Evrope, i u dijaspori“, izjavljuje Borys Musielak, partner u društvu.
Pogledajmo kako spomenuti fondovi pristupaju procesu realizacije investicije. Iako bismo mogli očekivati da bi veći broj investitora značio i veću konkurenciju među investitorima u pojedinačne kompanije, to nije uvek slučaj.
Široka paleta industrija, a zajednički imenilac im je veštačka inteligencija
Timovi iz pojedinih fondova poseduju vrlo različite ključne kompetencije, veštine i iskustva u različitim industrijama i njima bliskim poslovnim modelima. Zato se po pravilu razlikuju s obzirom na svoje smernice i ciljeve.
„Vrlo dobro razumemo alate za razvoj softvera, veštačku inteligenciju i razvoj računarskih igara, budući da su članovi tima u prošlosti zajedno učestvovali na izgradnji kompanija iz gore navedenih područja“, kaže nam Musielak iz SMOK-a, pri čemu spominje i suosnivača SMOK-a Paula Bragiela, koji je realizovao više od dvesta investicija u studije za razvoj igara i tehnološke kompanije, u okviru svog portfelja poslovnog anđela i portfelja fondova kompanija rizičnog kapitala, čiji je i suosnivač. Dodaje da u njih spadaju i kompanijepoput Unityja, koja je jedna od vodećih globalnih platformi za razvoj igara, kompanija Niantic, koja je verovatno najpoznatija po razvoju igre Pokémon Go, te proizvođači i kompanije za razvoj video-igara poznati po razvoju Small Giant Gamesa i Robloxa.
Fond Silicon Gardens od ostalih regionalnih fondova razlikuje se po tome što su u njega ulagali njegovi osnivači i prvi zaposleni kompanija poput Outfit7, Sportradar, Outbrain, NiceLabel, Celtra, Httpool, Photomath, Microblnk, Nordeus i sličnih, ističe Gregor Rebolj. Među njima su i preduzetnici koji su svoje uspešne priče izgradili bez investicija rizičnog kapitala. U fond je uključeno skoro već 100 pojedinaca iz celog regiona . „Najradije ulažemo u kompanije kojima, osim kapitala, možemo ponuditi i podršku u vidu znanja, mentorstva i povezivanja. Prvenstveno je reč o programskim rešenjima iz različitih vertikala. U području poslovanja s potrošačima, tj. B2C (engl. business-to-consumer) jesu mobilne aplikacije, igrice te inovativni proizvodi i usluge koji se prodaju direktno potrošaču, tj. D2C (engl. direct-to-consumer). Usledile su onlajn prodavnice (engl. marketplaces) i programska oprema kao usluga, tj. SaaS (engl. Software as a service), koja se nudi kompanijama tj. B2B (engl. business to business)“, nabraja Rebolj.
Julien Coustary iz FilRouge Capitala odgovara da njihov fond uglavnom ulaže u sve industrije i dodaje da su u prošlosti uglavnom ulagali u fintek, logistiku, tehnologiju za diseminaciju digitalnog sadržaja (engl. broadcasting), tehnologije koje se bave klimatskim promenama (klimatska tehnologija), hiperpovezanost, mobilnost i veštačku inteligenciju, uključujući i generativnu veštačku inteligenciju. Najprivlačniji poslovni modeli su nuđenje programske opreme kao usluge (SaaS), onlajn tržišta i rešenja usmerenog na kompanije (B2B). „Naš strateški cilj je pronaći hipertrendove i podržati kompanije u ranoj fazi razvoja koje žele da postanu lideri na tržištu ili firme koje imaju jasnu viziju zašto i ko bi mogao da kupi njihovu kompaniju . Veštačka inteligencija, iako sama po sebi nije industrija, očito menja svet, zato ćemo posebnu pažnju posvetiti sektorima koji omogućuju korišćenje veštačke inteligencije“, dodaje Coustary.
Slično tome, Fifth Quarter Ventures sebe definiše kao fond za opšte namene , iako je njegov trenutni fokus na veštačkoj inteligenciji i programskoj opremi u oblaku (uključujući alate za razvojne programere) i na tehnologiji koja se bavi pitanjima klimatskih promena. Kao svoju dodatnu vrednost ističu to što portfeljnim kompanijama pomažu prilikom sticanja dodatnih sredstava od najistaknutijih svetskih investitora koji ove startapove mogu da podignu na viši nivo.
Na pitanje o industrijama, Tilen Šarlah iz Feelsgooda odgovara da su u tom pogledu širokih vidika i da nemaju unapred definisanih bliskih industrija.
Podržavaju se i osnivači iz regiona i fondovi po celom svetu
Iako većina osnivača koje podržava FilRouge dolazi iz Adria regiona, među ulaganjima imaju više od deset kompanija iz preostalih članica EU, Velike Britanije i SAD. Coustary kaže sledeće: „Godišnje više od 1.200 kompanija oglašava se putem naše internet stranice“. Dodaje i da se na lokalnim i regionalnim događanjima redovno susreće približno na hiljade kompanija .
„Investiramo u firme koje poseduju veliki udeo u tom delu sveta - bilo da je reč o osnivačima iz regiona, kompanijama ili fabrikama. To nam je jako važno“, kaže Jure Mikuž iz South Central Venturesa. Takođe dodaje da nisu ograničeni na to da je kompanija registrovana u Sloveniji ili Hrvatskoj, ona može biti registrovana i u Delaver ili u Londonu. Dodaje i da „mogu raditi bilo šta“, pri čemu naglašava da njihov fond ima određena ograničenja što se tiče izloženosti u pojedinim državama: „To nam nisu propisali investitori. Takođe, mislim da je potrebno diverzifikovati rizike, tako da prema jednoj zemlji nismo izloženi s više od jedne četvrtine fonda“, dodaje Mikuž.
Uglavnom, Silicon Gardens ulaže u kompanije ambicioznih preduzetnika koji su vezani za Adria region, pri čemu su, uz Sloveniju, usredsređeni uglavnom na Hrvatsku i Srbiju jer je tržište u te tri zemlje trenutno najrazvijenije i nudi najviše mogućnosti za investicije. „Za nas je, uz geografski položaj, najvažnije podržati visokotehnološke kompanije u njihovim ranim fazama, odnosno omogućiti im veliki potencijal za brzi globalni rast i stvoriti visoku dodatnu vrednost po zaposlenom“, dodaje Gregor Rebolj.
Takođe, ekipa u Fifth Quarter Venturesu usredređena je na startapove u regionu i dijaspori. Osim izvanrednog talenta na terenu, veruju u stvaranje mostova među ljudima regionalnog porekla koji su stekli obrazovanje na vodećim svetskim univerzitetima i preduzetničko iskustvo, radeći u vrhunskim tehnološkim svetski renomiranim startapovima.
I dok se tim fonda Feelsgood fokusira isključivo na hrvatske i slovenačke startapove, SMOK pak traži ulaganja, kako u Adria regionu, gde su već ulagali u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, tako i na širem području srednje i istočne Evrope, naročito u Poljskoj i u Ukrajini.
U proseku, ulaganja se izvode barem pet ili najviše deset godina
Fondovi rizičnog kapitala imaju jedno zajedničko svojstvo, a to je da su osnovani na unapred određeni vremenski period . Standardni vremenski period trajanja fonda je deset godina, s tim da je prvih pet godina predviđeno za realizaciju ulaganja, a zatim dolazi period žetve kada je potrebno postupno prodavati ulaganja u društva sve do kraja njihovog životnog veka. Zato i ne iznenađuju jako slični odgovori investitora na pitanje o tome koliko dugo su u proseku investirali u jednom procesu ulaganja.
„Vremenski period delovanja našeg fonda je deset godina s mogućnošću produženja za najviše dve godine. Od tri do pet prvih godina su investicijske, a poslednjih pet godina je tzv. ‘sell out’ faza. Cilj nam je da u investiciji učestvujemo kraće od sedam godina“, objašnjava Šarlah iz FeelsGooda.
Fil Rouge Capital
„U proseku pet do sedam godina, ali to zavisi od raznih činilaca“, saglasan je Gregor Rebolj iz Silicon Gardensa. Isti period navode u Fifth Quarter Venturesu i objašnjavaju da je u tom periodu startapu omogućeno da razvije proizvod koji je u skladu s potrebama tržišta, preuzme vodeću poziciju i da planira prodaju strateškom partneru ili izlazak na berzu, putem inicijalne javne ponude akcija (IPO).
Ipak, praksa nije uvek ista kao i u teoriji. „U našem prvom fondu, osnovanom 2016. godine, rok sprovođenja pojedinačnih ulaganja biće između šest i deset godina. U drugom fondu, koji smo osnovali 2019. godine, takođe očekujemo sličan period ulaganja“, dodaje Julien Coustaury iz FilRougea. S tim je saglasan i Borys Musielak iz SMOK-a, koji kaže: „Osam do deset godina. U ovom slučaju samo na dugi rok.“
Ciljaju na tri do pet puta više od investiranog kapitala fonda
Investitori u poslovanje s raznim kompanijama ulaze prvenstveno kako bi zaradili novac od svojih ulaganja. Zato smo društva rizičnog kapitala upitali koja im je ciljana profitabilnost i dobili zanimljive odgovore.
„Za svako ulaganje moramo imati scenario koji nam omogućuje povrat od barem 30 do 50 odsto uloženih sredstava ili scenario u kojem takve investicije može vratiti ceo fond. Ako takav scenario ne postoji ili ako ga mi ne vidimo, nećemo se odlučiti na investiranje. Na nivou celog fonda planiramo petostruki povrat investiranog kapitala“, pojašnjava Gregor Rebolj iz Silicon Gardens.
S obzirom na potencijal pojedinog ulaganja, slično razmišljaju i u SMOK-u. „Ulažemo samo ako verujemo da ulaganje ima potencijal da vrati celokupni investirani kapital fonda. To znači da bismo, u slučaju da steknemo pet odsto vlasničkog udela u kompaniji, trenutno morali da zamislimo izlazak koji kompaniju procenjuje na više od pola milijarde dolara, kako bi nas kompanija mogla uveriti u isplativost naše investicije“, dodaje Borys Musielak.
„Uvek ciljamo na minimalno desetostruki povrat ulaganja u pojedinu investiciju kako bismo mogli postići ciljani iznos povrata na uloženi kapital na nivou fonda, koji je u našem slučaju između tri do pet puta veći od uloženog iznosa“, odgovara Julien Coustaury iz FilRougea.
Slično tvrdi i Jure Mikuž iz South Central Venturesa: „Svako ulaganje investicionom odboru predstavlja jedan od partnera koji mora objasniti kako će ulaganje biti deset puta profitabilnije ili se barem približiti povratu uloženih sredstava u fond. Ono što smo naučili u poslednjih 15 godina je to da, kad smo sebi rekli da nećemo imati desetostruko veći rezultat, ali smo ipak imali neku zaštitu od gubitka vrednosti, to nije išlo. Ne postoji takva sigurnosna mreža.“
Očekivanja u FeelsGoodu takođe su postavljena na trostruki povrat na kapital ili ciljni godišnji povrat od 18 odsto, dok Fifth Quarter Ventures ne navodi ciljne povrate.
Cognism - najuspešnija investicija u portfelju regionalnih fondova
Društva smo takođe pitali i o njihovim najuspešnijim investicijama s kojima očekuju da će ostvariti najveće povrate.
„Kompanija Cognism je naša najuspešnija investicija ako gledamo oba fonda, odnosno prvi i drugi. Mali udeo već smo prodali i povratili trećinu fonda. U kompaniju smo prvi put ušli s informacijom da je procena oko tri do četiri miliona dolara (u okviru “seed” runde u 2017. godini). U poslednjem krugu finansiranja (serija C) kompanija je prikupila 85 miliona dolara, a investitori su je procenili na skoro pola milijarde dolara“, svoj najveći uspeh ističe Jure Mikuž, partner u South Central Venturesu. S obzirom na vrednovanje u “seed” rundi, zadnja serija finansiranja bila je izvedena na približno 125 puta većoj vrednosti od procenjene vrednosti u 2017. godini. S prikupljenih 115,9 miliona evra, Cognism je zauzeo peto mesto na listi TOP 30 investicijskih magneta iz Adria regiona.
Licencirane fotografije Cognism
Prvo, najuspešnije ulaganje South Central Venturesa bilo je u IT startap Celtra, koji razvija aplikacije za mobilne uređaje, i vratilo je deset puta više ulaganja, s mogućnošću ponavljanja uspeha i nakon izlaska iz društva Efos, koje je razvilo sistem za automatsko daljinsko upravljanje praćenja insekata Trapview. Efos/Trapview se na listi TOP 30 magneta s 13,7 miliona evra nalazi na 18. mestu.
Čak se i Silicon Gardens može pohvaliti s nekoliko vidljivih izlaza. „Budući da smo tek započeli s investicijama, za trenutni fond nemamo još podataka. Ipak, možemo istaći najuspešnija ulaganja iz fonda SGF I: Flaviar, koji je poput kluba ljubitelja jakih alkoholnih pića, Cleanshelf nudi platformu za upravljanje onlajn pretplatama, i Povio, konsultantska kompanija za razvoj IT proizvoda. Samo s ova tri ulaganja više smo nego udvostručili ukupnu vrednost fonda, a u tom fondu imamo još nedovršenih dobrih ulaganja“, kaže Rebolj. Vrlo dobre pokazatelje ima i fond SGF II, kaže Rebolj, i ističe pametne hranilice za ptice Bird Buddy, proizvođača veganske zamene za govedinu Juicy Marbles, platforme za adrenalinske avanture 57Hours, aplikaciju za pomoć deci s govornim poremećajima Blub Blub, platformu za lekare Mediately, platformu koja pomaže firmama u implementaciji veštačke inteligencije Tasq.ai, platformu za influensere Influee i platformu za upravljanje imovinom Cadro.
„U portfelju drugog fonda imamo nekoliko potencijalnih dobitnika koji beleže deset do 25 odsto mesečnog rasta prihoda s ponavljajućim mesečnim prihodima od četiri do osam miliona evra. Naša očekivanja su da ćemo iz tih kompanija moći da izađemo 2025. i 2026. godine. Nedavno smo izašli iz ulaganja u Povio i iz tržišta sekundarnih proizvoda Metaloop, generišući četvorostruki povrat na uloženi kapital“, navodi Coustaury iz FilRougea.
U SMOK-u najuspešnija ulaganja su poljska platforma za proveru identiteta kupaca Authologic i rešenje za e-trgovinu Alokai, u koje su uložili u sklopu prvog fonda, pre nego što su timovi spomenutih startapova primljeni u svetski poznati kalifornijski akcelerator Y Combinator, 2021. i 2022. godine. Naime, oba ulaganja trenutno su procenjena na najmanje desetostruko veću vrednost početnog ulaganja.
I fond Feelsgood kao i Fifth Quarter Ventures prva su ulaganja imali u decembru prošle godine i još su u periodu investiranja, pa je možda još prerano govoriti o uspešnosti ulaganja.
Tržište polako oživljava, ali još je maglovito oko veštačke inteligencije
Prošle godine primetno je smanjen intenzitet ulaganja na tržištu rizičnog kapitala. Međutim, čini se da se tržište ove godine polako budi. „Tržište se ove godine podosta promenilo. Postoje neki rani znakovi da bi druga godina mogla biti malo bolja. Na tržištu se stvarni broj startapova u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji smanjio, što je verovatno rezultat veće neizvesnosti: ljudi više nisu tako hrabri kao pre par godina“, napominje Jure Mikuž.
„Najbolje vreme za ulaganje je kada drugi investitori postanu konzervativni. Nastavićemo s učestalošću jedne investicije mesečno, dok druge usporavaju tempo“, dodaje Borys Musielak iz SMOK-a.
Slično razmišljaju i u Silicon Gardensu. „Kao fond ulažemo u visokotehnološke kompanije u njihovim najranijim fazama; te investicije nikada se nisu zaustavile. Veći pad bio je vidljiv u kasnijim fazama (serije A, B i C). Osim toga, primetna je korekcija i pad vrednosti startapa, što koincidira sa usporavanjem aktivnosti na berzi, sa smanjenjem broja spajanja i akvizicija (M&A) i inicijalnih javnih ponuda (IPO). Naravno, navedeno ne važi za određena „vruća“ područja kao što su npr. tehnološke kompanije veštačke inteligencije. Do kraja ove godine takođe očekujemo povećanje broja M&A i IPO. Naša delatnost ostaje takva kakvu smo prvobitno planirali, dakle negde između osam i 12 investicija godišnje“, odgovara Gregor Rebolj.
slovenski vc forum
Ove godine očekujemo dve do tri nove investicije i tri do četiri dodatna finansiranja u startapove koji su već deo portfelja i koji odgovaraju Feelsgoodu.
„Trenutno tržište ulaganja u ranoj fazi oživelo je uglavnom zbog fame oko veštačke inteligencije koja pokreće celo tržište i podiže kriterijume vrednovanja. Iako trenutno ne ulažemo, sprovodimo ubrzani program u koji je uključeno devet firmi“, izjavljuje Coustaury iz FilRougea.
Naime, ako se osvrnemo na poslednje dve velike krize u tehnološkom sektoru, 2000. i 2008, to su bila najbolja vremena za izgradnju novih kompanija . Primeri uspešnih kompanija iz tih davnih vremena su, na primer , Google, Amazon, Uber, Airbnb itd., pa Peđa Predin iz Fifth Quarter Venturesa veruje da će se slični trendovi dogoditi i sada, kada svedočimo renesansi veštačke inteligencije. Napominje da se najveći broj slabih ulaganja dogodio 2021. godine i svi fondovi koji su u tom periodu intenzivno ulagali sada se moraju usredsrediti na svoj portfelj i rasteretiti svoje pozicije, što stvara priliku za fondove poput Fifth Quarter Venturesa. „Zato očekujemo više aktivnosti.“
„Sa stanovišta malog ulagača na javnim tržištima, ovo je teško vreme, ali s druge strane, ovo je optimalno vreme za postizanje najvećih prinosa“, dodaje Fifth Quarter Ventures.
Kako se zahlađenje investicijskog tržišta odrazilo na magnete Adria regiona
S obzirom na to da se zahlađenje investicijskog tržišta dogodilo pre dve godine, kompanije iz TOP 30 magneta hlađenje su osetile na vrlo različite načine. Najveći samouvereno izjavljuju da nisu ništa osetili. „Iako smo videli višestruki pad vrednosti od 2022. godine, s obzirom na tržišne trendove, nismo osetili pad interesa. Svakodnevno svedočimo velikoj zainteresovanosti investitora, tako da je naša situacija drukčija od trenutnih tržišnih trendova“, odgovara Davor Tremac, osnivač IT kompanije Fonoa, koja se s prikupljenih 80,8 miliona nalazi na osmom mestu TOP 30 liste.
Isto se tvrdi i u slovenačkoj kompaniji MESI Medical, koja je s 18 miliona zauzela 16. mesto TOP 30 liste: „Naša opažanja ne ukazuju na bilo kakvo hlađenje ili usporavanje na tržištu kapitala. Naprotiv, primećujemo da su investitori na području zdravstva još vrlo aktivni i da traže nove mogućnosti za ulaganja.“
Takođe, pridružuje se i Nikola Todorović, suosnivač Wonder Dynamicsa, koji kaže da nisu primetili pad interesovanja za ulaganja u kompanije s područja veštačke inteligencije, ali je do pada interesovanja došlo u drugim segmentima: „Od nekoliko osnivača čuo sam da su imali problema s planiranjem prvog sastanka. To je verovatno posledica prevelike euforije na tržištu u 2021. godini. Međutim, vidimo lagani oporavak i tržište ponovo izgleda zdravo.“
Slično tvrdi i Stjepan Buljat iz Cognisma: „Očigledno je da je došlo do zahlađenja interesovanja investitora iako nismo aktivno tražili nova sredstva“, i dodaje da su, s obzirom na privredne uslove proteklih godina, svesni da je investicijska klima podložna promenljivim faktorima.
„Prošla godina bila je teška godina za prikupljanje sredstava, bez obzira na nivo razvoja kompanije“, kaže Milovan Milić iz kompanije Devtech, koja se s 12,3 miliona evra našla na 20. mestu TOP 30 liste, ali i napominje da se situacija popravila u odnosu na kraj 2022. i početak 2023. godine.
Devtech
„Oseća se zahlađenje na tržištu, a za rizičnije projekte vrlo je teško obezbediti nove izvore finansiranja. Mnoge kompanije imaju poteškoća s dobijanjem sledećih krugova finansiranja, naročito ako ne žele da prihvate kapital po nižim procenama“, kaže Štefan Fujs iz Acies Bia.
„U zadnje vreme stižu nam brojne ponude investitora iz SAD“, ističe Toni Frankola, suosnivač kompanije Syskit, koja je sa svojih prikupljenih 8,5 miliona evra zauzela 27. mesto TOP 30 liste Adria magneta. „Kada poredimo evropsku i američku investicijsku klimu, razlike su dosta velike. Na primer, kod evropskih startapova je verovatnoća da će osigurati ulaganje iz fonda rizičnog kapitala 40 odsto niža nego kada je reč o američkim startapovima . Ipak, u ovom izazovnom periodu uspešno smo dobili investicije“, dodaje. Istovremeno, sve kompanije koje traže investicije od investitora treba istrajno da rade na razvoju i otpornosti kompanije, što će povećati atraktivnost za investitore, a istovremeno obezbediti rast u periodu investicijske stagnacije.
