Mađarske kompanije poslednjih godina sve više ulažu u Adria regionu, i to pre svega u nekretnine, turizam, energetiku, medije i sport, a tamošnja OTP banka ima podružnice u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji i u svim tim državama predstavlja značajnog igrača na finansijskom tržištu.
Mađarske kompanije imaju i formalnu podršku vlade da ulažu u zemljama koje su prepoznate kao strateški bitne, a zemlje Adria regiona sa kojima se graniče to svakako jesu. Premijer Viktor Orban, koji je na vlasti 14 godina i koji važi za disidenta u EU, nastoji da ima dobre političke odnose sa susednim državama i da na neki način širi svoj uticaj u neposrednom okruženju. To podrazumeva veće ekonomsko prisustvo u tim zemljama, pre svega kroz investicije.
Bloomberg
Mađarska vlada izdvaja novac u posebne fondove koji omogućavaju mađarskim privrednicima da se zainteresuju i plasiraju svoj novac i resurse na ova tržišta. Mađarske kompanije često se planski dogovaraju kako će nastupiti u određenim poslovnim poduhvatima i kako će raspodeliti teritoriju i oblast u kojoj će delovati u inostranstvu. Ono što je interesantno, u svakoj državi Adria regiona izdvaja se po neki mađarski privrednik, koji uživa veliko poverenja Viktora Orbana.
Statistika pokazuje da su mađarske kompanije u poslednjih 10 godina u Adria regionu uložile skoro 2,5 milijardi evra, od čega je najviše, skoro 50 odsto, u Srbiji (1,2 milijarde), zatim u Hrvatskoj (869 miliona), Sloveniji (366 miliona). Najmanje, samo 22 miliona evra, uloženo je u Severnoj Makedoniji. Međutim, zemlje Adria regiona mnogo manje su investirale u suprotnom pravcu, odnosno u Mađarskoj. Najviše investicija u poslednjih 10 godina stiglo je iz Srbije (73 miliona), a zatim iz Slovenije (48 miliona).
Prema pisanju Bloomberga, izbrisana je granica između biznisa i politike u Mađarskoj, gde je nova elita, povezana sa Orbanovom porodicom i njegovom vlašću, preuzela velike poslove otkako je nacionalistički lider došao na vlast 2010. godine.
Srbija
PRIJATELJSTVO VUČIĆA I ORBANA OTVORILO VRATA SRBIJE ZA MAĐARSKI KAPITAL
Autor: Marijana Avakumović
U Srbiji se možda najjasnije reflektuje veza između politike i biznisa. Zahvaljujući prijateljstvu Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, poslednjih godina jača politička saradnja Srbije i Mađarske, što je otvorilo put rastu trgovine između dve zemlje, zajedničkim investicijama u energetici, ali i dolasku mađarskog kapitala u Srbiju.
Opširnije
EXPO 2027 - igra koja pomera granice
Međunarodna specijalizovana izložba – EXPO 2027, koja će se održati od maja do avgusta 2027, tema je koja je u konstantnom fokusu u Srbiji.
16.04.2024
Mađarska kupuje 80 odsto budimpeštanskog aerodroma
Mađarska, uprkos fiskalnoj krizi, privodi kraju kupovinu budimpeštanskog aerodroma Zrt, vrednu više milijardi dolara.
09.04.2024
Dok Orban gradi moć, njegov zet gradi hotelsko carstvo
Istvan Tiborcz pojavio se kao najistaknutiji mađarski ulagač u turističkoj industriji, uključujući neke kultne objekte u Budimpešti.
30.03.2024
Nemačke kompanije u Srbiji najviše investiraju u mobilnost
Niskopodni tramvaji "avenio" koji se proizvode u Kragujevcu koriste se u gradovima Austrije, kao i u Bremenu i Nirnbergu (26 tramvaja) u Nemačkoj.
08.04.2024
Kompanije bliske premijeru Mađarske u poslednje vreme bacile su oko na poslovne i industrijske nekretnine u Srbiji i ozbiljno su se pozicionirale na ovom tržištu.
Nedavno je Orbanov zet, Istvan Tiborcz, preko svoje kompanije Diofa Fund Managment kupio u Beogradu 11 luksuznih poslovnih zgrada od svog poslovnog partnera Daniela Jellineka, mađarskog biznismena, sa kojim mu se biznis u oblasti nekretnina prepliće i u matičnoj zemlji.
Zanimljivo je da ih je kupio po ceni nešto nižoj nego što ih je Jellinekova firma Indotek kupila pre tri godine od GTC-a. Tada su plaćene oko 270 miliona evra, što ukazuje da je ova kupoprodaja zapravo regulisanje njihovih međusobnih odnosa ili pozicioniranje na tržištu.
Prema podacima konsultantske kuće za tržište nekretnina CBRE, cene zakupa kancelarijskog prostora u Beogradu u prethodne dve godine skočile su za oko 10 odsto i očekuje se da će rasti tri do pet odsto u naredne dve godine, jer kancelarijskog prostora nema dovoljno.
Iako je izašao sa tržišta kancelarijskog prostora, Jellinekov Indotek je postao jedan od glavnih igrača na tržištu industrijskih nekretnina. Indotek gradi fabričke hale u Srbiji i izdaje ih stranim investitorima, što se pokazalo kao unosan biznis. Prema anketi koju je uradio CBRE, prošle godine je 23 odsto investitora želelo da investira u ovu oblast nekretnina, dok će u 2024. godini čak 43 odsto njih to učiniti.
S druge strane, Tiborczova kompanija Waberer’s International je u oktobru prošle godine kupila domaćeg distributera MDI sa namerom da postanu glavni pružalac logističkih usluga u Srbiji.
Inače, Jellinek nije fokusiran samo na Srbiju. Veoma je prisutan i u Hrvatskoj, gde je najpoznatiji po tome što je bio u igri za preuzimanje 43 odsto udela ruske Sberbanke u hrvatskoj Fortenovi, bivšem Agrokoru, koja je u to vreme postala stoprocentni vlasnik Merkatora.
Indotek deluje i u hrvatskom turističkom sektoru putem svoje većinske podružnice Dalmatie Grupe, koja je vlasnik pet hotela, jednog rizorta, jednoga kampa i jedne marine. Navedene nekretnine nalaze se u regijama Primoštena, Gradca, Trpnja i Jelse na Hvaru.
Tako da se dolazak ove dve kompanije na naše prostore poklapa sa strategijom Mađarske da se što više približi svojim balkanskim susedima.
Katarina Zakić, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ukazuje da je Istvan Tiborcz, zet premijera Orbana, poznato ime u svetu biznisa, pre svega u Mađarskoj, a potom i u našem susedstvu. Uspon njegovih kompanija je bio brz i efikasan, što je većina analitičara pripisala bliskim vezama sa premijerom Orbanom.
Strategija razvoja njegovih kompanija u regionu je prilično slična onoj u Mađarskoj – ulaganje u sektor nekretnina (poslovne zgrade, tržni centri), hotelijerstvo, ulično osvetljenje i medije.
Bloomberg
Biografija Daniela Jellineka je vrlo slična, s tim što se on prvenstveno bavi nekretninama, mada je ostao zabeležen i pokušaj da kupi Budimpeštanski aerodrom.
“Dakle, Mađarska se polako ali sigurno pozicionira kao jedan od najbitnijih ekonomskih partnera Srbije”, kaže Zakić.
Prema podacima Privredne komore Srbije, kompanije sa mađarskim kapitalom investirale su od 2010. u Srbiji kroz strane direktne investicije oko 1,2 milijarde evra, od čega je 42 odsto plasirano u 2019. godini, odnosno 521 milion evra.
U Srbiji već duži niz godina posluju mađarske kompanije, kao što su MOL, OTP Banka, MasterplastYU, Knott Autoflex, Mini Pani i Tiszo Automotive.
OTP banka je trenutno jedna od najvećih banka u Srbiji. Ušla je na srpsko tržište 2007. godine kupovinom Niške, Cepter i Kulske banke. Deset godina kasnije od Grka je kupila Vojvođansku banku i NBG lizing za 125 miliona evra. OTP Grupa je 2019. godine kupila Societe Generale Srbija, ali je visina transakcije ostala tajna.
"Ono što je pak u ovom specifičnom slučaju potrebno posebno naglasiti jeste da su tokom poslednjih deset godina premijer Orban i predsednik Vučić imali više od 40 zvaničnih susreta, da je predsednik Orban dobio Orden Republike Srbije (na velikoj ogrlici za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa dve zemlje), te da su bilateralni susreti svih ministara obe zemlje vrlo česti", kaže Zakić.
Dobri politički odnosi Vučića i Orbana svakako su doprineli da se određene barijere u saradnji prevaziđu, a jedan od faktora postignutog dogovora o skladištenju gasa Srbije u Mađarskoj, posle izbijanja rata u Ukrajini, osnivanja zajedničkog preduzeća za trgovinu gasom. Srbija i Mađarska su najavile izgradnju novog naftovoda, između Novog Sada i mesta Alđe, kroz koji bi se energent dopremao kopnenim putem, direktno iz naftovoda "Družba" - najdužeg na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke.
Mađarska svoju meku moć u Srbiji širi i preko sporta. Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole dobio je od mađarske vlade 9,5 miliona evra za izgradnju jedne od najmodernijih fudbalskih akademija u Srbiji, a na otvaranju stadiona prisustvovao je lično Viktor Orban, koji posebnu pažnju obraća na Vojvodinu, u kojoj živi i mađarsko stanovništvo.
Hrvatska
BOG, SREĆA I VIKTOR ORBÁN - TRI GLAVNA STUBA MAĐARSKIH ULAGANJA U HRVATSKOJ
Autor: Miro Soldić
Energetika, finansije, turizam i sport omiljene su branše mađarskih investitora koji su u Hrvatskoj, prema statistici Hrvatske narodne banke (HNB), od samostalnosti do danas uložili preko tri milijarde evra. Malo dublja analiza porekla novca otkriva nešto drugačije brojeve, ali i zadah korupcije, nepotizma i sankcionisanog ruskog kapitala koji se uglavnom širi iza velikih ulaganja naših severnih suseda.
Prvo da razjasnimo statističke nedoumice. Naime, kako smo nedavno pisali, tradicionalna statistika kojom se beleže strana ulaganja u dobroj meri skriva ko je stvarni investitor. Mi smo pomoću Eurostatovih brojeva pokušali da dobijemo nešto tačnije podatke koji su pokazali da su realna mađarska ulaganja kod nas osetno niža od HNB-ove 3,1 milijarde evra (do kraja 2022) i da se kreću oko iznosa od 2,5 milijardi.
Najveća i najkontroverznija investicija iz Mađarske svakako je ona kojom je MOL preuzeo našu najveću hrvatsku naftnu kompaniju – Inu. Ta saga počela je pre više od dvadeset godina, tačnije 2003, kada je MOL postao "strateški partner" preuzimanjem 25 odsto plus jedne deonice Ine.
Priča se zahuktala pet godina kasnije kada je MOL kupio dodatnih 22,15 odsto deonica i izrastao u većinskog vlasnika kompanije. Već iduće, 2009. godine potpisan je ugovor kojim se Vlada obvezala da otkupi poslovanje sa gasni biznis od MOL-a.
Odmah potom kreću nevolje u raju. Sabor osniva komisiju za istragu ugovora, a nakon što je MOL 2011. došao do vlasništva 47,46 odsto deonica Ine i agencija za nadzor finansijskih dužnosti, HANFA je podnela kaznenu prijavu protiv rukovodstva MOL-a zbog sumnje u prevare u poslovanju i manipulaciju tržišta.
Sve je kulminiralo na leto iste godine kada je Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta (USKOK) otvorio istragu protiv bivšeg premijera Ive Sanadera zbog sumnje da je primio mito od predsednika uprave MOL-a Zsolta Hernadija te zloupotrebio svoj položaj kako bi MOL-u predao upravljačka prava u Ini.
Nakon toga je krenulo međunarodno parničenje između Hrvatske i MOL-a, a neki od tih procesa traju i danas. MOL je nastavio da upravlja Inom, dok se u javnosti svaki čas čuju kritike o zapostavljanju domaćih kapaciteta, a posebno riječke i sisačke rafinerije.
Čelnik MOL-a Zsolt Hernadi je zbog korupcijskog skandala s Inom osuđen na dve godine zatvora | Bloomberg
Druga velika investicija Mađara u energetiku odnosi se na zakup kapaciteta LNG terminala na Krku. Kompanija MFGK, koja posluje u sklopu državne MVM grupe, otvorila je podružnicu u Hrvatskoj i sredinom 2020. zakupila 6,7 milijardi kubnih metara gasa za period 2021 - 2027. godine. MOL-ova kompanija MET takođe je jedan od najvećih zakupaca, ali sve će ih u periodu 2027 - 2037. godine istisnuti PPD Pavla Vujnovca, koji je zakupio kompletan kapacitet terminala za taj period.
Mađari su se odavno odomaćili i etablirali u hrvatskom finansijskom sektoru nakon što je mađarska banka OTP 2004. godine ušla na hrvatsko tržište kupovinom Nova banke. Deset godina nakon toga preuzeli su vlasništvo nad Banco Popolare Croatia, a 2017. za 270 miliona evra kupuju Splitsku banku i time postaju četvrta po veličini banka u Hrvatskoj, sa preko desetak odsto ukupnog tržišta. Aktiva banke danas iznosi 43 milijarde evra.
Meszaros je rodom iz istog mesta kao i Orban, a do njegovog ustoličenja imao je firmu za gasne instalacije vrednu nekoliko desetina hiljada evra. Nakon što je Orban zavladao Mađarskom kao svojim feudom, Meszaros je strelovito izrastao u jednog od najbogatijih ljudi u Mađarskoj čije kompanije i holdinzi, poput Opus Globala, danas imaju udele u svim sektorima privrede – od sporta, preko finansija, građevine, poljoprivrede i turizma, do energetike i medija. Danas se njegovo bogatstvo procenjuje na 1,7 milijardi evra.
Bog, sreća i Viktor Orbán – to su tri temeljna faktora na kojima, prema njegovim sopstvenim rečima, počiva uspeh Lorinca Meszarosa, mađarskog milijardera koji se poslednjih nekoliko godina širi na hrvatsko tržište.
Meszaros je u Hrvatskoj najpoznatiji kao bivši suvlasnik NK Osijeka, čiji je i danas glavni sponzor. On stoji i iza projekta gradnje novog stadiona u gradu na Dravi vrednog 40 miliona evra.
Lorinc Meszaros, izvor: Hina
Posle fudbala je odlučio da se okuša i u turizmu, pa je 2021. najavljena investicija od 70 miliona evra u gradnju luksuznog Riva’s Hotels & Resorta kod Opatije. Lani je potpisan ugovor kojim hotelska grupa Marriott preuzima vođenje hotela čije je otvaranje planirano za ovu godinu. U međuvremenu je preuzeo i opatijski hotel Miramar.
Njegova najnovije ulaganje u Hrvatskoj bila je kupovina kompanije Rabo, najvećeg hrvatskog proizvođača i izvoznika svežih jabuka iz Kneževih Vinograda.
Slovenija
JEDNOSMERNI SAOBRAĆAJ
Autor: Aleš Kovačič
Prema podacima Banke Slovenije, mađarske investicije su naglo rasle u poslednjih pet godina. One su pretprošle godine dostigle čak 578,5 miliona evra, dok su 2018. godine iznosile tek 59 miliona. S druge strane, slovenačka ulaganja u Mađarskoj su u poslednje tri godine porasle za manje od osam miliona evra, sa 33,3 na 40,9 miliona evra.
Ekonomski tokovi poslednjih godina dobijaju izražen jednosmerni predznak. Slično kao investicije, trgovina se takođe uglavnom kreće u pravcu istok-zapad. Prema prognozama agencije Spirit, promet će u 2023. godini dostići 3,332 miliona evra.
Mađarska je na sedmom mestu među spoljnotrgovinskim partnerima sa 2,114 miliona evra uvezenih proizvoda. Tendencija rasta, slična onoj kod investicija, primetna je poslednjih nekoliko godina, dok istu neravnotežu pokazuje i trgovina uslugama.
Prema podacima Slovenske banke, mađarska direktna ulaganja u poslednjih nekoliko godina brzo rastu. Samo prošle godine dosegla su 578,5 miliona evra, dok su 2018. godine iznosila tek nešto više od 59 miliona. Bilateralna trgovina značajno ide u korist Mađarske, jer se očekuje da će deficit naše zemlje u prošloj godini dostići skoro 900 miliona evra. I ovde se 2019. ističe kao prekretnica, jer je trend neravnoteže od tada samo ojačao (sa manjim padom u 2020).
Jednostranost trgovine i investicija prepoznaje i Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova (MZEZ), gde je od Ministarstva privrede preuzelo razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa dve zemlje. Tako u MVEP-u, uz ocenu takve saradnje između država kao "vrlo dobre", priznaju "velike mogućnosti za povećanje međusobne trgovinske razmene i vrednosti slovenačkih ulaganja u Mađarskoj".
Podaci Dun&Bradstreeta pokazuju da je u Sloveniji registrovano 81 preduzeće sa direktnim kapitalom iz Mađarske, što zajedno čini manje od tri odsto svih stranih direktnih investicija. Među značajnijim preuzimanjima ističu se dve domaće banke SKB i Nova KBM, trgovac naftom MOL, medijska kuća Planet TV, kao i preuzimanje Termi Lendava.
Međutim, u Ministarstvu privrede navode da postoje i kompanije u vlasništvu Mađara "koje su vlasništvo mađarskih preduzeća preko firmi registrovanih u drugim zemljama". To znači da pouzdanih podataka o njihovom ukupnom broju na ovaj način nije moguće dobiti.
Turistički sektor veoma zanima mađarske investitore. Terme Lendava su 2019. godine za devet miliona evra prešle iz ruku holdinga Sava u vlasništvo mađarskog fonda Comitatus, koji je u državnom vlasništvu. Kako su tada objavili mediji, trebalo je da Mađari ulože oko 16 miliona evra u renoviranje, ali su od ulaganja, prema pisanju domaćih medija, ostala samo obećanja.
Sava važi za značajnog igrača u turističkom sektoru, s obzirom na to da preko svoje kompanije Sava turizam ima u vlasništvu brojne turističke kapacitete vredne oko 250 miliona evra.
Stoga ne čudi što je nedavno bio i jedna od meta preuzimanja ozloglašenog privatnog investicionog fonda York. Mađarska Indotek grupa planirala je da finansira preuzimanje Yorkovog 43 odsto udela u Savi u januaru 2022. godine, ali je tadašnja vlada Janeza Janše odlučila da iskoristi pravo preče kupovine.
Kako smo izvestili, očekuje se da će do spajanja banaka SKB i Nove KBM doći "u drugoj polovini 2024. godine", prema rečima zvaničnika. Reč je o subjektima koji prelaze pod okrilje mađarske grupe OTP i nakon spajanja i prema rečima Petera Bese, iz Direkcije za međunarodnu maloprodaju Grupe OTP, poslovaće pod imenom OTP Slovenija.
Preuzimanje SKB-a je istovremeno razlog kvantitativnog skoka mađarskih SDI 2019. godine, kada je mađarski bankarski div kupio četvrtu najveću slovenačku banku od francuske Societe Generale za 323 miliona evra.
OTP je svoj apetit za preuzimanjem zadovoljio kupovinom Nove KBM u maju 2021. godine. Iako zvanična cena nije poznata, posao je, prema procenama medija, vredan oko milijardu evra.
Sa "najkompleksnijim i najvećim postupkom preuzimanja u istoriji grupe OTP", kako su Mađari opisali preuzimanje, osigurali su 30 odsto tržišnog udela slovenačkog bankarskog tržišta. Treba napomenuti da je OTP NKBM kupio od fonda Apollo Global Management (80 odsto) i Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD (20 odsto).
Tada su postigli unosan posao, s obzirom na to da su tu banku platili 250 miliona evra 2015. godine, dok je država ranije uložila 870 miliona evra.
Mađarski bankarski gigant odigrao je važnu ulogu u još jednom preuzimanju. Mađarski trgovac naftnim derivatima MOL potpisao je 2021. godine ugovor vredan 301 milion evra za kupovinu 92,25 odsto udela u kompaniji OMV Slovenija, koji je uključivao i 120 benzinskih pumpi (MOL je kasnije prodao 39 pumpi Shellu).
Veza između nafte i evra predstavlja otprilike desetinu akcija banke OTP u vlasništvu MOL-a, čime je trgovac naftom postao najveći pojedinačni akcionar banke. Nakon preuzimanja OMV Slovenija, koje se formalno završilo prošlog juna, Mađari su postali drugi najveći trgovac naftom kod nas, odmah iza domaćeg Petrola. Péter Ratatics, izvršni direktor MOL-a za potrošačke usluge, prošle godine je u razgovoru za Bloomberg Adria TV istakao cilj povećanja udela na 40 odsto slovenačkog tržišta.
Mađari su prisutni i na slovenačkoj medijskoj sceni. TV2, medijski konglomerat iz Mađarske, 2020. godine je za pet miliona evra kupio televiziju Planet TV, koja je prethodno bila u vlasništvu Telekoma Slovenije. Važno je napomenuti da su sa vlasništvom mađarske kompanije povezani preduzetnici bliski vladajućim krugovima stranke Fidesz, mađarskog premijera Viktora Orbana. Među njima se ističe mađarski oligarh sa značajnim vlasničkim udelima u finansijskim i kompanijama za nekretnine, kao i bankama, Joszef Vida.
Slične veze sa političkim vrhom u Budimpešti imali su i vlasnici koji su 2017. godine ušli u medijsko preduzeće NovaTV24.si. Oni su svoj udeo od 45 odsto u televiziji, sa vezama sa strankom SDS, prodali 2022. godine.
Važan deo mozaika mađarskog kapitala su i nekretnine. Vredan projekat obnove ljubljanskog putničkog centra sa pripadajućim komercijalnim delom Emonika, procenjuje se na oko 740 miliona evra. Radi se o javno-privatnom partnerstvu, jer je investitor nadogradnje železničke stanice Direkcija za infrastrukturu, objašnjavaju u Ministarstvu infrastrukture.
I ovde se u pozadini pojavljuje bankarski gigant OTP. "Slovenačke železnice su investitor autobuske stanice, a investitor komercijalnog dela projekta Emonika je društvo Mendota Invest, članica grupe OTP", navode u pisanom odgovoru.
Mađarski investitori upravo su dobili zeleno svetlo za početak izgradnje komercijalnog dela projekta vrednog 350 miliona evra.
Direktor grupe OTP Sandor Csanyi je u vezi sa projektom, koji bi prema najavama trebalo da bude završen do 2026. godine, rekao da je ovo "najveća investicija grupe OTP u Sloveniji".
Severna Makedonija
OD NAJVEĆEG DO ZANEMARLJIVОG STRANOG INVESTITORA
Autor: Vladimir Nikoloski
Početkom ovog veka Mađarska je bila na prvom mestu na listi zemalja sa najvećim stranim investitorima u Severnoj Makedoniji, a danas ima neznatan udeo u ukupnim stranim investicijama u Makedoniji.
Mađarska je postala najveći investitor nakon što je 2001. godine mađarski telekomunikacioni operater Magyar Telekom, deo grupe Deutsche telekom, kupio većinski udeo od 51 odsto akcija makedonskog nacionalnog telekomunikacionog operatera Makedonske telekomunikacije, za koji je platio 322,6 miliona evra. Bila je to među prvim većim prodajama državnih preduzeća koja su imala monopol na tržištu. Makedonska vlada i danas poseduje 34,8 odsto akcija, uključujući i takozvanu zlatnu akciju, koja ima jedno pravo glasa i posebna prava u skladu sa statutom kompanije.
Do kraja 2007. godine, bilans direktnih investicija iz Mađarske u Makedoniji povećan je na 421 milion evra, odnosno oko 16,6 odsto ukupnih stranih investicija u Republici Makedoniji. Mada sa manjim ulaganjima, mađarski investitori su, osim u sektoru telekomunikacija, otvorili i poslove u transportnoj, građevinskoj i prehrambenoj industriji.
Međutim, podaci Narodne banke o transakcijama koji otkrivaju kretanje kapitala od stranih investicija pokazuju da od tada postoji kontinuiran odliv kapitala iz mađarskih investicija. Naime, od 2022. godine udeo stranih direktnih investicija iz Mađarske u Makedoniji smanjen je na 2,52 odsto.
U međuvremenu, iako političari iz obe zemlje konstantno ukazuju na dobre međusobne odnose i najavljuju ulaganja, već skoro godinama nema realizacije većeg ulaganja mađarskih investitora u Makedoniji.
Dugi sivi period prekinula je mađarska kompanija Big Energia Holdings. Bloomberg Adria je već pisala da je reč o kompaniji koja je u potpunom vlasništvu Big Mega Renevable Energy (BIG), energetske kompanije koja je nezavisni proizvođač energije i posluje u Izraelu, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji. BIG je preko mađarske kompanije u više navrata investirao u makedonski elektroenergetski sektor kroz kupovinu akcija, odnosno čitavih kompanija koje realizuju projekte za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i kroz razvoj sopstvenih projekata za proizvodnju solarne energije.
.webp){kind=icon}
