-orig.jpeg)
Sastavili smo listu 30 najvećih magneta u Adria regionu koji su u proteklih pet godina privukli najviše ulaganja iz fondova rizičnog i privatnog kapitala. Njih 30 zajedno prikupilo je približno 2,1 milijardu evra, a najviše je prikupila hrvatska kompanija Rimac Group. Prema našoj proceni, na listi su već dva jednoroga, odnosno kompanije vredne više od milijardu evra. Koliko ih je na dobrom putu da postanu jednorozi?
Za svaku dobru poslovnu ideju pronaći će se investitor koji je spreman da tu ideju finansijski podrži. Potražili smo kompanije iz regiona koje su svojim idejama, proizvodima i uslugama i poslovnom vizijom privukle kapital najzahtevnijih investitora iz celoga sveta i po drugi put sastavili listu TOP 30 investicijskih magneta u Adria regionu.
Ko je najveći magnet u regionu? To je hrvatska kompanija Rimac Group, koja je u proteklih pet godina privukla 770 miliona evra prikupljenog kapitala. Na vrhu liste je, pored zlatnog Rimca, još jedna hrvatska kompanija, srebrni Infobip s 300-milionskom finansijskom injekcijom. Obe kompanije spadaju među jednoroge jer je preovlađujuće mišljenje da tržišna vrednost obe prelazi milijardu evra. Treće mesto, odnosno bronzano, sa 124,2 miliona evra, zauzima kompanija srpskih korena, HTEC Group, koja je među kandidatima da u sledećih nekoliko godina postane jednorog.
Prve tri ukupno su prikupile 1,2 milijarde evra, što predstavlja skoro 60 odsto svih prikupljenih sredstava svih 30 magneta, koji su ukupno prikupili 2,1 milijardu evra. To je 17 odsto više nego 2022. godine, kada smo prvi put pripremili listu TOP 30 magneta. Čak sedam kompanija s liste je u proteklih pet godina primilo finansijsku injekciju u iznosu većem od 100 miliona evra.
Kako smo sastavili listu TOP 30?
Pre nego što se upustimo u priče naših magneta, objasnićemo kako smo prikupili podatke o primljenim investicijama. Temelj našeg istraživanja je baza podataka Crunchbase, jedna od najvećih. Međutim, svesni smo da nije potpuna pa smo koristili i podatke pružalaca usluga DealRoom, vlastite informacije i podatke o kompanijama. Na listi nema kompanija čiji iznos finansiranja nije javno objavljen. Naime, u nekim slučajevima to nije javni podatak. Na primer, u slučaju slovenačke kompanije Acies Bio, iznos kapitalnog ulaganja mogli smo saznati iz finansijskih izveštaja. "Nažalost, mnogi finansijski podaci nisu javni i ne možemo ih podeliti s vama", odgovorio nam je suosnivač i direktor Štefan Fujs iz kompanije Acies Bio, koja nudi sveobuhvatna rešenja u mikrobnoj tehnologiji.
Kako bismo sastavili listu TOP 30, trebalo je da pročešljamo podatke o investicijskim krugovima više od 770 kompanija uz pomoć kompanije Capital Genetics. Budući da je priroda liste dinamična i obuhvata kompanije koje su najaktivnije u sticanju kapitala, usredsredili smo se na investicije koje su primile startap i skejlap kompanije u proteklih pet godina. Zato su isključeni svi koji su investicije primili pre 2020. godine. Posebnost naše liste je što pratimo momentum tržišta, a ne nešto što se dogodilo u dalekoj prošlosti.
Kako bismo sve mogli svesti na zajednički imenilac, bile je potrebno da investicije koje nisu u evrima pretvorimo u iznose u evrima po srednjem kursu Evropske centralne banke (ECB) koji je važio na dan objave podatka o završenom finansiranju.
Na listi su kompanije koje su ukupno primile najviše sredstava iz fondova rizičnog i privatnog kapitala (engl. venture and private equity funds) te drugih ulagača, poput poslovnih anđela ili pojedinačnih kompanija. Dužničko finansiranje i bespovratna sredstva nismo uzeli u obzir. Na primer, hrvatski Project 3 Mobility primio je 100 miliona evra investicija, a povrh toga i 179,5 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske komisije. Navedeni iznos nismo uzeli u obzir prilikom sabiranja. Slično je bilo i u slučaju Infobipa, koji se 2021. godine finansirao dugom od 500 miliona. Zato smo u obzir uzeli vlasnički i kvazivlasnički kapital, koji čini dugoročnu bazu finansiranja kompanije.
Domaći koreni, sedište kompanije u inostranstvu
Depositphotos
Na TOP 30 listi su i kompanije koje sedište imaju u inostranstvu - u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Velikoj Britaniji... A osnivači dolaze iz našeg regiona, gde po pravilu imaju ćerke kompanije. Više je razloga za osnivanje kompanije izvan granica našeg regiona. Najčešći je taj što je u inostranstvu lakše poslovati. To prvenstveno važi za anglosaksonski zakonodavni okvir, što omogućava višeslojnu kapitalnu osnovu kompanije. To znači da postoji više razreda vlasničkog kapitala s različitim pravima (povlašćeni i obični kapital). Neki se sele u inostranstvo jer je tamo lakše prikupiti finansijska sredstva nego u Adria regionu zbog predvidljivijeg pravnog okvira. Dobar primer da to nije uvek istina je 13 kompanija s TOP 30 liste koje su ostale u svojim državama, poput hrvatskih kompanija Rimac Group, Gideon, Project 3 Mobility ili srpskih Tenderly, Quantox Technology itd. Premda su navedene kompanije locirane lokalno, struktura njihovih investitora prvenstveno je globalna.
Oko nekih kompanija mogao bi se rasplamsati regionalni spor jer nismo znali kojoj zemlji pripisati kompaniju s obzirom na to da osnivači dolaze sa svih strana. Takav primer je HYCU, čiji je suosnivač makedonskog porekla, živi i radi u Sloveniji, gde je osnovana kompanija, a u Srbiji imaju firmu s više od 100 zaposlenih.
Po iznosu i broju pobednici su Hrvati
Na listi TOP 30 Adria magneta nalazi se ukupno 14 hrvatskih kompanija koje su u proteklih pet godina prikupile 1,54 milijarde evra, što je 73 odsto ukupnog prikupljenog kapitala 30 kompanija. Kako je već rečeno, Rimac i Infobip prikupili su najviše kapitala, ukupno 1,1 milijardu evra, što je polovina ukupno prikupljenog iznosa na listi TOP 30.
Sedam srpskih kompanija prikupilo je ukupno 239 miliona evra, a devet slovenačkih kompanija 319 miliona evra.
Na listi je samo jedna kompanija iz Bosne i Hercegovine, odnosno na njenom dnu, a reč je o firmi Rolla. Iz Severne Makedonije među TOP 30 nije uspela da se plasira nijedna kompanija. Ipak, na popisu imamo i makedonske suosnivače. To je Goran Garevski iz kompanije HYCU.
Pametne kućice za ptice, roboti, iznajmljivanje čamaca, fitnes aplikacije
Čime se bave regionalni magneti? Kompanije dolaze iz različitih industrija. Najviše, odnosno većina njih deluje u području informacionih tehnologija (IT) i usmerene su u razvoj programske opreme. Neke kompanije iskaču iz proseka. Na primer, slovenačka kompanija Bird Buddy, koja nudi pametnu hranilicu za ptice s prvorazrednim digitalnim iskustvom praćenja hranilice putem mobilne aplikacije.
Jedan od najpopularnijih segmenata robotike, područje automatizacije u logistici, predstavljaju autonomni roboti hrvatske kompanije Gideon, koji mogu prenositi teret težak skoro jednu tonu. Matematičke probleme učenika i studenata na inovativan način rešava aplikacija hrvatske kompanije Photomath, koju je prošlog proleća preuzeo Google. Prema nezvaničnim procenama, vrednost je iznosila skoro pola milijarde evra. Takođe, zanimljiva je i hrvatska kompanija Zizoo, koja nudi platformu za iznajmljivanje brodova, i mostarska kompanija Rolla, koja omogućava praćenje napretka u fitnesu.
Na visokom šestom mestu, među mnogim informatičkim kompanijama, svakako se ističe slovenačka kompanija Kraftpal, koja se bavi proizvodnjom ultralaganih paleta. Na listi se nalazi i jedna kompanija iz kripto-sveta, odnosno srpski Tenderly, platforma koja programerima softvera unutar Ethereumovog ekosistema omogućava praćenje i testiranje decentralizovanih aplikacija. Zanimljiv je i Index Health iz područja telemedicine, koji modernizuje medicinu i omogućava personalizovano lečenje raznih bolesti. Fokusiraju se na kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hormonalne i autoimune bolesti.
Jednorozi
Depositphotos
Adria region premali je za naše magnete. Kada pogledamo listu TOP 30 kompanija, primećujemo da su sve kompanije usmerene ka svetskom tržištu. Osim toga, ističu da traže investitore koji su globalni, dobro povezani i stručnjaci u svojoj niši. Samo se tako može izgraditi jednorog. Region se može pohvaliti s barem dva - Rimac Groupom i Infobipom, a na našem spisku kandidata za jednoroge nalazi se još najmanje šest kompanija koje su u proteklih pet godina prikupile više od 50 miliona evra kapitala. Naime, procenjujemo da se pripisana vrednost kapitala kompanije u poslednjim krugovima finansiranja, većinom serije B i C, kretala između četvrtine i pola milijarde evra. Među kandidatima za jednoroge su četiri kompanije koje su rast finansirale uglavnom pomoću rizičnog kapitala - HYCU, Cognism, Project 3 Mobility i Fonoa, te dva kandidata koja su sklopila partnerstvo s fondovima privatnog kapitala - HTEC Group i KraftPal. Budući da pristup skaliranju pomoću rizičnog kapitala po pravilu znači brži rast u istom periodu nego u slučaju privatnog kapitala, prednost među navedenima dajemo prvim četiri kandidata. Takođe, u četiri slučaja postoji vrlo velika verovatnoća pokretanja novih krugova finansiranja (uglavnom serije C i D), najkasnije u roku od godinu ili dve, što može potvrditi naše pretpostavke.
KAKVI SU PLANOVI TOP 30 MAGNETA?
Upravo zato smo u najboljim regionalnim kompanijama proverili šta su učinile s prikupljenim investicijama i hoće li uskoro ponovo krenuti u novi krug prikupljanja kapitala. Izdvajamo samo nekoliko priča o startapovima i skejlapovima.
Rimac: "Krajnji cilj je IPO!"
Najviše vlasničkog kapitala u proteklih pet godina privukao je Rimac Group, hrvatski proizvođač električnih vozila koji razvija tehnologije za elektrifikaciju mobilnosti i koji se trenutno nalazi među najnaprednijim na svetu. Kompanija je prikupila više od 800 miliona evra u investicijskim krugovima tokom proteklih nekoliko godina, a naša lista obuhvata samo petogodišnji period koji uključuje 770 miliona ulaganja. Kompanija nastala iz garaže, koju je 2009. godine osnovao Mate Rimac, najveću injekciju kapitala dosad primila je u maju 2022. godine s prikupljenih 500 miliona evra. Glavni investitori u tom krugu bili su investiciona banka Goldman Sachs, najveći fond rizičnog kapitala na svetu Softbank Vision Fund, te Investindustrial. Među investitorima su i drugi proizvođači automobila, na primer Hyundai Motor Company i Porsche.
Bloomberg
"Tako prikupljena sredstva koriste se za ulaganja u razvojno-istraživačke delatnosti, industrijalizaciju i povećanje proizvodnih kapaciteta, poput izgradnje kampusa, povećanja broja zaposlenih, profesionalizacije kompanije i procesa na svim nivoima i finansiranje obrtnih sredstava", rekli su nam iz kompanije. Kampus od 200 miliona evra obuhvataće istraživački centar, stazu za testiranje, muzej, prodavnice s odećom, sportsko-rekreativne prostore, pa čak i dečji vrtić, pisali su mediji 2021. godine.
Kompanija ima ambiciozne planove, zbog čega u budućnosti planira prikupljanje dodatnih sredstava od investitora. "Konačni cilj je listiranje kompanije na jednu od međunarodnih berzi, dakle inicijalna javna ponuda (engl. initial public offering - IPO) na tržištu kapitala", dodali su iz kompanije.
"Za berzu još nije pravo vreme", rekao je Mate Rimac prošlog maja za Bloomberg Adriju. "Trenutno me ne zanimaju vrednosti akcija, već me zanima gde će moja kompanija biti za nekoliko godina, šta ćemo ostvariti i postići. Doći će vreme i za ulazak na berzu, ali trenutno smo dobro finansijski pokriveni."
Infobip na listi najinovativnijih na svetu, takođe IPO
S višemilionskim zaostatkom za Rimcem je globalni pružalac usluga višekanalne komunikacione tehnologije, Infobip, koji je u proteklih pet godina, prema javnim objavama kompanije, prikupio 300 miliona evra privatnog kapitala od kompanije za kapitalna ulaganja One Equity Partners, proizašle iz najveće svetske investicione banke, američkog JP Morgan Chasea. U martu ove godine Infobip se kao prva hrvatska kompanija uvrstio na listu najinovativnijih kompanija na svetu, koju je pripremio američki časopis Fast Company.
Kompanija je formalno registrovana u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok znanje, koreni i osnivači kompanije - Izabel Jelenić, Roberto Kutić i Silvio Kutić - dolaze iz Hrvatske, gde se u istarskom Vodnjanu nalazi stvarno sedište kompanije.
Infobip
U 2021. godini Infobip je, uz savetodavnu podršku američke investicione banke Morgan Stanley, uspešno pribavio 500 miliona dolara finansiranja, što su osigurali fondovi kojima upravljaju američke kompanije Ares Management Corporation i BlackRock, koje pripadaju eliti svetskog upravljanja imovinom. Tako je istarska kompanija obezbedila finansiranje ubrzanog rasta, koji se ostvaruje i preuzimanjima. Samo protekle godine preuzeli su tri firme.
Uz takav tempo više nije tajna da je sledeća strateška prekretnica uspešni IPO na američkom tržištu kapitala. "To je jedan od naših glavnih prioriteta i logičan korak u smeru sticanja kapitala za dalji rast", ocenio je prvi čovek kompanije Silvio Kutić za Bloomberg 2022. godine.
HTEC Group s regionalnim akvizicijama
Srbi svog najuspešnijeg predstavnika nalaze na visokom trećem mestu s ulaganjem od 124 miliona evra. To je brzorastuća kompanija za razvoj IT-ja i savetovanje u toj oblasti HTEC Group. Sedište im je u Silicijumskoj dolini, a osnovani su u Srbiji 2008. godine. U februaru ove godine pisali smo da HTEC Group nastavlja s preuzimanjem regionalnih IT kompanija, od kojih je poslednja bila Syrmia iz Beograda. Time se HTEC-ovoj ekipi pridružilo 250 vrhunskih inženjera, a dodali su da je među njima više od 50 iz Bosne i Hercegovine, s iskustvima na različitim područjima i fokusom na ugrađenu programsku opremu, mašinsko učenje i razvoj naprednih tehnologija u automobilskoj industriji.
HTEC Group
Prisetimo se, HTEC je 2021. godine preuzeo američku kompaniju Momentum Design Lab, a 2022. godine kompaniju Mistral Technologies i WaySeven iz Bosne i Hercegovine.
Prava regionalna kompanija HYCU - ali kome pripada?
Zanimljiva je i priča o visokotehnološkoj međunarodnoj kompaniji za zaštitu i skladištenje podataka u oblaku HYCU, koja se sa 123 miliona evra prikupljenog vlasničkog kapitala nalazi na četvrtom mestu. Oko ove kompanije mogao bi izbiti "regionalni spor" u uredništvu Bloomberg Adrije ako bismo hteli da je uvrstimo u jednu od država regiona. Kompanija rođena u Sloveniji i registrovan u SAD nastala je kao "spin-off", odnosno firma otcepljena od srpske kompanije Comtrade. Jedna od ključnih osoba i suosnivač kompanije je Makedonac Goran Garevski, koji živi i radi u Sloveniji, a ima ulogu tehničkog direktora. Među osnivačima je i Simon Taylor, koji je trenutno direktor kompanije. U vrlo kratkom vremenu nakon osnivanja u junu 2017. godine kompanija je dobila više od 1.000 klijenata u više od 30 država. U aprilu 2018. godine HYCU se pretvorila iz manjeg startapa u samofinansirajuću organizaciju s više od 200 zaposlenih po celom svetu.
U martu 2021. godine HYCU je najavio svoj prvi krug finansiranja A serije (prvi put da su ulagači postavili fiksnu procenu u kontekstu prikupljanja kapitala), prikupivši 87,5 miliona dolara (74,5 miliona evra u to vreme) kapitala. Glavni ulagači su Bain Capital Ventures, jedan od većih fondova, te Acrev Capital. HYCU je u junu 2022. godine dodao Cisco i Atlassian kao strateške ulagače nakon kruga finansiranja B serije, u kojem je prikupio 53 miliona dolara (49 miliona tadašnjih evra), čime se njegovo ukupno spoljno finansiranje popelo na više od 140 miliona dolara (124 miliona evra). Prema informacijama objavljenim na internet stranici kompanije, stečeni kapital iskoristiće se za ulaganje u dalji razvoj društva i otvoriti put za prvu javnu ponudu akcija deonica u budućnosti.
Hycu
HYCU je početkom aprila ove godine primio nagradu Google Cloud Technology.
Cognism na dobrom putu do jednoroga
Sa 115,9 miliona evra primljenih investicija na petom mestu je kompanija Cognism, tehnološka platforma za automatizaciju marketinga i unapređenje prodaje. Kompanija je registrovana u Ujedinjenom Kraljevstvu, a među osnivačima je i zadarski programer Stjepan Buljat. Kompanija je u januaru 2022. prešla u skejlap elitu Adria regiona sa 64 miliona funti (77 miliona evra) teškom serijom finansiranja C, što je ujedno bio njihov poslednji krug prikupljanja novca.
"Sredstva smo upotrebili za širenje poslovanja na tržištima na kojima smo prisutni u Velikoj Britaniji, SAD i delu Evrope, za ulaganje u odeljenje razvoja i istraživanja, kao i unapređenje tehnološke infrastrukture", rekao nam je Buljat.
Kada će ući u novi krug prikupljanja sredstava? "Razmišljamo o mogućnostima novog investicionog kruga s naglaskom na širenju poslovanja i intenziviranju ulaganja u istraživanje i razvoj. Još nismo precizno definisali iznose kruga, odnosno vrste ulagača s kojima bismo sarađivali. Trenutno analiziramo različite mogućnosti i strategije kako bismo ustanovili najbolji pristup za dalji rast i razvoj kompanije."
"Cognism je naše najuspešnije ulaganje", pohvalio se Jure Mikuž, partner kompanije South Central Ventures koja upravlja jednim od najvećih fondova u regionu.
U trenutku ulaganja u Cognism 2016. godine kompanije je bila procenjena na vrednost između tri i četiri miliona dolara, dok je prošlogodišnji krug finansiranja dosegao procenu od skoro pola milijarde dolara, objašnjava Mikuž. Kompanije koje u B krugu prikupe veće iznose u pravilu su na pola puta da postanu jednorozi. To pokazuje da je kompanijama potrebno vreme za razvoj i da ulagači takođe moraju da budu biti strpljivi.
Kraftpal – prva slovenačka kompanija s ulaganjem od 100 miliona
Na šestom mestu je sa 108,3 miliona evra prikupljenog kapitala kompanija koju možemo uvrstiti u slovenačke, premda zvanično sedište ima u Ujedinjenom Kraljevstvu - Kraftpal. Od prethodno spomenutih kompanija, koje uglavnom deluju u području informacione tehnologije, Kraftpal proizvodi palete od kartona. Osnivač je Mariborčanin Gregor Brajović, a kompanija u Sloveniji ima odeljenje za istraživanje i razvoj, kao i skladište. To je dosad najveća investicija u slovenačke kompanije. Ulagač je kalifornijski fond rizičnog kapitala Pasaca Capital, koji ulaže u kompanije s potencijalom da suštinski promene industriju. Kraftpalova kartonska paleta je za 80 odsto lakša od obične drvene s jednakom nosivošću. S obzirom na težinu, ima za 80 odsto manji ugljenični otisak od drvene palete u transportu, ispričao je prvi čovek Kraftpala za Bloomberg Adria u julu 2022. godine.
Drvena paleta je teška 25 kilograma, dok Kraftpalova paleta ima 4,5 kilograma, što je "manje od pune kese namirnica", upoređuje Brajović. "Drvenu paletu teško je reciklirati i ima veliki negativni finansijski učinak, a našu paletu možete nakon jednokratne upotrebe reciklirati jer je i lepak izrađen na prirodnoj bazi." Time se smanjuje i mogućnost povreda.
Mogućnosti za razvoj i širenje je mnogo jer se tržište trenutno skoro potpuno i zasniva na upotrebi drveta. "Trenutni udeo kartonskih paleta na tržištu je skoro nepostojeći, manji od dva odsto", zaključuje Brajović. Izjavu iz kompanije do završetka teksta nismo dobili.
Project 3 Mobility do injekcije od 100 miliona
Na sedmom mestu TOP 30 magneta je hrvatska kompanija Project 3 Mobility, koja razvija novi ekosistem urbane električne mobilnosti. U februaru ove godine završen je investicijski krug A serije, s kojim je dosadašnje finansiranje privatnih investitora zaokruženo na 100 miliona evra.
Među investitorima su ugledna imena iz tog sveta, na primer Public Investment Fund (PIF) iz Saudijske Arabije. To je za njih bilo prvo ulaganje u Hrvatskoj. U kompaniju su stupili preko investicione kompanije TSARU Mobility Investments koja ulaže u pametna i održiva rešenja mobilnosti. U investitore su se upisali i južnokorejski proizvođač automobila Kia, bugarska softverska kompanija SiteGround, Rimac Group, katarska kompanija Elaf Auto i drugi.
"Vrlo smo zadovoljni rezultatima ovog investicijskog kruga", ispričao je Marko Pejović, izvršni direktor i osnivač kompanije Project 3 Mobility. Ujedno dodaje da im je to uspelo uprkos zahtevnim uslovima za startapove. Naglasio je da je udeo privatnih investitora veći od dosad isplaćenih nepovratnih sredstava iz EU od 89 miliona evra. "Project 3 Mobility će Hrvatskoj doneti značajnu korist pokretanjem fabrike za serijsku proizvodnju autonomnih električnih vozila, ali i na druge načine, poput saradnje s Hrvatskom akademskom zajednicom", uveren je Pejković.
Posle završetka investicijskog kuga, već razmišljaju o privlačenju novog privatnog kapitala "u poslednje dve godine nakon implementacije projekta", kaže on.
Prikupljena sredstva biće namenjena daljem razvoju projekata, izgradnji specijalizovane infrastrukture i dodatnom povećanju ekipe, zaključuje.
Fonoa - tehnologijom protiv poreskih glavobolja
Hrvatska kompanija Fonoa razvila je platformu u klaudu za automatizaciju poreskih obračuna na svetskom nivou. Sedište joj je u Irskoj, a u proteklih pet godina prikupili su 80,8 miliona evra kapitala. To ih je uvrstilo na osmo mesto naše liste.
U poslednjem investicijskom krugu 2022. godine kompanija je prikupila 60 miliona dolara od ulagača, među kojima su zvučna imena poput Coatue Management i Dawn Capital, potom Index Ventures, Omers Ventures, 9Yards i Moving Capital, ispričao nam je Davor Tremac, izvršni direktor i osnivač Fonoe. "Sada imamo dovoljno obezbeđenog kapitala za širenje", kaže Tremac.
Prikupljena sredstva, poput ostalih kompanija, Fonoa ulaže u proizvod, ljude, širenje poslovanja na postojećim i novim tržištima, otvaranje kancelarija. "Zahvaljujući ulaganjima sada imamo 120 zaposlenih u približno 20 zemalja i kancelarije u Zagrebu, Dablinu, Londonu i Atlanti", nabraja.
Pritom dodaje da zbog svoje globalne prisutnosti imaju priliku da sarađuju s najvećim svetskim kompanijama, kao što su Spotify, Uber, Zoom, Booking.com, Bolt, Dell, Lenovo, Glovo, Netflix, Intuit, DoorDash i drugi.
GenePlanet: "Investicije još nismo potrošili"
"Dobijena investicija još nije potrošena", ispričali su nam u slovenačkoj kompaniji GenePlanet, koja je, prema podacima Crunchbasea, sredinom 2023. godine primila finansijsku injekciju od 20 miliona, a 2018. godine dvaput iznos od 10 miliona. Kompanija se bavi preventivnim genetskim testiranjem i jedna je od vodećih evropskih pružalaca usluga. Ispričali su nam da investiciju planiraju da sprovedu u tri segmenta. Prvo - razvoj i istraživanje na području genetskog testiranja, koje se zasniva na sekvencioniranju celokupnog genoma, te integraciji veštačke inteligencije u Health Intelligence platformu. Kao drugi segment ističu širenje na dodatna tržišta "s ciljem da u roku od pet godina budemo prisutni na 50 tržišta". Kao treći segment navode akviziciju lokalnih ili regionalnih kompanija na srodnim područjima.
U narednim godinama planiraju investicijsku seriju C, kojom žele da privuku prvenstveno svetske investitore. Poslednji krug finansiranja vodio je bugarski fond BlackPeak Capital, a među ulagačima su nemačka biotehnološka kompanija Darwin, slovenački koncern Kolektor i jedan od njegovih vlasnika, holding FMR, kao i nemački Designed Imapct Ventures.
Kompanija GenePlanet se 2022. godine našla pod istragom zbog nabavke ventilatora tokom korona-krize.
Quantox Technology: "Nažalost, investiciju smo dočekali u vreme krize"
Srpska kompanija koja se bavi uslugama u domenu razvoja IT proizvoda, Quantox Technology, krajem 2022. godine prikupila je investiciju od 20 miliona evra, čime se uvrstila na 14. mesto TOP 30 magneta. Preduzetnici očigledno treba vrlo precizno da prate trendove na tržištu kapitala. "Nažalost, investiciju smo prikupili u vreme opšte krize, tako da smo od šest miliona, koje sam ja dobio kao osnivač, izdvojili novac da platimo advokate u procesu preuzimanja, savetnike, porez i drugo", ističe Vuk Popović.
Prisetimo se, krajem 2022. i 2023. godine još se osećalo zahlađenje delova privrede, zbog čega je smanjena potražnja za razvojem IT rešenja.
Quantox Technology
Popović je pritom vrlo detaljno raščlanio primljeni iznos: "Od tih šest miliona smo oko 4,5 vratili u firmu da bismo uopšte preživeli, budući da nismo na vreme otpustili preko 170 ljudi - dosta njih smo držali i po sedam, osam, devet meseci na takozvanom 'benchu'. Od preostalih 14 miliona, koji su predviđeni za akvizicije, iskoristili smo još 1,8 miliona da bismo stabilizovali poslovanje".
Ipak, Popović je optimističan i kaže da sada čekaju da se stanje na tržištu stabilizuje i poboljša kako bi lakše pronašli prilike za dalje akvizicije. "Jer u ovom momentu lako je kupiti problem", ističe.
Premda se kompanije mogu susresti s poteškoćama, važno je da uvek imaju otvorena vrata: "Uvek su sve karte otvorene i uvek imamo barem jedan sastanak sedmično u vezi s tim. Nismo 'na tržištu', što bi se reklo, ali aktivno gledamo i razgovaramo". Potencijalno su zainteresovani za ulazak takozvanog "smart moneyja", odnosno ulagača koji im mogu otvoriti nova vrata, pomoći u prodaji i slično. Kompanija je i pre finansijske injekcije rasla akvizicijama, preuzevši srpske firme Bstorm i Crowded Room Studio, te makedonsku kompaniju Devsy.
Mesi Medical: Obim poslovanja povećaće se do četiri puta
Na 16. mestu liste TOP 30 je slovenačka kompanija Mesi Medical, koja je protekle godine prikupila 18 miliona evra od nemačkog fonda privatnog kapitala SHS Capital, koji ulaže u brzorastuće evropske kompanije u području zdravstva. "Kapital za rast namenili smo širenju poslovanja, dobijanju novih klijenata i nastavku razvoja naših proizvoda", ispričali su.
Trenutno ne planiraju novi krug prikupljanja investicija "jer već raspolažemo dovoljnim finansijskim sredstvima". Iz kompanije kažu da je njihov cilj da dostignu sledeću fazu rasta, gde očekuju "da će se obim kompanije povećati tri do četiri puta u narednih četiri do šest godina".
"Za nas je ključno da je investitor pouzdan partner, nezavisno da li je lokalni ili globalni", poručili su nam iz kompanije u pisanom odgovoru.
Devtech uoči novog kruga raste i akvizicijama
Kompanija za digitalne inovacije Devtech, s korenima u Srbiji, 2022. godine prikupila je 12,25 miliona evra od londonskog fonda Claret Capital Partners. Sredstva su iskoristili za investiranje u svoje strategije organskog i neorganskog (kroz spajanja i akvizicije) rasta.
Devtech
Iste godine Devtech je završio akviziciju kompanije Saturized, jedne od vodećih regionalnih digitalnih kreativnih agencija. "Ovo je omogućilo Devtechu da se transformiše u šireg, sveobuhvatnog (engl. end-to-end) provajdera usluga u domenu digitalnih inovacija. Štaviše, nastavili smo sa našim širenjem na tržišta u Severnoj Americi i Evropi, fokusirajući se na rast našeg poslovanja i uvećanje tržišnog udela", ispričao nam je osnivač i direktor Milovan Milić. Pritom dodaje da se strategija rasta "gradi i kupi" (engl. build & buy) u praksi pokazala uspešnom, zbog čega nastavljaju da razmišljaju o prilikama za strateška spajanja i akvizicije.
To ne znači da nisu aktivni na području privlačenja novog kapitala investitora. "Radimo na prikupljanju dodatnog kapitala u 2024", kaže Milić. Vidi pregršt mogućnosti kada je reč o digitalnim inovacijama i korišćenju veštačke inteligencije, posebno na njihovim ciljnim tržištima. Kada je reč o profilu investitora, usredsređeni su na institucionalne fondove s iskustvom u podršci IT kompanijama.
Genialis ide u novu rundu, iznos još nije poznat
"Mislili smo sledeće godine da krenemo po svež kapital. Veličina kruga tek treba da bude određena, ali Genialis i dalje ostaje globalna kompanija", kaže osnivač i direktor biotehnološke kompanije Genialis Rafael Rosengarten. Kompanija koja koristi algoritme mašinskog učenja za pronalazak rešenja u razvoju lekova i dijagnostici prikupila je 12 miliona evra u seriji A prošlog marta, koju su predvodili švajcarski fond rizičnog kapitala Debiopharm i tajvanski Taiwania Capital.
Svež kapital namenjen je širenju tima, jačanju vođstva i komercijalizaciji proizvoda, ispričali su prošle godine u intervjuu za Bloomberg Adriju i dodali u šali - "premda brod i vila u Hrvatskoj zvuče primamljivo".
"Sredstva smo najpre upotrebili za širenje portfelja proizvoda biomarkera i ulaganje u komercijalni rast", tada nam je ispričao Rosengarten. "Razgovaraćemo s vizionarskim ulagačima, koji deluju na raskrsnici tehnologije (na primer, mašinskog učenja) i nauke o životu sa snažnim uverenjem u budućnost precizne medicine", dodao je.
Wonder Dynamics - poznati glumac među suvlasnicima
Marko Đanić
Opširnije
Kako su Šveđani prestali da puše bez odvikavanja od nikotina
Rasprava se vodi oko toga da li je snus uzrok ili posledica toga što je zemlja raskrstila sa pušenjem.
23.04.2024
Orbanovi biznismeni od poverenja vedre i oblače u Adria regionu
Mađarske kompanije poslednjih godina sve više ulažu u Adria regionu.
24.04.2024
Lažni audio-snimci u službi politike i biznisa
Tehnologija kompanije ElevenLabs se već koristi da lažira političke kandidate i promoviše lažne proizvode.
18.04.2024
Da li mogu da zaposlim svoju simpatiju
Moj odgovor je: ne, ne bi trebalo da zaposlite osobu u koju ste ozbiljno zaljubljeni.
16.04.2024
U Los Anđelesu srpsko-američka kompanija Wonder Dynamics utire put u takozvanu digitalnu zabavu (engl. digital entertaiment). Razvijaju alat baziran na veštačkoj inteligenciji za stvaranje vizuelnih efekata i elemenata računarske grafike u filmskoj industriji. Među suosnivačima ove kompanije je, uz Nikolu Todorovića, srpskog stručnjaka za vizualne efekte, i glumac iz filma "Ready Player One" Tye Sheridan. U proteklih pet godina uspeli su da prikupe 10 miliona investicija, što ih je uvrstilo na 22. mesto naše liste. "Uspeli smo da angažujemo vrhunske talente i značajno povećamo naš tim sa manje od 20 ljudi na njih 70. Većina sredstava koja smo dobili od investitora uložena je u istraživanje i razvoj. Bili smo izuzetno fokusirani na proizvod i inovaciju, imajući u vidu dinamičnu prirodu veštačke inteligencije", kazao nam je Todorović.
Budući da operišu u izuzetno popularnoj branši, zanimalo nas je da li će se ubrzo upustiti u novi krug prikupljanja sredstava. "Trenutno se ne bavimo traženjem investitora", odgovara Todorović. Naravno, tu mogućnost ne isključuje u budućnosti. "Kao osnivači, uvek nastojimo da nešto naučimo i dosad su svi naši investitori - Founders Fund, Horizons, Epic Games i drugi - bili od velike pomoći u pogledu deljenja svog stručnog znanja i usmeravanja naših kretanja na tržištu, posebno u trenutnoj fazi rasta", kaže on.
Syskit: Investicija nam je dala samopouzdanje
"Naši investitori imaju dragocena iskustva s upravljanjem i ulaganjem u velike IT kompanije koje deluju na svetskom tržištu", ističe Toni Frankola iz hrvatske kompanije Syskit, koja razvija programsku opremu specijalizovanu za poslovne alate za Microsoft 365. Godine 2022. primili su 8,45 miliona evra kapitala od britanske kompanije Cade Hill Investments i uvrstili se na 27. mesto liste TOP 30. "Ulaganje nam je omogućilo pristup izvorima do kojih bi bilo teško doći na drugi način."
Pritom napominje da su investiciju dobili u trenutku (krajem 2022. godine) kada su SAD, njihovo centralno tržište, ulazile u krizu: "Investicija nam je pružila veću sigurnost i samopouzdanje kako bismo nastavili jednakim tempom kao u prethodnom periodu."
U Syskitu su investiciju koristili na više načina. Finansijski kapital omogućio im je dodatna ulaganja u istraživanja i inovacije IT platforme. Razvili su nove ili poboljšane funkcionalnosti povezane s Microsoftovim Copilotom, alatom baziranim na veštačkoj inteligenciji.
"Na taj način smo osigurali interesovanje za platformu i u proteklom periodu, kada su tržišni uslovi snažno oscilirali", dodaje Frankola. Trenutno u kompaniji ne razmišljaju o novom krugu investicija. Syskit je na tržištu već 15 godina. "Naša najbolja dosadašnja praksa je osiguravanje trajnog rasta i prilagodljivost tržištu. Zbog toga nismo skloni brzim skokovima koji bi mogli uzrokovati niz nestabilnosti."
Rolla je primila jedno od najvećih ulaganja u fitnes tehnološke kompanije
Od predstavnika Bosne i Hercegovine na poslednjem, 30. mestu nalazi se relativno mala firma Rolla iz Mostara, koju je 2019. godine osnovao Igor Krezić. Primili su 7,9 miliona evra finansijske injekcije. Kompanija razvija digitalnu platformu za telesnu kondiciju i zdravlje, koja korisnicima omogućava praćenje, takmičenje i zabavu tokom vežbanja.
Platforma je sastavljena od dve aplikacije: mobilna aplikacija Rolla One, koja prati metriku telesne spremnosti i fizičke aktivnosti, dok desktop aplikacija Rolla World omogućava korisnicima trčanje i vožnju bicikla u virtuelnom svetu.
Najveću finansijsku injekciju dobili su u avgustu prošle godine u iznosu od 6,3 miliona evra od Hellen's Rock Capitala, što je "family office" preduzetnika Sache Dragića i Mate Rimca, osnivača Rimac Groupa. To je bila jedna od najvećih investicija za startap iz fitnes tehnološke sfere u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE), prenose mediji. Godine 2021. kompanija je prikupila 1,7 miliona evra od Hellen's Rock Capitala i nepoznatog poslovnog anđela iz Srbije. Prikupljenim sredstvima Rolla namerava da uspostavi regionalni razvojni centar u Bosni i Hercegovini i evropski komercijalni centar s ciljem širenja poslovanja u zapadnu Evropu, kao i da poveća bazu korisnika, poručili su.
Članak je nastao u saradnji s kolegama iz regionalnih uredništva: Ana Ristović (Srbija), Miro Soldić (Hrvatska), Urban Červek (Slovenija), Mirela Huskić-Suša (Bosna i Hercegovina), Vladimir Nikoloski (Severna Makedonija).
.webp){kind=icon}
