Rasprava se vodi oko toga da li je snus uzrok ili posledica toga što je zemlja raskrstila sa pušenjem.
U jesenje popodne u modernom kvartu Södermalm u Stokholmu, terase su prepune lokalaca koji ispijaju kafu, vino i pivo. Ali umesto pepeljara ili upaljača, po stolovima su razbacane male okrugle plastične kutijice sa brendovima kao što su General, Velo, Zyn, Göteborgs Rapé i Ettan.
One sadrže snus, nikotinske vrećice koje se stavljaju između gornje usne i desni, a liče na male filter-vrećice čaja. Tradicionalni snus se pravi od navlaženog duvana koji je pasterizovan i aromatizovan, dok njegova decenijama stara zamena, kolokvijalno nazvana beli snus, sadrži biljna vlakna umesto duvana za isporuku nikotina. Šveđani ne prave razliku između ova dva tipa: sve je to snus, a u zavisnosti od toga koga pitate, to je i razlog zašto je Švedska skoro odbacila pušenje.
Od 2022. godine samo 5,6 procenata stanovništva i dalje uživa u klasičnim cigaretama. To je najniža stopa bilo gde u Evropi, a ako se ova tendencija nastavi, taj broj će pasti ispod pet procenata tokom 2024. godine. Toliko je potrebno da se može proglasiti da je zemlja „bez duvanskog dima“.
Dok vlade u celom svetu nastoje da suzbiju pušenje, Švedska je postala kontroverzna studija slučaja o tome kako to najbolje učiniti. Dok službenici za javno zdravlje i zagovornici borbe protiv pušenja pripisuju uspeh zemlje efikasnom kreiranju politike, političari, duvanska industrija i neki stručnjaci za javno zdravlje tvrde da bi prava zasluga trebalo da pripadne snusu.
Erika Gerdemark/Bloomberg
Snus sa ukusom martinija od jabuke u prodavnici Nikoteket u Stokholmu. Kutijica od 20 vrećica košta oko 40 švedskih kruna ili 3,7 evra; kutija cigareta košta oko 70 kruna ili 6,5 evra. Fotograf: Erika Gerdemark/Bloomberg
S druge strane, to je pokrenulo širu raspravu o tome da li pušače cigareta treba podsticati da pređu na alternativu kao što su nikotinske vrećice, vejpovi i zagrevani duvanski štapići ili da li takvi proizvodi samo normalizuju visoko zavisno - mada manje štetno - ponašanje. Iako nije kancerogen, nikotin može povećati krvni pritisak, doprineti kardiovaskularnim bolestima i pogoršati srčane i druge zdravstvene probleme.
U međuvremenu, duvanske kompanije motre na Švedsku kako bi utvrdile da li mogu da nastave da ostvaruju zdrav profit čak i dok broj pušača širom sveta stalno opada. Prošle godine je duvanski gigant Philip Morris International platio 16 milijardi dolara (14,9 milijardi evra) za kupovinu kompanije Swedish Match AB, najvećeg dobavljača snusa u zemlji i proizvođača popularnih Zyn vrećica, čija je prodaja u četiri nedelje do 31. decembra porasla 17 procenata u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Bloomberg Intelligencea.
Zašto niko ne puši u Švedskoj
Proizvod je postao kulturološki fenomen u Švedskoj pre više od 200 godina, kada su poljoprivrednici prihvatili snus, vrstu pasterizovanog duvana, kao metodu unosa nikotina bez korišćenja ruku. Navika je nestala kada su cigarete počele da se koriste tokom pedesetih i šezdesetih, ali je počela da se vraća sledeće decenije kada je smrtonosni rizik od pušenja postao evidentniji .
Snus je toliko popularan u Švedskoj da su 1994. godine, uoči nacionalnog referenduma o tome da li će se pridružiti Evropskoj uniji, vlasti u Briselu izuzele zemlju od zabrane upotrebe snusa u celom bloku, što je još uvek na snazi, kako bi pridobili što više glasača. „Stanje je bilo pola-pola, a prevagnulo je zbog snusa“, kaže Patrik Hildingsson, izvršni direktor u duvanskoj kompaniji Swedish Match, koji pomaže u vođenju muzeja u Stokholmu posvećenog istoriji snusa.
Reklamni poster za Frisk & Co., proizvođača snusa koji se prodavao u 19. veku. Izvor: Muzej Snuff and Match
Delimično zahvaljujući ovom izuzeću, zemlja se pridružila EU godinu dana kasnije.
Prema podacima Švedske agencije za javno zdravlje, danas oko 14 procenata stanovništva redovno koristi snus. Sa porastom korišćenja snusa, stope pušenja su opadale. Godine 2004, svakodnevno je pušilo oko 14 procenata muškaraca i 19 procenata žena. Te stope su do 2022. godine pale za otprilike dve trećine, podstaknute povećanjem poreza na cigarete i zabranom pušenja na javnim mestima.
Povećana primena snusa je izazvala uzbunu među zdravstvenim radnicima, a uzbuđenje među onima koji su zainteresovani da bezdimni duvanski proizvodi osvoje veliko globalno tržište. Izvršni direktor kompanije British American Tobacco Tadeu Marroco nedavno je rekao da procenjenih 100 miliona ljudi - oko 10 procenata pušača u svetu - već koristi nezapaljive nikotinske proizvode. Istraživačka kompanija InsightAce Analytic Pvt. procenjuje da tržište trenutno vredi više od 27 milijardi dolara (25 milijardi evra), u poređenju sa globalnim tržištem cigareta od 900 milijardi dolara (835 milijardi evra).
_______
Stopa pušenja i korišćenja snusa u Švedskoj
Ali sa regulativom koja ograničava raspoloživost ovih proizvoda, njihova budućnost može zavisiti od toga da li će se prihvatiti smanjenje štete i paradigme koja zagovara bezbedniju alternativu pušenju. Dok ih je Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva prihvatila, idući tako daleko da pušačima nude besplatne vejp komplete, Svetska zdravstvena organizacija i Evropska komisija smatraju da ti proizvodi prebrzo postaju previše popularni, posebno zato što se još uvek ne zna o njihovim dugoročnim dejstvima.
Uprkos sve većim ograničenjima gde i da li je dozvoljeno ljudima da zapale, danas u svetu ima više od jedne milijarde pušača. Ali zavisnost ne potiče od duvana, već od nikotina.
Odvikavanje od nikotina je teško. Ovaj blagi stimulans izaziva veliku zavisnost, slično kao kofein. Uz povećanje rizika od visokog krvnog pritiska i bolesti srca, upotreba nikotina među trudnicama je povezana sa malom težinom bebe na rođenju i povećanim rizikom od urođenih mana kod dece.
Evropska unija je 1992. godine objavila zabranu novih duvanskih proizvoda za oralnu upotrebu kao napor da se kompanija US Smokeless Tobacco Co. spreči u izbacivanju proizvoda Skoal Bandits, vrste duvana za žvakanje doziranog pakovanja, na tržište Evrope. Zabrana je uvedena pet godina nakon što je Svetska zdravstvena organizacija počela da poziva na preventivnu zabranu proizvoda sličnih snusu u zemljama koje nisu imale tradiciju njegove upotrebe. Akcija Unije je bila motivisana zabrinutošću zbog dugoročnog dejstva oralnih duvanskih proizvoda na zdravlje, iako je redovno kritikovana jer se nije zasnivala na pouzdanoj nauci.
„Snus nije zdravstveni proizvod“, kaže Anders Milton, bivši predsednik Svetskog medicinskog udruženja, koji sada predsedava Komisiji za snus, istraživačkoj organizaciji koju finansiraju proizvođači snusa. Ali opet, kaže on, „ne izaziva rak“.
Znak „zabranjeno pušenje“ na prodavnici duvana i duvanskih zamena u Stokholmu. Fotograf: Erika Gerdemark/Bloomberg
Mnogi stručnjaci su saglasni. Uprkos rastućem korišćenju snusa, Švedska ima najnižu stopu raka povezanog sa pušenjem kod muškaraca u Evropi. Američka agencija za hranu i lekove, koja reguliše duvanske proizvode i prodaju na najvećem svetskom tržištu nikotina, 2019. godine je izdala svoju prvu „procenu proizvoda modifikovanog rizika“, dozvolivši da se osam vrsta opšteg snusa kompanije Swedish Match stavi na tržište kao manje opasne od cigareta. Swedish Match je jedini brend snusa čiji su proizvodi zaslužili ovu oznaku.
„Dostupni naučni dokazi, uključujući dugoročne epidemiološke studije, pokazuju da u odnosu na pušenje cigareta, isključiva upotreba ovih specifičnih bezdimnih duvanskih proizvoda predstavlja manji rizik od raka usta, bolesti srca, raka pluća, moždanog udara, emfizema i hroničnog bronhitisa“, napisala je FDA u svojoj odluci. Takođe je naglašeno da, budući da su svi duvanski proizvodi potencijalno štetni, odluka ne znači da snus ima „odobrenje FDA“.
Među onima koji su to primetili bila je duvanska industrija koja je donedavno snus i druge alternative cigaretama smatrala egzistencijalnom pretnjom.
Čak i dok nastavljaju da prodaju paklice u milijardama komada, vodeći proizvođači cigareta znaju da ljudi neće pušiti zauvek. Kao što izvršni direktor kompanije Philip Morris Jacek Olczak voli da kaže: „Cigaretama je mesto u muzejima“.
Zbog toga su se svi glavni igrači u industriji uključili u ono što nazivaju proizvodima smanjenog rizika, a prema procenama istraživačke kompanije MMR, predviđa se da će globalno tržište samo nikotinskih vrećica porasti sa oko dve milijarde dolara (1,8 milijarde evra) u 2022. godini na čak 17,4 milijardi dolara (16,2 milijarde evra) do 2029. godine. I zagrevani duvan i vejp - dve druge popularne alternative cigaretama - imali su procenjenu veličinu globalnog tržišta od oko 23 milijarde dolara (21,3 milijarde evra) u 2022. godini.
Kako se tržište širi, priča koja ga prati je priča američke kompanije za elektronske cigarete Juul Labs, koja je postala poznata krajem 2010-ih godina po svom istoimenom vejpu. Juulovi ukusi i marketing usmereni na mlade - u kombinaciji sa zabrinutošću zbog zdravstvenog dejstva isparavanja nikotina- izazvali su bes regulatornih tela, a FDA je 2022. godine zabranila njihove proizvode u SAD. Kompaniji je na kraju dozvoljeno da prodaje svoje uređaje i nikotinske kapsule bez ukusa, a agencija sada priprema konačnu odluku o tome da li će kompaniji biti dozvoljeno da stavi na tržište noviji, visokotehnološki proizvod.
Stopa upotrebe cigareta
Opširnije
Lažni audio-snimci u službi politike i biznisa
Tehnologija kompanije ElevenLabs se već koristi da lažira političke kandidate i promoviše lažne proizvode.
18.04.2024
Da li mogu da zaposlim svoju simpatiju
Moj odgovor je: ne, ne bi trebalo da zaposlite osobu u koju ste ozbiljno zaljubljeni.
16.04.2024
Ko kolo vodi - Amerika, Evropa ili Kina
SAD ostaju motor svetskog rasta dok se Evropa suočava sa stagnacijom, a Kina sa deflacijom.
17.04.2024
Švedska privreda neočekivano ostvarila rast
Švedska privreda porasla je u februaru i dokazala da je, kao najveća privreda skandinavskog regiona, otporna na visoke troškove zaduživanja.
10.04.2024
Kada će vam robot spremiti večeru i usisati stan
Svaka tehnološka revolucija korak je bliže kultnom robotu Rosey, ali humanoidni roboti još su uglavnom u fazi prototipa.
12.04.2024
Udeo populacije koja dnevno puši
Suzbijanje kompanije Juul od strane FDA nije učinilo mnogo da zaustavi eksploziju upotrebe vejpa, koji se sve više širi zahvaljujući jeftinijim uređajima za jednokratnu upotrebu koje često proizvode kineske kompanije. Sve veća popularnost vejpa, posebno kod mladih, podstakla je zakonodavce u nekoliko zemalja da razmotre zabrane. Francuski zakonodavci su nedavno odobrili zakon, koji bi mogao da stupi na snagu već ove godine, kojim se zabranjuju vejpovi koje nazivaju „pafovi“.
Dok niko ne sumnja da su pušači sve ugroženija vrsta, u Švedskoj je veliko pitanje da li je snus uzrok ili posledica.
Švedski lideri nisu zvanično odobrili proizvod kao pomoć u odvikavanju od pušenja, ali javnosti bi moglo da se oprosti što misli drugačije. Vlada je početkom septembra objavila planove za povećanje poreza na cigarete za oko devet procenata, dok je smanjila namete na snus za otprilike 20 procenata. Dok je paklica cigareta u Švedskoj relativno jeftina u poređenju sa ostatkom Evrope - oko 70 švedskih kruna (6,5 evra) - kutija snusa je još jeftinija i iznosi oko 40 kruna (3,7 evra). Kada je premijer Ulf Kristersson objavio promenu politike na svom Instagram nalogu, izjavio je da „sve što možemo učiniti da smanjimo i sprečimo pušenje je dobro“. (Takođe mu se omaklo da, iako više nije korisnik snusa, njegov omiljen brend ostaje Göteborgs Rapé.)
Jesper Skalberg Karlsson, 30-godišnji član parlamenta i član Odbora za zdravstvo i socijalnu zaštitu, ne puši niti koristi nikotinske vrećice, ali snus smatra „velikim doprinosom“ zbog koga je Švedska najbolje pozicionirana u evropskoj trci za zemlju bez duvanskog dima. Njegov stav potvrđuju brojne recenzirane studije - uključujući izveštaj iz 2016. godine koji je pokazao da je više od 71 procenata učesnika koji su počeli kao pušači i počeli da koriste snus, na kraju potpuno ostavilo cigarete.
Međutim, mnogi zdravstveni radnici u javnom zdravstvu nisu prihvatili takve tvrdnje. „Duvanska industrija zagovara tezu da je stopa pušenja u Švedskoj toliko niska zahvaljujući snusu“, kaže Ulrika Årehed Kågström, generalni sekretar Švedskog udruženja za borbu protiv raka. „To jednostavno nije istina. To je priča koju je kreirala duvanska industrija jer žele da se sa ovim proizvodima nađu na novim međunarodnim tržištima.“
Upotreba cigareta i snusa u Švedskoj po polu
Kågström vidi snus kao „odskočnu dasku za širu upotrebu duvana i nikotina“, a ne kao pomoć u odvikavanju od pušenja, a niske stope pušenja u Švedskoj pripisuje zdravstvenoj politici koja se vodi decenijama.
Rosaria Galanti, profesor emeritus na odseku za javno zdravlje na Institutu Karolinska, ističe zabranu pušenja na javnim mestima iz 1993. godine kao ključnu za ovu promenu. „Švedska je izgradila normativnu negativnu kulturu oko pušenja“, kaže ona, tvrdeći da nije reč samo o sprečavanju ljudi da zapale u blizini škola i bolnica, već da je zakon tu aktivnost učinio kulturnim tabuom.
Izlog Nikoteketa, prodavnice snusa u centru Stokholma, više izgleda kao Apple Store nego kao prodavnica duvana. Više od 400 vrsta snusa i nikotinskih vrećica privlači posetioce u jarko osvetljenu prodavnicu, gde se u šarenim konzervama prodaju ukusi, uključujući ukus martinija od jabuke, kole, višnje i sira. Vejpovi su takođe u ponudi - cigarete nisu.
Jedan od kupaca koji se šeta oko glavnog izložbenog prostora je Maya, plavuša od dvadesetak godina koja je prestala da puši sa 19 kada ju je prijatelj upoznao sa nikotinskim vrećicama. U to vreme je radila u uslužnoj delatnosti, kaže ona, a snus joj je pomogao da se nosi sa stresom.
Osim toga, kaže ona, imao je ukus borovnice i dopao joj se.
Nikoteket u Stokholmu.Fotograf: Erika Gerdemark/Bloomberg
Maya je tipičan kupac na kog ciljaju proizvođači snusa. Prema istraživanjima Švedske agencije za javno zdravlje, 2018. godine je samo četiri procenata Šveđanki starosti od 16 do 29 godina reklo da redovno ili ponekad koristi nikotinske vrećice; taj broj se povećao na 18 procenata do 2022. godine, a iste godine je vlada zatvorila rupu u zakonu koja je omogućila reklamiranje proizvoda mladim ljudima. Od tada se švedski influenseri i zvezde rijaliti programa kritikuju zbog promovisanja snusa na Instagramu i TikToku.
Vrlo malo Mayinih prijatelja puši, a nekoliko njih je nagovorila da uzmu snus, delom i zbog toga što je praktičan. „Nije nam dozvoljeno da pušimo u restoranima“, kaže ona, „ali snus možemo koristiti svuda.“
______________________
Michael R. Bloomberg, osnivač i većinski vlasnik matične kompanije Bloomberg News, Bloomberg LP, dugogodišnji je zagovornik napora za kontrolu duvana, vodio je kampanje i donirao sredstva za podršku američkoj zabrani aromatizovanih e-cigareta i duvana.
.webp){kind=icon}
