Trump nagoveštava da će zasad odustati od novog napada na Iran

Predsednik SAD Donald Trump nagovestio je da bi zasad mogao da odustane od napada na Iran, nakon što je rekao da su ga izvori "s druge strane" uverili da će vlasti u Teheranu prestati sa ubijanjem ljudi uključenih u masovne proteste.

"Rečeno nam je da ubijanje u Iranu prestaje - da je prestalo", rekao je Trump novinarima u sredu u Ovalnom kabinetu. Naveo je da su ga o odluci da se ne nastavi s ubistvima obavestili "veoma važni izvori s druge strane" i dodao da bi bio "veoma uznemiren" ukoliko bi se represija nastavila.

Na pitanje da li je vojna akcija skinuta sa stola, Trump je rekao da će "posmatrati" i "videti kakav je proces".

"Ali dobili smo veoma dobru vest od ljudi koji su upoznati s tim šta se dešava u Iranu", rekao je Trump.

Ovi komentari označili su promenu tona u odnosu na dan ranije, kada je pozvao Irance da nastave proteste protiv vlade vrhovnog vođe Ayatollaha Ali Khameneia i obećao da će "postupiti u skladu s tim" nakon što je bio obavešten o ubistvima demonstranata. Na društvenim mrežama je objavio da je "pomoć na putu".

Jedan zvaničnik Bele kuće ranije je rekao da je Trump bio upoznat sa nizom opcija za vojne udare na Iran, uključujući i ciljeve koji nisu vojni. Potpredsednik JD Vance predsedavao je u utorak sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost o Iranu, dok je Trump putovao u Mičigen.

Zvaničnici su u sredu rekli za Bloomberg da su Sjedinjene Države premestile deo osoblja u Kataru i u drugim američkim bazama u regionu, zbog stalne zabrinutosti i iranskih pretnji da će te lokacije biti gađane. Zatražili su da ostanu anonimni jer govore o poverljivim informacijama.

To je bilo uporedivo s koracima preduzetim uoči američkih vazdušnih udara na Iran u junu, što je podstaklo spekulacije da bi nova runda napada mogla biti neizbežna. Te pretnje delovale su uverljivije nakon američkog napada na Venecuelu koji je doveo do hapšenja predsednika Nicolasa Madura.

Analitičarka za odbranu u Bloomberg Economicsu Becca Wasser rekla je da bi potencijalne američke mete unutar Irana mogle da se kreću od udara na objekte koje koriste iranske snage unutrašnje bezbednosti, vojne lokacije i fabrike raketa, pa sve do ciljanih likvidacija ključnih vojnih figura. Najeksplozivnija opcija bila bi gađanje značajnih političkih ličnosti, dodala je ona.

"Ne mislim da imamo dovoljno informacija da bismo isključili bilo koju od ovih opcija", rekla je Wasser. Ona je navela da bi eventualni vazdušni udari najverovatnije bili izvedeni izvan Bliskog istoka, ili iz baza američkih snaga u Evropi ili sa teritorije kontinentalnih Sjedinjenih Država. Kao još jednu mogućnost, dodala je, navela je i dalekometne udare sa američkih razarača naoružanih vođenim raketama koji se već nalaze u regionu.

U intervjuu za Reuters, objavljenom u sredu uveče, Trump je izrazio sumnju da Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha i istaknuta opoziciona figura, ima dovoljnu podršku unutar zemlje, u kojoj ne živi već decenijama.

"Ne znam da li bi njegova zemlja prihvatila njegovo vođstvo, a svakako, ako bi to učinila, meni bi to bilo u redu", rekao je predsednik za Reuters. Dodao je da bi teokratski režim koji vlada Iranom od revolucije 1979. godine, kojom je zbačen Pahlavijev otac, mogao da se sruši usled protesta.

Spoljne grupe koje su osudile obračun vlasti u Iranu izvršile su pritisak na Trumpa da interveniše.

"Iako će o budućnosti Irana odlučiti njegov narod, Sjedinjene Države mogu i, da bi očuvale kredibilitet imajući u vidu javne obaveze predsednika Trumpa, moraju pomoći iranskom narodu da sruši režim", rekao je u saopštenju Michael Makovsky, predsednik i izvršni direktor Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbednost Amerike.

"Istorija će i Trumpa i Sjedinjene Države oštro suditi ako Vašington u ovom trenutku izneveri iranski narod", napisao je Ahmad Sharawi, istraživački analitičar u Fondaciji za odbranu demokratija, u autorskom tekstu. "Ako se masovna ubistva civila nastave, Sjedinjene Države treba da budu spremne da dodatno eskaliraju i upotrebe ciljane vojne opcije."

Iran je upozorio Sjedinjene Države i Izrael, koji su prošle godine koordinisali izvođenje udara na nuklearna postrojenja u toj zemlji, da ne pokušavaju nikakvu intervenciju dok se zemlja suočava s masovnim nemirima.