Tekuća godina počela je burno za trgovce naftom. Prvi potres na tržištu dogodio se kada je američka administracija uhapsila lidera Venecuele Nicolasa Madura, a potom poručila da Sjedinjene Države planiraju da kontrolišu buduću prodaju venecuelanske nafte. Drugi potres došao je na krilima eskalacije građanskih nemira u Iranu, koji prete da promene proizvodnju i tokove sirove nafte.
Ove nedelje se u Abu Dabiju održava World Future Energy Summit, gde je fokus na rešavanju energetskih izazova i stvaranju planova za održivu budućnost, a izvršna direktorka Crystol Energyja Carole Nakhle ističe da je atmosfera na događaju ove godine definitivno drugačija nego ranije - pre svega se vidi pragmatičniji pristup energetskoj tranziciji.
"Ako se sećate, ne tako davno, svi su pričali samo o širenju u oblasti zelene energije i kraju fosilnih goriva. Ton se ove godine promenio. Takođe, primećujemo veći fokus na ulogu veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) i digitalnih tehnologija. Ne samo u smislu da su to veliki potrošači energije, već i u smislu kako nam mogu pomoći da optimizujemo postojeće kapacitete, postojeće elektrane, bez potrebe za širenjem infrastrukture, kako bi se povećala proizvodnja električne energije", rekla je Nakhle u izjavi za Bloomberg Adria TV.
Opširnije
Sateliti otkrivaju zašto je venecuelanska nafta rizična igra
Satelitski snimci otkrivaju stanje naftne infrastrukture koje ne uliva poverenje investitorima.
12.01.2026
Vučić za dva-tri dana očekuje sporazum Rusa i Mola za kupovinu NIS-a, ali ne isključuje ni ADNOC
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da će u ponoć između ponedeljka i utorka posle skoro 100 dana, u NIS poteći prva sirova nafta preko Janafa
12.01.2026
Venecuelanski naftni paradoks
Istorija proizvodnje nafte ove latinoameričke zemlje pokazuje njen naftni paradoks. Paradoks da je to država sa najvećim naftnim rezervama na svetu u kojoj više od 82 odsto stanovništva živi u siromaštvu, pri čemu svaki drugi Venecuelanac u ekstremnom siromaštvu.
13.01.2026
Američki potez u Venecueli - hoće li Balkan plivati u jeftinoj nafti ili je to iluzija
Postavlja se ključno pitanje: može li se Balkan uopšte nadati koristi od prepakivanja na svetskoj energetskoj sceni ili će ostati tek pasivni posmatrač američkih interesa?
10.01.2026
Naime, prema njenim rečima, očigledno je da postoji veliki potencijal u primeni AI-ja, digitalnih blizanaca i drugih digitalnih tehnologija, tako da se ne mora dodatno trošiti na izgradnju nove infrastrukture. "Te troškove možete odložiti za budućnost."
Bloomberg
Ali na kraju, ipak, sama tehnologija neće rešiti problem, istakla je, dodavši da je potrebno imati odgovarajući politički okvir i regulative, kako bi se olakšala primena te jako važne tehnologije širom sveta.
Iran na tržištu nafte važniji igrač od Venecuele
A kada je reč o politici, vesti o masovnim protestima u Iranu nastavljaju da pristižu. Nemiri su izazvani valutnom krizom i ekonomskim kolapsom i predstavljaju najveću pretnju pravilima te islamske republike u poslednjim decenijama, te su naišli na agresivno gušenje. Prema navodima aktivističkih grupa, broj poginulih u tekućim protestima mogao bi da se meri hiljadama. Posmatrači tržišta sada procenjuju kako ova dešavanja mogu uticati na snabdevanje i cenu nafte, imajući u vidu da je Iran mnogo važniji igrač od Venecuele kada je reč o proizvodnji te sirovine jer proizvodi znatno više - "i to u milionima, a ne stotinama hiljada", napomenula je sagovornica. "U tom smislu Iran je i dalje važan igrač, iako je pod sankcijama godinama."
Podsećanja radi, Iran dnevno proizvodi oko 3,3 miliona barela nafte.
Opadajući značaj venecuelanske nafte | Bloomberg
Tako danas, uprkos izvoznim ograničenjima za Iran i činjenici da Kina kupuje većinu iranske nafte, ta zemlja i dalje doprinosi globalnim snabdevanjima.
"Njihova važnost nije samo u količini proizvodnje i izvoza već i u tome što sede na najvažnijem trgovačkom pravcu za sirovu naftu, a to je Ormuski moreuz. Znamo da velika količina nafte iz Kuvajta, Iraka i GCC-ja (engl. Gulf Cooperation Council - Savet za saradnju arapskih država zaliva) prolazi kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz", podsetila je Nakhle.
Drugim rečima, nije stvar samo u tome šta se dešava unutar Irana, već i u tome šta bi se moglo desiti sa tim snabdevanjima. Zato se ova situacija sada možda prati mnogo pažljivije nego što je to bio slučaj sa Venecuelom, u kojoj, treba imati na umu, još nije došlo do zaključnog epiloga, naglasila je.
"Dakle, Iran nije samo Iran sam po sebi kada je reč o proizvodnji nafte, već može imati mnogo veće posledice po svetsku trgovinu naftom jer će uticati na Bliski istok u celini. A to može imati veći uticaj na tržište nafte nego što vidimo danas, ako situacija eskalira i postane ozbiljnija", kazala je ona.
Inače, nafta je u utorak poskupela na najviši nivo u poslednja dva meseca nakon što je američki predsednik Donald Trump pojačao retoriku prema Iranu, što je povećalo zabrinutost investitora zbog mogućih poremećaja u snabdevanju iz četvrtog najvećeg proizvođača OPEC-a i potencijalne američke intervencije, izvestio je Bloomberg. U objavi na mreži Truth Social, Trump je pozvao Irance da nastave demonstracije protiv režima vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, navodeći da je "otkazao sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok ne prestane besmisleno ubijanje demonstranata". Takođe je rekao da je "pomoć na putu". Ova najava usledila je ubrzo nakon što je Trump uveo carinu od 25 odsto na robu iz zemalja koje posluju sa tom bliskoistočnom državom.
Fjučersi za naftu tipa West Texas Intermediate za isporuku u februaru porasli su za 2,97 odsto (na 61,27 dolara za barel), dok je nafta tipa brent za isporuku u martu porasla za 2,96 odsto (na 65,76 dolara za barel).
Nafta skočila na novembarski maksimum posle Trumpovih komentara o Iranu | Bloomberg
Na pitanje kolike su šanse za prekid snabdevanja naftom, Nakhle je kazala da je to teško reći jer zahteva razmatranje svih mogućih scenarija političkih događaja u Iranu. "Današnji Iran nije isti kao Iran pre dve godine, pošto su njihovi saveznici u regionu ozbiljno oslabljeni: Hamas, Hezbolah, Bashar al-Assad... Uz to, Amerikanci su prošle godine direktno napali Iran. Dakle, situacija u Iranu je prilično ranjiva. Koliko to još može da se pogorša? Hoćemo li videti promenu režima u Iranu i šta to znači za snabdevanje? Šta se dešava sa trgovinom? Sve su to promenljivi elementi koji utiču na ishod."
Takođe, uticaj na tržište nafte će zavisiti i od toga šta će drugi igrači učiniti, pri čemu je sagovornica kao ključne izdvojila potencijalne reakcije država članica OPEC-a.
"Ako se situacija u Iranu ozbiljno pogorša i režim bude ugrožen, oni bi mogli iskoristiti jednu od pretnji koje su oduvek koristili - blokiranje snabdevanja kroz Ormuski moreuz. Do sada to nisu stvarno učinili. Ali možda, ako budu u ekstremnoj situaciji, na kraju bi mogli to da urade i tada bismo videli veći uticaj na snabdevanje, a samim tim i na cene", zaključila je.
Prokletstvo resursa
S druge strane, slučaj više puta pomenute Venecuele i dalje otvara brojna pitanja. Trump je napravio šokantan potez da preuzme kontrolu nad venecuelanskom proizvodnjom nafte i dok svi pričaju o tome koliko nafte Venecuela zapravo može proizvesti, Nakhle smatra da je to "prilično sebično pitanje" jer se njime fokus stavlja na trenutni uticaj zemlje na svetsko tržište nafte i zanemaruje se da su ljudi u Venecueli decenijama pogođeni onim što ekonomisti nazivaju "prokletstvom resursa", a što u praksi znači da imate obilje nafte, a ekonomski ste siromašni: inflacija je vrlo visoka, nezaposlenost velika, sistem korumpiran, institucije slabe...
Bloomberg
"I to bi moglo ostati nepromenjeno čak i ako promenite, recimo, liderstvo i uspostavite investicije - bogatstvo stečeno prodajom veće količine nafte moglo bi ostati u rukama elite, a ne biti široko raspodeljeno. Dakle, mislim da bi trebalo više pažnje posvetiti tome kako možemo da preokrenemo mračnu stranu venecuelanske naftne istorije i njen negativni uticaj na privredu i društvo, i kako da taj prirodni resurs pretvorimo iz prokletstva u blagoslov. Ne čujem da se mnogo priča o tome", rekla je.
Govoreći o projekcijama za tržište nafte ove godine, sagovornica je kazala da se u pogledu cena može očekivati bilo šta, posebno sa svim aktuelnim geopolitičkim neizvesnostima.
"Kada ljudi pričaju o skokovima cena, prvo pitam o koliko visokim nivoima govorimo, a drugo - još važnije - koliko ćemo dugo ostati u toj visokoj cenovnoj zoni. Jedna od lekcija iz poslednjih nekoliko godina jeste da se tržište nafte fundamentalno promenilo u odnosu na sedamdesete, osamdesete ili druge periode, kada bi skok cena trajao dugo. Ono što smo videli, na primer 2022, jeste da cene skaču, ali to je kratkog veka i tržište se brzo prilagođava", podsetila je i napomenula da, takođe, potražnja ne raste brže od ponude.
Stoga se, naravno, uvek mogu očekivati poskupljenja zbog geopolitičke neizvesnosti, ali verovatno se neće dugo ostati u toj visokoj cenovnoj zoni, zaključila je, dodavši da je tržište dobro snabdeveno i spremno da se hitro prilagodi. "Zato verujem da danas imamo mnogo bolju sigurnost snabdevanja nafte nego što smo imali ne tako davno."
.webp){kind=icon}
