Trump obećava carinu od 25 odsto za zemlje koje posluju s Iranom

Predsednik SAD Donald Trump rekao je da uvodi carinu od 25 odsto na robu iz zemalja koje "posluju" sa Iranom, dodatno pojačavajući pritisak na vlasti u Teheranu, koje su uzdrmane masovnim protestima.

Trump je u ponedeljak na društvenim mrežama naveo da će nova dažbina stupiti na snagu odmah, bez dodatnih detalja o obimu ili načinu primene. Taj potez mogao bi da poremeti ključne trgovinske odnose SAD širom sveta. Među iranskim partnerima nisu samo susedne zemlje već i velike ekonomije poput Indije, Turske i Kine.

 

"Svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom Iran platiće carinu od 25 odsto na svako i bilo kakvo poslovanje sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova odluka je konačna i obavezujuća", rekao je Trump.

Američki predsednik je već uveo namete i do 50 odsto na indijsku robu povezanu s kupovinom ruske nafte. Dve strane mesecima rade na završetku sporazuma koji bi Nju Delhiju doneo dugo traženo ublažavanje carina.

Trgovinske veze te južnoazijske zemlje s Iranom skromne su i čine svega 0,15 odsto ukupne indijske trgovine. Iran je nekada bio treći najveći snabdevač Indije sirovom naftom, ali je Nju Delhi obustavio kupovine 2019. godine, nakon što su SAD ponovo uvele sankcije Teheranu.

Bloomberg

Iako obim najnovijih Trumpovih carinskih mera ostaje nejasan, pod lupu bi mogli doći indijski interesi u iranskoj luci Čabahar. Ta luka Indiji obezbeđuje ključni prolaz ka Avganistanu i Centralnoj Aziji preko Međunarodnog transportnog koridora Sever–Jug, omogućavajući joj da zaobiđe rivalski Pakistan. Indija je 2024. potpisala dugoročni sporazum o upravljanju tom strateškom lukom i širenju regionalnog uticaja.

Dodatna carina od 25 odsto na proizvode iz Pekinga nosi rizik narušavanja trgovinskog primirja koje je Trump postigao s kineskim predsednikom Xi Jinpingom krajem prošle godine. Kina je najveći svetski kupac iranske sirove nafte, a nezavisne rafinerije u toj zemlji su, zaključno s prošlim mesecom, povećavale uvoz.

Nad svime visi predstojeća odluka Vrhovnog suda SAD o zakonitosti Trumpovih globalnih carina. Ako sudije presude protiv njega, to bi moglo da oteža brzo uvođenje dažbina partnerima Irana. Sledeći dan objave mišljenja suda je u sredu.

Iran već nedeljama potresa masovni talas nemira, koji je u početku izazvala valutna kriza i pogoršanje ekonomskih uslova, ali su se protesti sve više usmeravali protiv režima. To predstavlja najveći izazov sistemu vlasti Islamske Republike od 1979. godine.

Iako je režim vrhovnog vođe ajatolaha Ali Khameneija i ranije preživljavao proteste, demonstracije se šire i, prema pojedinim procenama, tokom vikenda su okupile stotine hiljada ljudi širom zemlje. Iranske vlasti pokušale su da uguše proteste, pri čemu je, prema podacima Human Rights Activists News Agency, do sada poginulo više od 500 ljudi, a uhapšeno više od 10.000.

Trump je otvoreno podržao demonstrante i upozorio Teheran da se uzdrži od nasilnog gušenja protesta. U intervjuu za Fox News prošle sedmice rekao je da će SAD "veoma snažno" udariti na Iran ukoliko nastavi da puca na demonstrante.

U nedelju je predsednik novinarima rekao da se iransko rukovodstvo javilo kako bi zatražilo razgovore i da se radi na zakazivanju sastanka, bez navođenja rokova. Ipak, dodao je da njegova administracija razmatra moguće opcije i da koordinira poteze sa saveznicima u odgovoru Iranu.

"Veoma ozbiljno to razmatramo. Vojska to razmatra, a mi razmatramo neke veoma snažne opcije", rekao je Trump. "Dobijam izveštaje iz časa u čas i donećemo odluku."

Trump je upoznat s nizom opcija za vojne udare u Iranu, uključujući i ciljeve koji nisu vojni, rekao je tokom vikenda jedan zvaničnik Bele kuće. Predsednik ozbiljno razmatra odobravanje napada, prema rečima tog zvaničnika, koji je zatražio anonimnost kako bi govorio o internim razgovorima.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi otvorio je kanale komunikacije s Trumpovim izaslanikom za Bliski istok Steveom Witkoffom, rekao je u ponedeljak portparol ministarstva.

Iran je upozorio SAD i Izrael, koji su prošle godine koordinisali napade na nuklearna postrojenja u toj zemlji, da ne pokušavaju da intervenišu. Teheran i Vašington nemaju formalne diplomatske odnose decenijama.

Trumpove pretnje Iranu dodatno su uznemirile region, neposredno nakon američkog udara ranije ovog meseca u Venecueli, još jednoj zemlji bogatoj naftom, koji je doveo do hapšenja Nicolasa Madura. Eventualna intervencija SAD ili njihovog saveznika Izraela mogla bi da uvuče susedne zemlje u krizu i ugrozi pristup Hormuškom moreuzu, ključnoj pomorskoj ruti za izvoznike energije.