Protesti i geopolitika guraju Iran u kontrarevoluciju

I nakon žestokih sukoba sa pripadnicima snaga bezbednosti, antivladini protesti se nastavljaju širom Islamske Republike Iran, predstavljajući jedan od najozbiljnijih unutrašnjih izazova za vlast ajatolaha od njihovog preuzimanja vođenja države nakon Islamske revolucije 1979. godine. Protesti se održavaju u više od 180 mesta širom 31 iranske provincije, što potvrđuje njihov obim na nacionalnom nivou, a dolaze u geopolitičkom trenutku kada se na eventualno urušavanje režima u Teheranu gleda prevashodno u geopolitičkom kontekstu "hladnog ratovanja" angloameričkog sveta predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama i strateškog dvojca Kina-Rusija.

Prema podacima aktivista koji deluju iz SAD, broj žrtava nasilja u toku protesta porastao je na najmanje 538, pri čemu je poginulo 490 demonstranata, a 48 pripadnika snaga bezbednost. Novinska agencija organizacije Aktivisti za ljudska prava (HRANA) navela je da će broj žrtava i dalje verovatno rasti, kao i da je u toku dvonedeljnih protesta pritvoreno 10.600 ljudi.

Iako su protesti počeli 28. decembra, i to zbog naglog pada vrednosti iranske valute i ekonomskih teškoća u zemlji, oni su privukli pažnju zapadnih lidera koji očigledno priželjkuju svojevrsnu "kontrarevoluciju".

Vašington razmatra vojnu akciju

Predsednik SAD Donald Trump rekao je da SAD razmatraju potencijalne opcije protiv režima vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija kao odgovor na izveštaje o smrtonosnoj represiji nad demonstrantima u Iranu, ali je dodao da je i rukovodstvo Teherana zatražilo razgovore.

"Veoma ozbiljno to razmatramo. Vojska to razmatra i mi razmatramo neke veoma jake opcije", rekao je Trump novinarima u nedelju u avionu Air Force One, vraćajući se u Vašington iz svog doma na Floridi. "Donećemo odluku."

Bloomberg

 

Kako je preneo "The Wall Street Journal" pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, Trump će se u utorak sastati sa visokim zvaničnicima svoje administracije te će se kao odgovor na demonstracije razmatrati opcije, među kojima su vojni udari, sajber-oružje i sankcije.

"Ali možda ćemo morati da delujemo, zbog onoga što se dešava, pre sastanka (sa iranskim liderima)", rekao je Trump, koji je dodao da su SAD u kontaktu sa iranskom opozicijom i da bi mogao da istraži kako da pomogne u obnavljanju internet komunikacije preko servisa Starlink, budući da je iranski režim isključio usluge interneta i telefonskog saobraćaja. "Možda ćemo pokrenuti internet, ako je to moguće. Možda ćemo razgovarati sa Elonom Muskom. Pozvaću ga čim završim sa vama."

Kako prenosi "Politico", i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas izjavila je da je spremna da predloži dodatne sankcija Iranu "kao odgovor na brutalnu represiju režima nad demonstrantima".

                      

Više od 2.500 ljudi ubijeno je u protestima u Iranu, navode organizacije za ljudska prava i međunarodne agencije, dok vlasti u Teheranu nastavljaju sa gušenjem demonstracija, uprkos pretnjama Vašingtona da bi mogao da preduzme vojnu akciju protiv režima. Iz Teherana stižu tvrdnje da su protesti utihnuli, ali je stanje na terenu teško proveriti, s obzirom na to da je u Iranu u toku šesti dan potpune blokade interneta. Protesti su izbili početkom godine, podstaknuti dubokom ekonomskom krizom i represijom islamskog režima na čelu sa ajatolahom Alijem Khameneijem. Američki predsednik Donald Trump zapretio je napadom na Iran i pozvao građane te zemlje da nastave proteste. O razvoju situacije za TV Bloomberg Adria govorio je profesor Univerziteta Georgetown Mehran Kamrava. "Islamska republika se pokazala izuzetno otpornom. Iranskom režimu je mnogo puta u prošlosti pisana politička ‘osmrtnica’, i svaki put se to pokazalo kao pogrešna procena. Deluje da je tako i sada. Režim je preživeo još jedan talas nasilja, a prema dostupnim informacijama, broj provladinih demonstranata veći je od broja onih koji protestuju protiv vlasti. Ono što je drugačije ovog puta jeste brzina kojom su protesti postali nasilni", rekao je Kamrava. Prema njegovim rečima, iranska vlada nema široku podršku niti legitimitet, a u društvu je prisutan snažan bes. Ipak, Kamrava podseća da su i predsednik Trump i izraelska vlada otvoreno ohrabrivali Irance da se suprotstave vlastima, uključujući i pozive na naoružavanje, što, kako kaže, ni sami ne poriču. Profesor, koji živi u Dohi, ističe da je lično zabrinut zbog eskalacije situacije i zbog odlučnosti koju Trump pokazuje u najavama reakcije. "On se, na neki način, saterao u ćošak preteći napadom na Iran. Iranska vlada, sa druge strane, ne može sebi da priušti da na takav napad ne odgovori, iako nije u mogućnosti da uzvrati direktno na američkoj teritoriji. Zbog toga su ugrožene brojne američke vojne baze u regionu", zaključio je Kamrava.

  

Kontradiktorne poruke

Iz Teherana dolaze pomalo kontradiktorne poruke. Iranski predsednik Masoud Pezeshkian zauzeo je pomiriteljski ton, pozvavši sunarodnike na dijalog i da se priključe "nacionalnom maršu otpora Americi i cionističkom režimu", dok su drugi zvaničnici slali poruke "Smrt Americi" uz upozorenja na brza suđenja, pa čak i smrtne kazne za organizatore i učesnike protesta. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf upozorio je da će američka vojska i Izrael biti "legitimne mete" ukoliko SAD napadnu Iran.

Bloomberg

Na pitanje CNN-a da li je Iran prešao "crvenu liniju" koju je Trump ranije postavio kad je reč o ubijanju demonstranata, rekao je da "izgleda da počinju". Upitan kako bi SAD reagovale ako bi Iran udario na američke vojne baze, predsednik SAD je odgovorio: "Udarićemo ih tako kako nikada ranije nisu bili udareni."

S druge strane, CNN je preneo da unutar Trumpove administracije postoji zabrinutost da bi vojni udari mogli zapravo da potkopaju proteste u Iranu.

Sa zvaničnog X naloga vrhovnog ajatolaha objavljena je karikatura na kojoj se prikazuje Trumpov lik kao drevni kameni egipatski sarkofag na kojem su izrezbareni američka zastava i državni grb, uz poruku da će i on završiti kao i egipatski faraon Nimrod i iranski monarsi Reza Khan Pahlavi i Mohammad Reza Pahlavi.

"Ovaj čovek koji sedi tamo i sa arogancijom i prkosom sudi celom svetu takođe bi trebalo da zna da su obično tirani i arogantni vladari sveta, poput faraona Nimroda, Reze Khana, Mohammada Reze i sličnih, svrgnuti kada su bili na vrhuncu svoje vladavine. I ovaj će biti svrgnut”, navodi se u objavi ajatolaha Alija Khameneija, koji objavljuje poruke na mreži X uprkos prekidima komunikacija u Iranu.

Bloomberg

Nasuprot tome, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei saopštio je da komunikacione linije između Teherana i Vašingtona ostaju otvorene, preko američkog specijalnog izaslanika i tradicionalnih posrednika poput Švajcarske, dodajući da su poslate "kontradiktorne poruke" koje su shvaćene dvosmisleno i da Iran ostaje posvećen diplomatiji, preneo je Reuters.

Zašto je ovaj protest drugačiji

Od duvanskog pokreta 1891. do Islamske revolucije 1978 i 1979. godine, bazari su uvek bili katalizator političkih previranja u Iranu i zbog toga činjenica da su ovi protesti potekli na pijacama predstavlja istorijski upozoravajući signal za vlast ajatolaha. Iako su oni pokušali da se zaštite od političkih udara iz ovih centara svakodnevnog života, smatrajući da će lojalnost na bazarima obezbediti dodeljivanjem licenci trgovcima, to se očigledno nije promenilo. Premda su bazari bili svojevrsni konzervativni stubovi sistema islamističke republike, koji su ranije bili nemi u toku sličnih protesta, ovi nemiri zapravo sada bacaju ozbiljniju sumnju da se sistem zaista uzdrmao.

U gostujućem komentaru u francuskom magazinu "L'Obs", iranski politikolog Hamid Enayat ukazao je na jasne razlike u odnosu na prethodne proteste, između ostalog, i u tome što je ovaj daleko strukturiraniji od ranijih.

Bloomberg

"Grupe otpora su uspele da održe zamah pokreta u veoma različitim sredinama – od bazara i univerziteta do provincijskih gradova. Štaviše, za razliku od prošlosti, francuski političari i država su javno osudili represiju režima od prvog dana pobune. Međunarodni pritisak nesumnjivo ograničava njegov kapacitet represije", smatra Enayat.

S druge strane, pojedini evropski komentatori, poput Lukasza Wojcika u poljskom listu "Polytika" umanjuje svaku nadu u promenu režima, ističući to da za razliku od protesta 2009. godine sada ne mogu da se identifikuju vođe i "barem zasad, nema vidljivih 'pukotina' u režimu".

"U prethodnim vekovima, ustanci na bazarima često su određivali budućnost Irana, ranije Persije. Međutim, to je bio slučaj samo kada su nakon ovih ustanaka usledile pobune u velikim kompanijama i fabrikama, posebno u naftnom sektoru, koji je ključan za finansijsku stabilnost režima – a trenutno nema znakova toga", ističe Wojcik.

Geopolitika menja režime

Do sada su svi protestni pokreti u Iranu završili talasom represije, ali ovaj put bi moglo biti drugačije, piše portugalski komentator Miguel Morgado. On za portal "Observador" ističe da, za razliku od prethodnih protesta koje su uglavnom pokrenule ekonomske i finansijske krize, Iran je sada u nesigurnijem položaju.

"Njegovo carstvo šiitskog ugnjetavanja srušilo se poput domina. Obezglavljivanje Hezbollaha i Hamasa od strane izraelskih snaga, pad Bashara Assada u Siriji, nekažnjeni napadi Izraela i SAD na protivvazdušnu odbranu Islamske Republike i njen nuklearni program – na Bliskom istoku geopolitička situacija teži da određuje sudbinu režima i domaće politike", ističe Morgado.

Bloomberg

Doduše, poznavaoci prilika ukazuju da čak i kada bi vrhovni vođa Ali Khamenei bio svrgnut, to ne znači da bi to uklonilo Revolucionarnu gardu, koja je odavno spremna da preuzme vlast. Ovi Čuvari revolucije predstavljaju najvažnijeg zaštitnika režima jer su svojevrsna dobro naoružana paralelna "armija" sa sopstvenom mornaricom, raketnom divizijom, obaveštajnim službama, ali sopstvenom bazom moći uspostavljenom kroz svoje veze sa iranskim ekonomskim sektorom. Njihova moć je takva da neki posmatrači ne isključuju mogućnost da jednog dana formalno zamene ajatolahe.

Iako evropski komentatori ističu da Iranci moraju "uzeti sudbinu u svoje ruke" te da se ne oslanjaju na pomoć spolja, mnogi poznavaoci prilika upravo zbog jačine Revolucionarne garde ne veruju u promene u Teheranu a da demonstranti ne dobiju podršku drugih zemalja.

Međutim, kako primećuje kolumnista francuskog državnog radija "France Inter" Pierre Haski, upravo to deli iransku opoziciju, jer su Iranci podeljeni na one koji se, s obzirom na sve neuspehe i krvoproliće nadaju spoljnoj intervenciji i one koji se žestoko protive tome i veruju da to ide naruku režimu.

"Ali postoji i shvatanje da Trump nije delovao u Venecueli u ime demokratije, već je ostavio obezglavljeni režim na vlasti, razočaravajući one koji su se nadali nečem višem. Iz svih ovih razloga, ishod iranskih protesta ostaje neizvestan. Jedini nesporan element je hrabrost ovog naroda, koji neumorno nastoji da sruši zidove koji ga zarobljavaju – dok jednog dana ti zidovi konačno ne padnu", smatra Haski.

Baš kao u Karakasu, za Trumpa bi obaranje ajatolaha sa vlasti u Teheranu značilo geopolitičku udarac Kini Xi Jinpinga, koja se proteklih godina oslanjala na naftu iz Venecuele i Irana, ali i udarac Rusiji Vladimira Putina, koja je vojno-politički sarađivala sa Iranom.

Bloomberg

Iako bi time Trumpova Amerika ostvarila malu geopolitičku pobedu, paradoksa li, to bi doprinelo nečemu što je Trump pokušavao da spreči prvih 12 meseci svog drugog predsedničkog mandata – jačanje strateškog savezništva Kine i Rusije. Pad Nicolasa Madura i ajatolaha bi naizgled bila Trumpova geostrateška pobeda, ali bi zapravo podiglo cenu Rusije u partnerstvu sa Kinom. Tada Rusija nikako ne bi mogla da bude sagledavana kao svojevrsnu "mlađi partner" ekonomski moćnoj Kini, već zbog snabdevanja energentima podjednako važan partner važan za kineske ekonomske uspehe.

Iako mnogi profesionalni i amaterski komentatori navijaju za demonstrante kao da gledaju fudbalsku utakmicu, podgrevajući očekivanja među onima na Zapadu koji čeznu za raspadom Islamske Republike, sve to zapravo dovodi iranski narod u ogromne rizike. S jedne strane, nedavna istorija na Bliskom istoku pokazuje kako iznenadni kolaps autoritarnih režima može dovesti do haosa, sektaškog nasilja i dugotrajnih građanskih ratova, naročito u zemljama sa društvima tako raznolikim etnički, verski i ekonomski. S druge strane, ukoliko bunt ne bude prerastao u dovoljno organizovan pokret sa jasnom strategijom kako sa vlast skinuti ne samo ajatolahe već i generale Revolucionarne garde, onda bi protesti zapravo mogli samo dodatno da oslabe vladu predsednika Masouda Pezeshkiana, koja je već ograničena arhitekturom sistema i nije u stanju da sprovede obećane reforme. Drugim rečima, tvrdolinijaši bi mogli da budu samo ojačani.

 

(Tekst dopunjen komentarima profesora Mehrana Kamrave.)