Američki potez u Venecueli - hoće li Balkan plivati u jeftinoj nafti ili je to iluzija

Vesti o američkom preuzimanju kontrole nad ogromnim naftnim rezervama Venecuele odjeknule su globalnim tržištima i podstakle nade da bi region konačno mogao da dočeka eru jeftinijeg goriva. Ipak, euforija bi mogla biti kratkog daha.

Analiza naftnog konsultanta i bivšeg prvog čoveka Ine Davor Štern otkriva složenu mrežu tehničkih, ekonomskih i geopolitičkih prepreka koje stoje na putu venecuelanske nafte ka evropskim lukama.

 

Postavlja se ključno pitanje: može li se Balkan uopšte nadati koristi od preslagivanja na svetskoj energetskoj sceni ili će ostati tek pasivni posmatrač američkih interesa?

Cene na berzi i na benzinskim pumpama

Prva reakcija berzi na vesti iz Južne Amerike bila je očekivana, ali Štern upozorava da se potencijalni pad cena sirove nafte na svetskom tržištu verovatno neće preliti u džepove građana i preduzeća u regionu. Njegova procena je trezvena i pomalo pesimistična.

"Moram, nažalost, ovde da budem iskren. Ako i dođe do pada cena nafte, mislim da se to na tržištu neće osetiti jer će vlade u našem prostoru pokušati da zadrže i taj deo kolača za sebe", ističe Štern. Prema njegovim rečima, potrošači ne bi trebalo da gaje lažne nade o značajnijem pojeftinjenju na benzinskim pumpama, jer državni aparati često koriste pad nabavnih cena za popunjavanje budžeta, umesto za rasterećenje građana.

Dodatni faktor koji situaciju čini nepredvidivom jeste ponašanje berzanskih igrača. "Već dugo vremena berza ne deluje na području roba kao što su nafta i gas. Igrači su se klonili tog tržišta jer su nekoliko puta pogrešno procenili situaciju i izgubili veliki novac", objašnjava Štern, dodajući da je njihova pažnja sada usmerena na kriptovalute, zlato i druge sirovine. Njihov eventualni povratak na naftno tržište, podstaknut novom dinamikom, mogao bi, suprotno očekivanjima, čak i da pogura cene naviše. "Tehničkog razloga za rast cena nema", zaključuje, ali tržišna psihologija često je jača od tehničkih fundamenta.

Iluzija o venecuelanskoj nafti u Evropi

Na pitanje ima li Evropa, a time i Adria region, razloga da očekuje isporuke iz Venecuele, Štern je kategoričan. "Mislim da je ideja da će venecuelanska nafta naglo poteći ka svetu, a posebno ka nama, iluzija. Za popravljanje onoga što je zapušteno, za oživljavanje jednog ogromnog industrijskog kompleksa, potrebno je mnogo vremena i ta nafta neće brzo stići na naše tržište", naglašava.

Oporavak venecuelanske naftne industrije, devastirane godinama lošeg upravljanja i nedostatka investicija, biće dugotrajan i skup proces. Štern procenjuje da će biti potrebno najmanje dve do tri godine, ako ne i više, samo da se infrastruktura – od bušotina do transportnih sistema – dovede u funkcionalno stanje.

 

Bloomberg

Čak i kada proizvodnja krene, Evropa neće biti prioritet. "Pre svega će ići na američko tržište, u rafinerije u Meksičkom zalivu. Ta nafta je tamo prvenstveno potrebna da bi se mešanjem sa njihovom lakom, slatkom naftom dobila smeša koja im odgovara", objašnjava Štern. Venecuelanska nafta poznata je kao izrazito teška i kisela, što znači da je njena prerada tehnički zahtevna i skupa. Američke rafinerije na obali Zaliva tehnološki su prilagođene upravo takvoj sirovini, dok bi za mnoge evropske, uključujući i one u našem susedstvu, njena prerada bez mešanja sa lakšim vrstama nafte bila gotovo nemoguća.

Geopolitika iznad tržišne logike

Čitava operacija ima i snažnu geopolitičku dimenziju, posebno u kontekstu Balkana, gde je energetski sektor i dalje pod snažnim uticajem ruskih izvora. Ipak, Štern ne veruje da će američka kontrola nad venecuelanskom naftom izvršiti značajan pritisak na ruske partnere da snize cene kako bi zadržali tržišni udeo.

"U sadašnjim okolnostima, dok je ruska nafta pod sankcijama, mislim da nema smisla o tome razgovarati. Cena te nafte je ionako daleko ispod granice koju je Amerika odredila", kaže Štern. Venecuelanska nafta, iako je u teoriji jeftinija, zbog zapuštene infrastrukture i logističkih problema jednostavno nije konkurentna na način koji bi mogao suštinski da promeni energetsku mapu regiona ili da istisne postojeće dobavljače.

Zbog toga je savet kreatorima politika u Zagrebu i Beogradu – oprez. Vezivanje energetske strategije za naftu iz Venecuele bilo bi previše rizično. "Smatram da je ova venecuelanska nafta zanimljiv svetski politički događaj, ali da će imati tek rubni uticaj na naša pitanja", zaključuje Štern. Prema njegovom mišljenju, region bi trebalo da se drži proverenih i sigurnih izvora dok se situacija u Venecueli ne stabilizuje, a to je proces koji će, po svemu sudeći, trajati godinama. U globalnoj energetskoj partiji šaha, Balkan će još neko vreme morati da igra figurama koje već ima na tabli.