Kako se bliži kraj dvonedeljnog primirja koje su dogovorile SAD i Iran, ključno pitanje je da li mogu da postignu sporazum kojim bi okončali rat u kojem su poginule hiljade ljudi i koji je izazvao globalnu energetsku krizu.
Tenziје su porasle nakon što je Iran nakratko ponovo otvorio Ormuski moreuz, da bi za manje od jednog dana promenio odluku, kao i posle zaplene teretnog broda pod iranskom zastavom od strane SAD u Omanskom zalivu. Predsednik Donald Trump takođe je ponovio pretnju iz perioda pre primirja da će uništiti iranske elektrane i mostove, napade koji bi, ukoliko se izvedu, mogli da predstavljaju ratne zločine.
Opširnije
Trump nagoveštava da neće biti produženja primirja
Predsednik SAD Donald Trump nagovestio je da je malo verovatno da će produžiti dvonedeljno primirje sa Iranom koje ističe za dva dana, dok Iran još uvek nije potvrdio da će učestvovati u pregovorima o okončanju rata koji je zahvatio Bliski istok i poremetio svetsku trgovinu.
pre 12 sati
Tržište pleše na ivici - Wall Street ignoriše rat i kladi se na tehnološke gigante
Wall Street trenutno igra najopasniju partiju godine ignorišući rat, kupuje optimizam i kladi se da će rezultati spasti tržište, dok rizik od naglog preokreta nikada nije bio veći.
pre 9 sati
Kako Xi Jinping gradi kinesko industrijsko carstvo s evropskim potrošačima
Peking je istrajan u podsticanju proizvodnje umesto potrošnje, dok višak kapaciteta apsorbuju strana tržišta.
20.04.2026
Da li je Kuba naredna avantura Bele kuće
Američke oružane snage su u velikoj meri angažovane na Bliskom istoku, ali se oko Bele kuće šapuće da im je naređeno da budu u pripravnosti za novu intervenciju protiv Kube.
20.04.2026
Čak i ako se dve strane sastanu na dodatnim razgovorima i postignu dogovor o okončanju neprijateljstava, pojedini lideri u Evropi i arapskim državama Zaliva skeptični su da se sveobuhvatan mirovni sporazum može brzo postići. Prema rečima zvaničnika upućenih u situaciju, očekuje se da bi rešavanje pitanja poput budućnosti iranskog nuklearnog programa moglo da potraje mesecima. U nastavku su neke od prepreka za postizanje trajnog i sveobuhvatnog sporazuma.
Ormuski moreuz
Obnova pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz predstavlja najhitnije pitanje za SAD i Iran. Ovim plovnim putem se uobičajeno transportuje oko petine svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa, ali je Iran nakon izbijanja rata ograničio saobraćaj, što je dovelo do naglog rasta cena energenata. Istovremeno, nastavio je da izvozi sopstvenu naftu kroz moreuz i dozvoljavao je prolaz samo određenim brodovima, često nakon pregovora o bezbednom prolazu, a ponekad i uz zahteve za plaćanje do dva miliona dolara.
Nakon neuspeha prve runde pregovora u Pakistanu sredinom aprila, SAD su uvele blokadu brodova koji su pristajali u iranske luke ili su ka njima plovili. Cilj je da se ograniči izvoz iranske nafte i izvrši ekonomski pritisak na režim kako bi se moreuz ponovo uspostavio kao zona slobodnog prolaza bez taksi za sve brodove.
Bloomberg
Dok je iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi 17. aprila izjavio da će Ormuski moreuz biti "u potpunosti otvoren" za komercijalni saobraćaj tokom desetodnevnog primirja između Izraela i Libana, ograničenja su brzo ponovo uvedena nakon što su SAD odbile da ukinu blokadu. Trump je insistirao da će američka blokada ostati na snazi "dok se ne potpiše sporazum".
Iran je više puta naglasio da želi dugoročno da zadrži kontrolu nad moreuzom i radi na zakonima kojima bi uveo takse za tranzit. Malo je verovatno da će se lako odreći tog uticaja, i time uticaja na globalnu ekonomiju, bez značajnih ustupaka SAD. U prošlosti je već izdržao duže periode smanjenog izvoza nafte, uključujući i tokom prvog mandata Trumpa, kada je sprovodio strategiju "maksimalnog pritiska" kroz oštre sankcije.
Iranski nuklearni program
Trump je rekao da prva runda pregovora u Pakistanu nije dovela do sporazuma jer je Iran odbio da se odrekne svog nuklearnog programa. SAD traže da Iran bude lišen nuklearnih kapaciteta, osim civilne elektrane u Bušeru, kako ne bi mogao da proizvede atomsku bombu. Iran već dugo negira da želi da razvije nuklearno oružje, što pojedine zapadne vlade dočekuju sa skepsom, i insistira na pravu da obogaćuje uranijum u civilne svrhe.
Trump je odbacio sugestije da je predmet pregovora vremenski ograničen moratorijum na obogaćivanje uranijuma ili da bi SAD mogle da odmrznu iranska sredstva u zamenu za odustajanje od zaliha obogaćenog uranijuma. Naveo je da je Iran pristao da neograničeno suspenduje nuklearni program, što su iranski zvaničnici negirali.
Poslednji put kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju mogla da verifikuje iranske zalihe uranijuma bilo je pre američkih i izraelskih napada u junu 2025. godine. Inspektori su tada utvrdili da Iran raspolaže sa 441 kilogramom uranijuma obogaćenog na 60 odsto, što bi, uz dalju preradu, bilo dovoljno za oko dvanaest nuklearnih bombi. Trenutna lokacija i stanje tih zaliha nisu poznati.
Sukob u Libanu
Produženi sukob u Libanu, gde Izrael paralelno vodi rat protiv militanata Hezbolaha koje podržava Iran, preti da potkopa napore SAD da okončaju neprijateljstva sa Iranom. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf, koji je učestvovao u početnim pregovorima u Pakistanu, izjavio je da je "primirje u Libanu jednako važno kao i primirje u Iranu".
Bloomberg
SAD vode odvojenu diplomatsku inicijativu kako bi smirile situaciju u Libanu. Trump je 16. aprila izjavio da su Izrael i Liban postigli desetodnevno primirje i da će američki zvaničnici raditi sa obe strane na postizanju trajnog mira. Hezbolah nije učestvovao u pregovorima.
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu rekao je da će izraelske snage ostati u, kako je naveo, "bezbednosnoj tampon zoni" na jugu Libana tokom trajanja primirja. Jedan od njegovih ključnih zahteva u mirovnim pregovorima jeste razoružanje Hezbolaha. Ta organizacija odbija pokušaje da se razoruža, dok vlasti u Libanu ranije nisu uspele da je razoruže.
Ostale sporne tačke
SAD žele da Iran ograniči svoj program balističkih raketa. Ova vrsta naoružanja predstavlja konvencionalnu vojnu pretnju koja može da dobaci i izvan Bliskog istoka, a potencijalno bi mogla da služi i kao nosač nuklearne bojeve glave, ukoliko bi Iran razvio takve kapacitete.
Administracija Trumpa takođe zahteva da Iran prestane da naoružava i finansira milicije u regionu, poput Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu, koje SAD smatraju terorističkim organizacijama. Iran te grupe vidi kao deo svoje "osovine otpora" kroz koju projektuje uticaj na Bliskom istoku.
Iranski uslovi za mirovni sporazum uključuju i ukidanje sankcija, na šta su SAD ranije signalizirale spremnost, ali i zahteve koji se smatraju teško prihvatljivim, poput odštete za ratnu štetu i povlačenja američkih borbenih snaga iz regiona.
Trump bi mogao biti spreman na kompromis u vezi sa svojim maksimalističkim zahtevima i da neka ključna pitanja ostavi nerešenim, suočen sa političkim i ekonomskim pritiscima da pronađe izlaz iz rata. Sukob je podigao cene benzina u SAD iznad četiri dolara po galonu prvi put od 2022. godine, dodatno opterećujući potrošače uoči izbora za Kongres kasnije ove godine.
.webp){kind=icon}
