Centralne banke daju tračak optimizma tromoj evropskoj privredi

Inflacija je, uz dozu upornosti, pod kontrolom, pa centralne banke popuštaju restriktivnu monetarnu politiku spuštanjem referentnih kamatnih stopa. Evropska centralna banka (ECB) je nakon letnje pauze nastavila da reže za dodatnih 25 baznih poena, što je bilo u skladu sa očekivanjima.

Narodna banka Srbije (NBS) sledila je ECB i spustila kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok je Narodna banka Republike Severne Makedonije (NBRSM) prvi put posle ciklusa monetarnog zatezanja krenula sa spuštanjem za 25 baznih bodova na 6,05 odsto usled povoljnijeg inflatornog okruženja. Američke Federalne rezerve (Fed) poslednje su u ovom mesecu došle na red da donesu odluku i takođe su se odlučile za prvo rezanje, pomalo iznenađujuće za 50 baznih poena s gornjom granicom na pet odsto.

Odluke centralnih banaka većinom su pozitivno propraćene na tržištima kapitala i u domenu akcija i obveznica koje su jedva dočekale popuštanje kamatnih stopa. Ali u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ipak je došlo do laganog iznenađenja, što je prouzrokovalo mešovita razmišljanja investitora, koji se pitaju da li Fed vidi lošije pokazatelje od njih.

Kad je reč o ECB, analitički tim Bloomberg Adrije do kraja godine očekuje barem još jedno spuštanje za 25 baznih poena kako bi se dao optimizam tromoj privredi zapadne Evrope. Što se tiče prelivanja niže referentne kamatne stope na kredite preduzećima i stanovništvu, to će ipak ići nešto sporije, te očekujemo pozitivan uticaj u prvoj polovini sledeće godine, što bi oslobodilo dodatni prostor za uštede kompanijama, ali i povećanje CAPEX-a. Posebno će niže kamatne stope osetiti zaduženiji sektori u Evropi poput nekretnina ili usluga, gde bi trošak zaštite premije rizika (CDS) trebalo da se spusti.

U SAD u nastavku godine očekujemo sličan smer s obzirom na to da vidimo da će Fed nastaviti politiku spuštanja kamatne stope za još barem 50 baznih bodova do kraja godine. Naravno, odluke će i dalje biti vođene nedavnim podacima, ali trenutno ti podaci idu u smeru monetarnog popuštanja. Očekivanje o smanjenju kamatnih stopa već se u određenoj meri oslikalo na tržište kredita. Dakle, 30-godišnja kamatna stopa na stambeni kredit spustila se na 6,2 odsto, što je najniže još od početka 2023. godine, a od vrhunca za 1,6 procentnih poena niže. To će osloboditi deo raspoloživog dohotka, ali i stabilizovati tržište nekretnina koje je najviše pod udarom visokih kamatnih stopa.

U Srbiji će centralna banka sigurno pratiti ECB, uz mogućnost da ide u više rezanja, to jest da referentna kamatna stopa ide prema pet odsto do kraja ove godine. Odluka o određivanju gornje granice kamatnih stopa na kredite ne bi trebalo da izazove poremećaje na tržištu. Naime, izmena zakona više ide u smeru da u nekom budućem ciklusu rasta referentnih kamatnih stopa efekat na klijente bude postepeniji nego što je bio u ovom ciklusu monetarnog zaoštravanja.

Od NBRSM do kraja godine očekujemo postupno prilagođavanje nivoa kamatne stope za još barem 30 baznih bodova s obzirom na to da vidimo dalje popuštanje rasta stope inflacije zbog niže cene nafte i ostalih ulaznih troškova. Isto tako, niža kamatna stopa trebalo bi da pozitivno utiče na privredu koja nikako da krene da raste bržim stopama kao kod susednih zemalja.

Od sredine 2024. godine, kad su počela nagađanja o labavljenju restriktivne monetarne politike, prinosi od državnih obveznica u Adria regionu su počeli da padaju. Za ostatak 2024. i 2025. analitički tim očekuje nastavak pada prinosa baziran na predviđenom smanjenju referentnih kamatne stope od ECB, NBS i NBRSM, što će omogućiti smanjenje troškova kamata budućih izdavanja duga.

Nadalje, Hrvatska je ostvarila rejting A- od agencije S&P, što bi i ostale agencije trebalo da prate, dok za Srbiju očekujemo da će sledeća u Adria regionu dobiti ocenu investicionog rejtinga, što će pak dovesti do daljeg smanjenja prinosa, budući da postati privlačnija fondovima i ulagačima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar