Bitcoin se trgovao u zelenom u sredu, uoči odluke američkih Federalnih rezervi (Fed) o kamatnim stopama, pri čemu se očekuje da će centralna banka smanjiti troškove zaduživanja prvi put posle četiri godine. Ipak, trgovci najvrednijom kriptovalutom na sam dan odluke pokazali su više opreza, pa je rast cene novčića usporio u odnosu na dan pre.
Izvorna kriptovaluta u 9.10 koštala je 60.482 dolara, što je rast od 3,35 odsto. U utorak je bitcoin u jednom trenutku premašio 61.300 dolara, skočivši za preko šest odsto. Smanjenje rasta cene dolazi u trenutku kada i američke akcije beleže mršav rast, pa je berzanski indeks S&P 500 u sredu ujutru bio u plusu tek za 0,03 odsto. Zlato je takođe neznatno poskupelo (za 0,09) odsto, dok je nafta oslabila. Prinosi od desetogodišnjih američkih obveznica skočili su za preko dva bazna poena na 3,666 odsto.
Inače, bitcoinom se trguje u relativno uskom rasponu otkako je novčić postavio novi cenovni rekord u martu od skoro 74.000 dolara.
XBTEUR:CUR
XBT-EUR Cross Rate
54.326 EUR
+216,75 +0,40%
cena na otvaranju
54.109,25
prethodna cena na zatvaranju
54.109,25
ovogodišnja zarada
42,4084%
dnevni raspon
53.874,00 - 54.596,82
raspon u 52 nedelje
24.423,50 - 67.431,45
I drugi vodeći kripto-novčići pretežno su ostvarivali dobitke u sredu. Drugi najvredniji kripto-novčić ether vredeo je 2.332 dolara (skok od 1,26 odsto).
XETEUR:CUR
XET-EUR Cross Rate
2.097,9102 EUR
-12,8398 -0,61%
cena na otvaranju
2.110,7749
prethodna cena na zatvaranju
2.110,75
ovogodišnja zarada
0,7355%
dnevni raspon
2.078,02 - 2.115,83
raspon u 52 nedelje
1.442,20 - 3.741,58
Cena BNB-ja bila je 545 dolara (rast od 1,37 odsto), dok se cardano kupovao za 0,3345 dolara (skok od 0,38 odsto), a najpopularniji mim-koin, dogecoin, trgovao se za 0,1013 dolara (rast od 0,77 odsto). Među predstavnicima digitalne imovine koji su na početku trgovanja u sredu bili u minusu našli su se solana, koja je koštala 131 dolar (pad od 0,54 odsto) i XRP sa cenom od 0,5764 dolara (u minusu za 1,4 odsto).
Kako je naveo analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković, pretpostavlja se da će Fed u sredu smanjiti kamate za 25 baznih poena. "Iako su tržišta čak nešto optimističnija i očekuju veće smanjenje, ipak smatramo da je optimalno za početak krenuti sa 25 baznih poena pa će se nakon toga videti dalji razvoj inflacije i tržišta rada."
Podsetimo, tržišta su ovih dana bila naklonjenija scenariju u kojem bi američka centralna banka napravila rez za 50 baznih poena. Na početku nedelje se procenjivalo da su šanse za takav potez 58 odsto, dok je, prema pisanju Bloomberga, u sredu taj procenat iznosio 55 odsto.
Po pravilu, visoke kamatne stope odvlače investitore i trgovce od ulaganja u rizičnije klase imovine, u koje između ostalih spada i kripto-imovina.
"Mislimo da će Fed nastaviti politiku spuštanja kamatne stope za još barem 50 baznih poena do kraja godine", poručio je Blažeković, dodajući da američka privreda uspeva da odoli raznim geopolitičkim razmiricama, dok je tržište rada i dalje prilično snažno - uz postepeni pad novootvorenih radnih mesta, što daje prostor Fedu da smanji kamatne stope kako ne bi došlo do zagušenja privrede.
Smanjenje u septembru došlo bi posle više od godinu dana (od jula 2023) držanja stopa na istom niovu - najvišem u poslednje 23 godine. Prethodni sastanak održan je krajem jula, kada je Federalni komitet za otvoreno tržište očekivano ponovo glasao da ciljana referentna kamatna stopa ostane od 5,25 do 5,5 odsto.
Tada je predsednik Feda Jerome Powell izrazio uverenje da se približava momenat za smanjenje kamata, naglasivši da će odluku o tome doneti na osnovu podataka o inflaciji i tržištu rada, rizicima na oba polja i ravnoteži u kojoj se ti rizici budu nalazili.
Izbori u SAD i kriptovalute
Početkom novembra u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) održaće se predsednički izbori, a rezultati anketa javnog mnjenja zasad idu u prilog kandidatkinji demokrata Kamali Harris. To predstavlja preokret u ovogodišnjoj kampanji, budući da je republikanski predstavnik Donald Trump vodio u anketama dok je u trci za reizbor još bio aktuelni predsednik Joe Biden, pa i neko vreme pošto je Biden odustao od nadmetanja u julu. Biden je nakon takvog poteza odmah podržao Harris - svoju blisku saradnicu i trenutnu potpredsednicu SAD - u odluci da se kandiduje za predsednicu zemlje.
Trump, koji je ranije izražavao skepticizam u pogledu kriptovaluta, tvrdeći da nije njihov obožavatelj i da se njihova vrednost ne temelji ni na čemu, u predsedničkoj kampanji ove godine promenio je svoj stav. Cena bitcoina neretko je skakala posle različitih događaja povezanih s Trumpom, uključujući neuspešni atentat na njegovom političkom skupu u Pensilvaniji i davanje obećanja da će prokrčiti put razvoju kripto-industrije ukoliko bude izabran za šefa države.
Bloomberg
"Prvog dana ću otpustiti Garyja Genslera i imenovati novog predsednika komisije za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC)", poručio je Trump na konferenciji Bitcoin 2024 u julu. Gensler je od aprila 2021. predsednik SEC-a, državne agencije koja je godinama ukazivala na nedostatak regulacije kripto-tržišta i težila da sektoru digitalne imovine nametne zakonske propise koji bi zakomplikovali i poskupeli poslovanje u toj industriji.
Ranije ovog meseca bitcoin je oslabio posle predsedničke debate Trumpa i Harris, budući da su tržišta procenila da je Harris pobedila u raspravi, mada njeni planovi za kripto zasad nisu najjasniji.
Kako je nedavno izvestio Bloomberg, ona tek treba da iznese detaljan stav o politici povezanoj s kriptovalutama. Medij je podsetio da je prošlog meseca savetnik njene kampanje rekao da će ona u načelu podržati mere za razvoj te industrije, ukazavši na stalnu zainteresovanost za primenu zaštitnih mera u toj oblasti.
.webp){kind=icon}
