ECB ponovo smanjila kamate, ključna stopa na 3,5 odsto

Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite biće 3,5 odsto, na glavne operacije refinansiranja 3,65 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 3,9 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Kamate su pre jula bile najviše od osnivanja evrozone.

Iako je za monetarnu politiku u Srbiji nadležna Narodna banka Srbije, koja je danas takođe smanjila cene zaduživanja za 25 baznih poena, stope ECB su od velikog značaja jer se u evrima nalazi 58,7 odsto javnog duga. Takođe, najveći deo stambenih kredita u Srbiji indeksiran je u evrima.

Šta se menjalo, a šta je ostalo isto

Evropska centralna banka je u svom saopštenju za po 10 baznih poena podigla projekcije bazne inflacije za ovu i narednu godinu na 2,9 i 2,3 odsto.

Projekcije rasta cena za 2026. i 2027. godinu nisu se menjale i iznose dva i 1,9 odsto (redom). Ono što se takođe nimalo nije promenilo jeste i objašnjenje ECB o daljim potezima. 

"Savet guvernera je odlučan da osigura povratak inflacije na cilj od dva odsto u dogledno vreme. Svoje kamatne stope će držati dovoljno restriktivnim koliko god da je to potrebno kako bi se ovaj cilj i ostvario. Savet guvernera će se držati svog principa praćenja podataka i odluke će donositi od sastanka do sastanka", piše i ovaj put u saopštenju ECB.

Pored ovoga, nije se menjala ni projekcija ukupne inflacije.

Velike novosti nije donela ni pres-konferencija predsednice ECB Christine Lagarde koja je ponovila da će banka biti fokusirana na podatke, i to na čitav niz podataka, a ne na pojedinačne izveštaje. Lagarde nije želela da daje signale o tome kakvu odluku bi ECB mogla da donese u oktobru. Sa druge strane, ona je rekla da misli da je restriktivnost monetarne politike ostvarila svoj maksimalni efekat na privredni rast.

Šta kažu analitičari

Ovakvu odluku je očekivao i tim analitičara Bloomberg Adrije, koji do kraja godine očekuje još najmanje jedno smanjenje kamata ECB.

"Iako su pojedini učesnici na tržištu kapitala optimističniji, mi do kraja godine očekujemo barem još jedno rezanje za 25 baznih poena podstaknuto nastavkom usporavanja rasta inflacije, uz pozitivan pogled na kretanje prinosa obveznica, odnosno rast cena obveznica", rekli su analitičari pre odluke centralne banke evrozone.

Takođe, tromesečni euribor će do kraja godine doći na oko tri odsto pa će biti oko 0,45 procentnog poena niži nego što je sada.

Bloomberg

"Ovo će u sledećoj godini spustiti trošak finansiranja kompanija i stanovništva, a koja su vezana uz euribor", zaključili su analitičari.

Analitičari su objasnili i da se smanjenje razlike među kamatnim stopama uvodi zbog stabilizacije brzine opticaja novca i izbegavanja volatilnosti na tržištima novca. 

 

Inflacija u evrozoni sada je najsporija još od sredine 2021. godine. Potrošačke cene su u avgustu porasle za 2,2 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je znatno niže od julskih 2,6 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente poput hrane i energije, takođe je smanjena na 2,8 odsto - posle tri meseca, koliko je bila na 2,9 odsto, kao što su ekonomisti i prognozirali.

Što niže kamate, teže odluke

Evropska centralna banka mnogo će teže donositi odluke kada kamatne stope padnu na oko tri odsto i kada se pojave sporenja oko toga šta je još potrebno da se inflacija drži pod kontrolom, rekli su ranije za Bloomberg izvori upoznati sa ovim pitanjem.

Iako nije verovatno da će doći do većih sukoba prilikom dva ili tri smanjenja kamata na depozitne olakšice sa trenutnih 3,75 odsto, kasnije će verovatno doći do sporenja oko projekcije inflacije i pitanja granice kamata koje ne ograničavaju privredni rast, rekli su izvori koji nisu želeli da budu imenovani zbog toga što informacije nisu javne.