Zašto je investiranje u Kinu sve rizičnije i šta to znači

U poslednjih nekoliko decenija, Kina je bila nadugačko i naširoko hvaljena, ne samo kao nova globalna ekonomska sila, već i kao uspešan slučaj zemlje u razvoju koja je, oslanjajući se na svoje resurse i ukopčavanje sa globalnim ekonomskim tokovima, uspela da doživi nezapamćeni rast i prođe kroz proces ubrzane modernizacije. Međutim, ispod površine ovog ekonomskog titana skriveno je mnoštvo izazova koji predstavljaju rizik za održavanja potrebnog tempa rasta ukupne vrednosti kineske ekonomije, što zauzvrat primorava investitore da prave regularne procene rizika i nastoje da finansijskim instrumentima, poput hedžinga, pokriju vrednost mogućih dodatnih ili neočekivanih troškova.

Ne treba razumeti usporavanje rasta kineske ekonomije kao apokaliptični događaj koji će doneti negativne posledice za sve uključene u investicioni proces u jednom trenutku. Negativni trendovi su jedno, a kolaps nešto sasvim drugo (i mnogo gore). Trendovi se mogu preokrenuti, što je ređi slučaj, dok se češće mogu korigovati, što podrazumeva ublažavanje negativnih posledica pravovremenim i neophodnim merama. Upravo se treba pozabaviti strukturalnim uzrocima ekonomskih problema Kine i šta oni znače za budućnost investiranja u njenu ekonomiju.

Bloomberg

Uprkos činjenici da je Kina beležila izuzetan rast u poslednjih nekoliko decenija, što joj je pomoglo da gotovo pristigne SAD po značaju za globalnu ekonomiju, Kina se u poslednjih nekoliko godina suočava s usporavanjem ekonomske aktivnosti. Nije samo pitanje broja tih loših godina, koliko zabrinjava konzistentnost trenda usporenog rasta. Dvocifrene stope rasta iz prošlosti ustupile su mesto skromnijim ciframa, odražavajući izazove prelaska iz investicionog u potrošački model ekonomije, s kojim se suočava svaka zemlja koja prelazi iz statusa države u razvoju u etapu ekonomski razvijene ili napredne države. Prema Nacionalnom zavodu za statistiku NR Kine, stopa rasta BDP-a Kine usporila se na 5,1 odsto u 2023. godini, što je najniža stopa u decenijama, to jest od kada je ta dalekoistočna država napravila zaokret od autodestruktivnog maoizma i posvetila se pridruživanju globalnoj ekonomiji. 

Ne radi se prosto o prolaznom podatku, kineski ekonomski model prvi put od kada je primenjen beleži konstantne, višegodišnje kontrakcije. Pritom se govori o ekonomskom sistemu direktno zavisnom od kineskog statičnog političkog modela, koji ne dozvoljava suštinske promene baš zbog urođene totalitarne statike. Reforme u nedemokratskim sistemima upravljanja po pravilu sa sobom nose značajne rizike od destabilizacije samog političkog sistema, a svako kinesko rukovodstvo još uvek na pameti ima neuspešan reformski proces Perestrojke u Sovjetskom Savezu.

Pomenuto usporavanje ekonomskog rasta ukazuje na dublje strukturne disbalanse unutar kineske ekonomije. Prekomerno oslanjanje na zaduživanje radi investicija, preopterećenje kapaciteta i prevelika usredsređenost na ekonomskim sektorima poput tržišta nekretnina i proizvodnje, smanjenje radno sposobnog stanovništva, usled iracionalnog maltuzijanskog straha čitavog niza kineskih genseka, predstavljaju značajne izazove za održivu stopu rast. Osim toga, trajni trgovinski sukobi sa Sjedinjenim Američkim Državama i globalni ekonomski pad izazvan pandemijom kovida 19 dodatno su usložnili ekonomske probleme sa kojima se Kina suočava. Sve ovo su loše vesti i za globalnu ekonomiju, to jest njen rast, pa i ekonomije koje u nekoj meri zavise od tempa rasta kineske, poput Srbije. U našoj zemlji je Kina druga po značaju, što po pitanju investicija, što spoljne trgovinske razmene, jedino iza Evropske unije. Usporavanje Kine podrazumeva i sniženje stope rasta domaće ekonomije.

Brzi ekonomski razvoj Kine bio je propraćen porastom nivoa javnog duga, što je prouzrokovalo broje analize u kojima se izražavala zabrinutost za finansijsku stabilnost Kine. Institut međunarodnih finansija procenjuje da je ukupni dug Kine 2023. godine dostigao zastrašujućih 335 odsto BDP-a, što je broj koji je uznemirilo kako ekonomiste tako i kreatore ekonomskih politika na Zapadu. Veći deo ovog duga koncentrisan je u korporativnom sektoru, posebno među državnim preduzećima (SOE) koja su imala koristi od implicitnih garancija vlade. Proširenje obima aktivnosti sivog bankarstva i finansiranja van bilansa dalje je zamaglilo pravu meru problema s dugom u Kini, otežavajući procenu i upravljanje povezanim rizicima.

Evergrande

Nedavni kolaps Evergrande korporacije, druge po veličini kineske kompanije za kupovinu i prodaju nekretnina, izazvao je šok na finansijskim tržištima, potcrtavajući inherentne slabe tačke u visoko zaduženom sektoru nekretnina u Kini.

Evergrande korporacija je poslovala uglavnom sa srednjom i višom klasom u Kini i njen neuspeh predstavlja udarac na budžet ionako nedovoljno snažnog dela kineskog društva. Jedna od nezaobilaznih stepenica prelaska iz ekonomije u razvoju na nivo razvijene ekonomije jeste stabilna potrošačka srednja klasa. To je nešto što Kina u svom politekonomskom sistemu nije mogla, a postoje indikacije da nije ni želela, da obezbedi.

Bloomberg Mercury

Prezaduženost kineskog korporativnog sektora preti kolapsom upravo kineskoj srednjoj klasi, onom segmentu društva koji treba da bude zamajac unutrašnje potrošnje, koja stimuliše stabilan razvoj ekonomije. Ne može Kina biti ogroman logor za eksport i imati stabilan ekonomski rast, potreban je snažan unutrašnji fundament za održivost razvoja. Iako je intervencija vlade sprečila izbijanje sistemske krize, pomenuta epizoda je istakla potrebu za strožom regulacijom i reformama kako bi bile sprečene buduće krize pokrenute toksičnim zaduživanjima.

Obeshrabrujuća demografska slika Kine

Obeshrabrujuća demografska slika Kine predstavlja još jedan znatan izazov za njene dugoročne ekonomske izglede. Nasleđe politike jednog deteta, uvedene krajem 1970-ih radi suzbijanja rasta populacije, za koji je tadašnje kinesko rukovodstvo verovalo da će dovesti do masovne gladi i kolapsa njenog politekonomskog sistema, rezultirala je smanjenjem obima dostupne radne snage, ali i reproduktivne stope stanovništva, budući da je tradicionalno kinesko društvo preferiralo da odgaja sinove pre nego ćerke.

Prema projekcijama Kineske akademije društvenih nauka, do 2050. godine udeo starijih od 60 godina u populaciji dostići će 39 odsto, čineći ogroman pritisak na sistem socijalne zaštite i zdravstvene nege. Osim toga, opadajući obim radno sposobnog stanovništva predstavlja rizik od rastućih troškova radne snage u samoj Kini, zajedno sa povećanom spoljnom konkurencijom koju predstavljaju ekonomije u razvoju sa boljom demografskom slikom. Sve to čini nove dugoročne investicije u Kinu rizičnijim i manje isplativijim, a alternative svakako postoje. 

Put ka održivom rastu ostaje neizvestan

Zaključno, ekonomska slika Kine predstavlja mapu punu izazova koji imaju značajne implikacije za investitore. Od usporenog rasta i rastućeg nivoa duga do demografskih pritisaka i tehnološke konkurencije, rizici povezani s ulaganjem u Kinu su višeslojni i složeni. Iako je kineska vlada preduzela određene korake da sanira neke od ovih izazova kroz regulatorne reforme i strateške inicijative, put ka održivom rastu ostaje neizvestan usled rigidnosti njenog političkog sistema. Stoga su investitori primorani da pažljivo procene istaknute rizike naspram potencijalne koristi prilikom procesa ulaganja u sve nestabilnijoj klimi ekonomiji Kine.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.