Kina je u klopci usporenog rasta

Kina je neliberalna država u liberalnom globalnom ekonomskom sistemu. Pritom, Kina ne pokazuje nikakve znake da želi da liberalizuje svoj politički i ekonomski sistem. Kina takođe nije dovoljno moćna i uticajna da reformiše globalni ekonomski sistem, što bi bila alternativa izostanku njene sopstvene liberalizacije, u stilu Muhameda koji sebi privodi breg. Ovo je, ukratko, srž ekonomskih problema u kojima se Kina nalazi i koji je očekuju dok se njen ekonomski rast usporava.

Ukoliko ostavimo civilizacijske razlike po strani, svi autokratski poreci dele jedan glavni interes, a to je stabilnost režima. Narativi autokratija se razlikuju, ali njihov cilj je isti: produživanje lične vlasti diktatora u beskonačnost.

Neke autokratije se pozivaju na Boga, ali njihov primarni interes ostaje opstanak na vlasti, a ne proširenje božanskog domena vlasti na Zemlji; druge autokratije se pozivaju na naciju, ali je i njihov interes zadržavanje vlasti, nacionalistički narativ je smokvin list; treće se kunu u ideologiju, međutim, iza usiljenih ideoloških simbola ponovo se krije žeđ za neograničenom vlašću.

Autokratije, po pravilu, u spoljni svet projektuju sliku savršene stabilnost i spokoja, dok se unutar njih odvijaju društveni procesi, koje ni totalitarizam ne može potrti.

Treba imati na umu da je Kina mnogonacionalna država, koja na ideološkom nivou forsira postojanje jedinstvene nacije, a da se kroz istoriju često cepkala upravo po nacionalnim i kulturnim granicama. Povrh toga, aktuelni kineski politički sistem ulazi u poslednju etapu degradacije: lični apsolutizam jednog čoveka.

Vlast jednog čoveka

Pre trenutnog suverenog diktatora Kine, Xi Jinpinga, u redovima političke klase te države postojao je određen nivo meritokratije: različite birokratske grupacije, čak i raznovrsno ideološki nijansirane, borile su se za prevlast, pa tako sprečavale da se nakon krvave vladavine Mao Zedonga, jedan čovek neprikosnoveno ustoliči kao samodržac. Sada je sva vlast koncentrisana u rukama jednog čoveka, što nije puka vrednosna osuda, već dijagnoza značajno uvećanog političkog rizika po stabilnost režima.

Bloomberg

 

Koliko su rizici ozbiljni, svedoči i činjenica da je Xi na nedavnom samitu zemalja BRIKS u Južnoj Africi preskočio sastanak biznis foruma, na kome bi morao da održi poletan govor o živahnosti kineske ekonomije.

Ne samo da je ista živahnost izostala, već kineski vlastodržac ne želi da uzima više odgovornosti na sebe nego što je to potrebno, prva opcija je žrtvovati ministre i vladine upravljače državnim preduzećima, pa i regionalne guvernere, pre nego uzeti krivicu za stagnaciju na sebe.

Po tom receptu je iz javnost isprva nestao, a zatim i smenjen, blizak saradnik Xija i ministar spoljnih poslova Kine, Qin Gang. Sličan potez moći Xi je povukao na kongresu Komunističke partije Kine prošle godine, gde je njegov prethodnik na mestu lidera države, Hu Jintao, bio prisilno odveden iz sale naočigled javnosti.

Bloomberg

 

Suštinski gledano, Kina se nalazi u vrlo osetljivoj poziciji u ovom istorijskom trenutku – pored večnog nezadovoljstva diktaturom koje tinja u Hong Kongu; primera visokog standarda života u demokratijama koji demonstriraju bliski susedi Kine: Tajvan, Južna Koreja i Japan; sve manjih šansi da se Tajvan preuzme iznutra putem političke propagande i kupovine političkih partija; sve veće podrške regionalnih sila, kao i Sjedinjenih Američkih Država, Tajpeju; u Kini je vlast koncentrisana u jednom čoveku koji ima sve da izgubi ukoliko ne demonstrira svoju silu.

Period ekonomske stagnacije u koji je Kina već ušla, samo usložnjavaju položaj Xija i gotovo ga primoravaju da agresivno deluje. Otuda i globalna strepnja da će Kina izvršiti invaziju na Tajvan, kao što je Rusija na Ukrajinu.

Ekonomska stagnacija Kina

Kako se ekonomska stagnacija Kine iskazuje u brojkama? Razmotrićemo više faktora.

Bloomberg

 

Prvi, pad rasta bruto društvenog proizvoda na godišnjem nivou ispod psihološke granice od pet odsto. Reč je o rastu BPD-a nižem od pet odsto u tri uzastopne godine, što je prvi takav negativni trend zabeležen od smrti Mao Zedonga 1976. godine. Primera radi, kineska ekonomija je rasla iznad tog nivoa čak i za vreme velike finansijske krize 2008. godine.

Prognoze JPMorgana pokazuju da će rast BDP-a Kine ostati ispod pet odsto i 2024. godine. Dakle, kineska ekonomija beleži najgore rezultate u svojoj savremenoj istoriji i to u periodu kada se ponovo na njen tron vratio jedan čovek i suzbio kakvu-takvu meritokratiju u redovima KPK.

Drugi, udeo kineskog BDP-a u okviru američkog se smanjuje. Pre pandemije kovida, BDP Kine je činio gotovo 80% odsto američkog, od tada se kroz negativni trend bliži udelu od 60 odsto. Drugim rečima, u poređenju sa američkom ekonomijom, kineska se vraća na nivo na kom je bila 2015. godine, što je gubitak gotovo čitave decenije ekonomskog rasta u odnosu na glavnog rivala.

Treći, stepen zaduženja Kine meren u odnosu na njen BDP previsio je američki. Kina je zadužena 257,8 odsto u odnosu na sopstveni BDP, dok je dug SAD 250,8 odsto u odnosu na njihov BDP. Uz to, valuta Sjedinjenih Država predstavlja globalnu rezervnu valutu, što obezbeđuje Vašingtonu centralnu poziciju u globalnoj ekonomiji, te je njena zaduženost manje zabrinjavajuća za vitalnost ekonomije od kineske.

Četvrti, struktura duga Kine odudara od onog u SAD ili evrozoni. Privatni dug Kine iznosi 210,8 odsto njenog BDP-a, dok je u SAD to 151,7 odsto, u evrozoni 162,9 odsto. Privatni dug se sastoji iz zaduženja kompanija i domaćinstava, što znači da je mnogo volatilniji i demonstrira slab učinak preduzeća. U slučaju Kine, kao komandne ekonomije, privatni dug akumuliran je kroz državne kredite niskoproduktivnim državnim preduzećima, kredite koji se nisu isplatili i ne mogu biti vraćeni. Ovakva praksa je uobičajena za manje konkurentne neslobodne ekonomije, isti trend je postojao svojevremeno i u SFRJ.

Bloomberg

Bloomberg

 

Peti, sektor koji opterećuje kinesku ekonomiju je sektor građevinarstva, upravo onaj sektor koji je od početka 21. veka ponajviše doprinosio ekonomskom rastu te države. Planina akumuliranog duga u Kini upravo se odnosi na ovaj sektor. Da stvari budu gore, milioni građana Kine iz srednje klase, ulagali su svoj kapital u nekretnine, čija će se cena strmoglaviti ukoliko ne bude državnog izbavljenja (bailout), uporedivog sa onim u SAD za vreme velike finansijske krize.

Ukoliko do državnog izbavljenja dođe, kineska ekonomija će akumulirati još veći dug i postati neefikasnija. Ukoliko Xi odluči da dopusti kolaps građevinskog sektora i srednje klase, doći će do političke nestabilnosti.

Šesti faktor se odnosi na prebacivanje državnog duga sa centralnog na regionalni nivo. Xi je tokom svoje vladavine diktirao da tempo ekonomskog razvoja Kine mora biti iznad pet odsto izraženog u BDP-u. To je bila nerealna norma koju su regionalne vlasti ispunjavale onako kako se to radi u svim neslobodnim državama, čije se ekonomije trasiraju po diktatu, ne po konkurenciji - fiktivnim ili nepotrebnim infrastrukturnim projektima.

Bloomberg

 

Xi će, uz pomoć centralne birokratije, biti primoran da započne čistke regionalnih rukovodstava, ukoliko želi da restrukturira dugove na regionalnom nivou (što je neophodno za stabilizaciju ekonomije). To će pridodati političkoj nestabilnosti koju izaziva prethodno pomenuti obračun sa budžetom domaćinstava srednje klase.

Sedmi, Xijeva želja da, po svaku cenu, projektuje ekonomski uticaj Kine na globalnom nivou i zatim ga konvertuje u politički.

Xijeva spoljnopolitička strategija je znatno agresivnija od njegovih prethodnika na čelu države, upravo jer ekonomski faktori stagniraju, a on je preuzeo totalnu vlast. Autokratije se, istorijski gledano, okreću spoljnopolitičkim ciljevima kada ne mogu da zadovolje unutrašnje potrebe.

Ovakva politika dovela je do pojave finansijski neisplativih, a jeftinih, kredita državama u razvoju, što je dodatno opteretilo kinesku ekonomiju. Sličnu pogrešnu strategiju beskorisnog ulaganja zarad kratkotrajne geopolitičke dobiti praktikovao je i SSSR.

Konflikt sa SAD

U sažetku, rast kineske ekonomije će biti dugoročno usporen, ukoliko izostanu značajne promene u njenom političkom kursu, što bi omogućilo i nužne ekonomske reforme.

Bloomberg

 

Izgledi su veći da će Xi nauštrb ekonomskog razvoja uspeti da očuva političku stabilnost, barem u srednjoročnom periodu.

Kako se ovaj negativni trend razvija, Kina će postati sve agresivnija na spoljnopolitičkom planu i ulaziti sve dublje u konflikt sa SAD. Takav odnos će uticati i na status globalne ekonomije, kao i na geopolitička svrstavanja na planetarnom nivou.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar