Kako BRIKS uzvraća udarac silama Zapada

Na 15. samitu grupe BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika  – počinje forum koji će državama koje se ne smatraju najrazvijenijim delovima sveta omogućiti da pokrenu raspravu o temama koje ih najviše pogađaju. Pritom će se rasprava voditi tako da u njoj neći biti prostora za agende zapasnih zemalja koje predvode Sjedinjene Američke Države.

BRIKS je multilateralna zajednica sveta u razvoju, država takozvanog globalnog juga, bivših kolonija velikih sila koje se u turbulentnim vremenima brzo probijaju iz pozadine u koju ih je od kraja Drugog svetskog rata Zapad uporno gurao. Tako bismo mogli sažeti razmišljanje članica grupe i više od 60 pozvanih predstavnika država koje su do pre nekoliko godina bile smatrane nepridruženima.

BRIKS: Forum periferije kao protuteža G-7

"Ulogu grupacije BRIKS treba čitati u kontekstu strukturalističke teorije međunarodnih odnosa koja države deli na dominantno 'jezgro' (SAD, Evropa, civilizacijski nastavci Velike Britanije), koja poseduje sofisticiranu tehnologiju i industriju i proizvodi finalne proizvode, te dominiranu 'periferiju' (Afrika, Latinska Amerika, veći deo Azije), koja većinom nema industriju i tehnologiju te pruža sirovine za industrije prvih", objašnjava stručnjak za međunarodne odnose i docent na Fakultetu za menadžment Univerziteta na Primorskom Primož Šterbenc.

Značaj sastanka lidera BRIKS-a u bogatom delu Sandtona severno od južnoafričkog glavnog grada Johanesburga, između ostalog, potvrđuje i činjenica da je kineski predsjednik Xi Jinping krenuo na dug put do afričkog kontinenta. Kina se suočava s brojnim izazovima na putu oporavka ekonomije nakon pandemije, koji su sudbinski povezani s kontinuitetom i utemeljenošću političke vlasti Komunističke partije i samog predsednika.

Bloomberg je pritom izvestio kako je Xi ove godine inostranstvo posetio tek u martu, kada ga je u Moskvi ugostio ruski predsednik i strateški partner Vladimir Putin. Putin, zbog međunarodne poternice, neće doći u Južnu Afriku, ali iako se najmoćnija država ove grupacije suočava s ozbiljnim unutrašnjim problemima, lideri svih ostalih članica će sastati do 24. avgusta.

Grupu BRIKS stručnjaci obično postavljaju uz bok kluba najrazvijenijih država G-7. To je razumljivo jer se ideja o forumu za zanemarene glasove manje razvijenih država prvi put pojavila u toku zasedanja G-7 ili tadašnjeg G-8. Prvobitno BRIK (Južna Afrika pridružila se grupi tek 2011.), grupa nastala kao ideja koja se prvi put spominje u dokumentima banke Goldman Sachs početkom 2000, prerastao je u instituciju kad su tadašnji lideri Kine, Indije i Rusije (Hu Jintao, Manmohan Singh i Vladimir Putin) 2008. godine na marginama samita G-8 u ruskom Sankt Peterburgu održali sastanak.

"BRIKS se može razumeti prvenstveno kao izazov za dominantnu ulogu Zapada ili kao protivteža grupi G-7 i postojećim međunarodnim finansijskim i političkim forumima", kaže Jure Požgan, stručnjak za međunarodne odnose na Centru za međunarodne odnose na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani.ž

Kina, Rusija, Indija i Brazil žele da igraju ulogu priznatih velikih sila, smatra Primož Šterbenc | Depositphotos

"Drugi kontekst delovanja BRIKS-a je polaritet u međunarodnim odnosima", kaže Šterbenc. "Sve članice BRIKS-a teže uspostavljanju i institucionalizovanju priznanja postojanja multipolarnog poretka. Kina, Rusija, Indija i Brazil žele da igraju ulogu priznatih velikih sila, dok SAD želi da zadrži unipolarni sistem", ističe Šterbenc.

Proširenje BRIKS-a u kontekstu sukoba između SAD-a i Kine

Važan deo pokušaja slabljenja američke hegemonije svakako je traženje alternative dolaru, koji uglavnom podupire američki geopolitički uticaj. "Članice osnivaju alternativne institucije poput Nove razvojne banke jer nisu zadovoljne razmerom svog uticaja u uspostavljenim institucijama", navodi Šterbenc. Dodaje da članice time takođe teže dedolarizaciji međusobne trgovine. Međutim, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani Mojmir Mrak slabost banke BRIKS-a upoređuje s time da je dosada odobrila 33 milijarde dolara zajmova, dok su "Kinezi u okviru inicijative Jednog pojasa i jednog puta odobrili više od bilion".

 

 

 

Prema podacima Bloomberga, trgovina među članicama BRIKS-a povećana je za 56 odsto u poslednjih pet godina, na 422 milijarde dolara, dok njihov ukupni BDP od 27 biliona dolara čini više od 31 odsto svetskog BDP-a.

"Proširenje grupe na zemlje globalnog juga može se razumeti ne samo kao proširenje političkog uticaja, već i kao dotok dodatnih finansijskih sredstava, što će ojačati delovanje glavne finansijske institucije grupe, a to je Nova razvojna banka", ističe Požgan.

Dominantna kineska privreda, koja sa svojom vrednošću od više od 20 biliona dolara zauzima drugo mesto u svetskoj lestvici, podstiče Peking da produbi kineski uticaj u grupi. To je razumljivo jer ta zemlja ima gotovo dvostruko veći BDP od svih ostalih članica zajedno. "Kina takođe želi da uspostavi juan kao trgovinsku valutu u odnosima s državama periferije, što se konkretno odražava u tome da Saudijskoj Arabiji za kupljenu naftu plaća juanima, a latinskoameričke zemlje s Narodnom Republikom Kinom trguju u juanima i povećavaju udeo kineske valute u svojim deviznim rezervama", navodi Šterbenc o rastućoj ulozi kineske valute u međusobnoj trgovini.

Međutim, širenje međusobne trgovine u juanima prvenstveno šteti drugim članicama više nego što bi to bila strategija kojom bi BRIKS kao jedinstvena grupacija konkurisala dolaru. "Naravno, prisutna je i kineska strategija potpune ekonomske dominacije nad svim tim zemljama i uspostava neke vrste vazalnog odnosa, što joj, na primer, već uspeva s Rusijom", smatra profesor ekonomije s Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani Mitja Kovač.

Strateško shvatanje ekonomije i jačanje Kine, koje je osnaženo slabljenjem ruske uloge u grupi zbog iscrpljujućeg ukrajinskog rata, takođe je povezano sa širenjem BRIKS-a. Zapravo, to je glavna tema samita, a odluka o budućim pristupnicama biće odraz toga ko u grupi trenutno ima najveći uticaj i moć donošenja odluka. "Kina želi da uključi što više zemalja oko Persijskog zaliva kako bi osigurala uticaj u području u kom se proizvodi nafta", kaže Šterbenc i dodaje da u kontekstu osiguravanja naftnih izvora treba razmotriti i "prilično izvestan rat s SAD-om".

Jačanje indijskog samopouzdanja

Da BRIKS ni izdaleka nije jedinstvena i homogena grupa država, a kamoli savez, osim ekonomskog i valutnog aspekta, odražavaju različiti pogledi na širenje. To proizlazi iz nacionalnih interesa pojedinih članica. "Indija Kinu sve više smatra svojom konkurencijom, stoga nije oduševljena širenjem koje bi ojačalo kineski uticaj", smatra Šterbenc.

Analitičar međunarodnih odnosa vidi zanimljiv izuzetak u Iranu. "Nju Delhi vrlo verovatno ne bi imao prigovor na  ulazak Irana jer Teheran ima značajnu ulogu u indijskim strateškim planovima, budući da s Rusijom i Iranom gradi međunarodni tranzicioni koridor sever-jug koji bi Indiji omogućio da svoje proizvode preko ruskog pristaništa u iranskoj luci Čabahar izvozi u Evropu. Ostvarenje tih ciljeva Indije sprečavaju prokineski Pakistan i Afganistan", dodaje Šterbenc. U tom svetlu treba čitati spremnost administracije američkog predsednika Joea Bidena da s Iranom postigne nuklearni dogovor.

"Indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanyam Jaishankar igra sofisticiranu geopolitičku igru", kaže analitičar međunarodnih odnosa. Indija se s jedne strane povezuje sa Sjedinjenim Američkim Državama s kojima zaključuje poslove (takođe) na vojnom ili bezbednostnom polju, na kom je dosad sarađivala s Rusijom. S druge strane, želi da produbi ekonomsku sradnju s Kinom, iako je smatra suparnicom kada je regionalni uticaj u pitanju, kao i unutar grupe BRIKS. "Indiju je Kina potrebna jer želi da razvija industriju i infrastrukturu. Indija je najveći zajmoprimac kineske Azijske banke za investicije u infrastrukturu (AIIB)", zaključuje Šterbenc svoj pogled na kompleksnu spoljnopolitičku igru sve samouverenijeg Nju Delhija, što ilustruje složenu međuzavisnost članica grupe BRIKS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar