Huawei gradi tajne fabrike čipova, tvrdi američko strukovno udruženje

Vodeće udruženje svetskih proizvođača čipova upozorava da Huawei Technologies gradi niz tajnih fabrika za proizvodnju poluprovodnika širom Kine, mrežu proizvođačkih pogona iz senke koja bi omogućila kineskoj kompaniji koja je na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država da zaobiđe sankcije i nastavi s ambicioznim tehnološkim planovima.

Huawei, kontroverzni proizvođač telekomunikacione opreme i centralna tačka napetosti između SAD i Kine, krenuo je u proizvodnju čipova prošle godine i prima oko 30 milijardi dolara državne podrške od vlade i svog Šendžena, prema informacijama Udružene poluprovodničke industrije (eng. Semiconductor Industry Association - SIA) iz Vašingtona. Kompanija je kupila najmanje dve postojeće fabrike i gradi još najmanje tri, reklo je Udruženje na izlaganju za svoje članove u koje je Bloomberg imao uvid.

Ministarstvo trgovine SAD stavilo je Huawei na listu 2019. godine zabranivši mu saradnju s američkim kompanija u gotovo svim okolnostima. No, ako Huawei gradi i kupuje pogone pod imenima drugih kompanija bez otkrivanja svoje upletenosti, kao što tvrdi SIA, telekomunikacijski div bi mogao zaobići ta ograničenja i direktno kupiti američku opremu za proizvodnju čipova i druge zalihe koje bi inače bile zabranjene.

Kancelarija za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine (Bureau of Industry and Security - BIS), u odgovoru na pitanja Bloomberg Newsa o upozorenjima SIA-e, koja prethodno nisu bila objavljena, rekao je kako prati situaciju i kako je spreman preduzeti mere bude li za time potrebe. Već je stavio na crnu listu desetine kineskih kompanija uz Huawei, uključio je pritom i dve za koje SIA navodi da su deo Huaweijeve mreže - Fujian Jinhua Integrated Circuit i Pengxinwei IC Manufacturing ili PXW.

"S obzirom na to da su im nametnuta stroga ograničenja ne čudi što su Huawei, Fujian Jinhua, PXW i drugi zatražili značajnu državnu podršku za razvoj domaćih tehnologija", rekli su iz te Kancelarije za Bloomberg. "BIS kontinuirano revidira i ažurira svoj sistem za kontrolu izvoza na osnovu promena u okruženju pretnji i, kao što svedoče pravila od 7. oktobra 2022. godine, neće oklevati da preduzme odgovarajuće mere za zaštitu nacionalne bezbednosti SAD."

Bidenova vlada je prošlog oktobra uvela izvozne kontrole koje sprečavaju sve kineske kompanije da nabave određene napredne poluprovodnike i opremu za proizvodnju čipova kako bi ograničila vojne kapacitete zemlje. Kineskim kompanijama uglavnom je dopušteno da kupuju opremu za proizvodnju čipova starije generacije, mašine koji koriste 28-nanometarsku tehnologiju ili više. Ipak, kompanijama na crnoj listi poput Huaweija zabranjene su takve kupovine bez licence i ti su izuzeci retki.

"Upoznajte kupca"

Huawei, PXW, Fujian Jinhua i druge kompanije koje je SIA identifikovala kao deo mreže nisu odgovorile na zahteve za komentar. Peking je izrazio žestoko protivljenje američkoj kontroli izvoza i izneo protivoptužbe da SAD takođe subvencionira svoje nacionalne prvake.

Nije jasno zašto BSIA sada diže uzbunu zbog ovih pitanja. Lobistička grupa sa sedištem u Vašingtonu predstavlja većinu svetskih proizvođača čipova, uključujući Intel, južnokorejski Samsung Electronics i Taiwan Semiconductor Manufacturing. Njeni članovi takođe uključuju kompanije koje proizvode opremu za izradu čipova, poput Applied Materials i holadskog ASML Holdinga.

Neki članovi lobističke grupe suočiće se s konkurencijom kineskih rivala budu li oni uspešni u izgradnji domaćih proizvodnih pogona, ali članovi SIA-e poput ASML-a i Nvidije gube prihode iz Kine zbog strogih američkih izvoznih kontrola. Udruženje možda pokušava da upozori članove da budu oprezni u radu s kompanijama koje bi mogle imati skrivene veze s entitetima na crnoj listi poput Huaweija.

Prema propisima BIS-a, američki dobavljači imaju obvezu "upoznati svog kupca" koja od njih zahteva da provere klijente ako postoje bilo kakve sumnjive okolnosti, poput kupovina koje nisu u skladu s potrebama kupca.

PXW fabrika u Šendženu. Fotograf: Allen Wan | Bloomberg

"Ako postoji neka naznaka za zabrinutost, imate obvezu istražiti to", rekao je Kevin Wolf, partner u advokatskoj kompaniji Akin Gump koji je radio na politici BIS-a u Ministarstvu trgovine. "U nedostatku takve 'crvene zastavice', ne postoji dužnost da se istražuje dublje kompanija."

SIA je upozorila kompanije članice i Bidenovu vladu u aprilu. SAD razmišlja o strožim kontrolama izvoza u Kinu.

Komunistička partija Kine osudila je američku vladu zbog ograničenja izvoza tehnologije u zemlju, tvrdeći kako SAD pokušava da obuzda njen privredni razvoj. Peking je rekao da će razviti vlastite lokalne alternative za čipove, proizvodne mašine i kritične tehnološke komponente.

Kina uliva neviđene količine novca u domaću industriju poluprovodnika. SIA procenjuje da u zemlji rade najmanje 23 proizvodna pogona s planiranim ulaganjima od više od 100 milijardi dolara do 2030. godine, navodi se u njihovoj prezentaciji. Do 2029. ili 2030. godine, Kina bi trebalo da bude zaslužna za više od polovine globalnog industrijskog kapaciteta poluprovodnika starije generacije, onih izrađenih s 28-nm ili 45-nm tehnologijom, ustvrdili su iz udruženja.

SwaySure gradilište u Šendženu u avgustu | Bloomberg

"Kina otprilike troši na subvencije koliko i ostatak sveta zajedno", rekao je Chris Miller, autor knjige "Chip War: The Fight for the World's Most Critical Technology". "Brojke su apsolutno ogromne."

Američki i evropski zvaničnici sve su više zabrinuti zbog velikih kineskih ulaganja u takozvane zastarele čipove (engl. legacy chips), iako oni nisu zabranjeni prema prošlogodišnjim Bidenovim pravilima. Takvi čipovi su više nego prikladni za mnoge vojne primene i naširoko se koriste na ključnim tržištima poput tržišta električnih automobila.

Veličina predviđene finansijske podrške za Huawei takođe je zapanjujuća. S 30 milijardi dolara, novac bi bio gotovo jednak podsticajima za proizvodnju propisanim američkim Zakonom o čipovima i nauci koji će biti podeljen između više kompanija.

SIA je opisala novac kao "državno finansiranje" ne navodeći radi li se o novčanim podrškama, zajmovima ili drugim podsticajima. Nije jasno hoće li problemi u kineskoj ekonomiji poslednjih meseci uticati na vladina ulaganja u tehnologiju.

Iz SIA-e otkrili pet fabrika čipova koje Huawei podržava pod drugim imenima, a nalaze se uglavnom oko Šendžena gde je sedište telekomunikacijskog diva. Ako objekti rade bez oznake Huawei, kako je rekla SIA, dobavljačima bi moglo biti teško znati s kime imaju posla. Čini se da su sve kompanije operativni entiteti, a ne paravani bez stvarnih objekata.

Na primer, Huawei je kupio proizvodne pogone ili fabrike od Fujian Jinhua i fabrike pod nazivom Qingdao Si’En, kazali su iz udruženja. Takođe pomaže u izgradnji fabrika s kompanijama kao što su PXW i Shenzhen Pensun Technology ili PST, dodali su.

Fujian Jinhua stavljen je na crnu listu 2018. godine kao pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti i tužen je za navodnu krađu poslovnih tajni, ali te je optužbe odbacio. Bloomberg News izvestio je o vezama PXW-a s Huaweijem u oktobru, navodeći kako niskoprofilnu kompaniju vodi bivši izvršni direktor Huaweija i kako je izgradila objekte u blizini glavnih kancelarija Huaweija.

Lokalni državni fondovi kontrolišu akcije Fujian Jinhua i Qingdao Si’En, prema javnim podacima koji ne pokazuju nikakvu povezanost s Huaweijem. Si’En sebe opisuje u javnim materijalima kao ugovornog proizvođača poluprovodničkih komponenti, od senzora do čipova za upravljanje napajanjem, i iskusnog proizvođača čipova s ​​"osnovnom tehnologijom i timovima za upravljanje".

PST-ovo gradilište u Šendženu. Foto: Allen Wan/Bloomberg

SwaySure, još jedna kompanija koju podržava država za koju SIA kaže da je deo mreže Huawei, uglavnom proizvodi memorijske čipove za nosive uređaje i električna vozila. Kompanija sa sedištem u Šendženu pohvalila se na svojoj internet stranici inovacijama u materijalima za izradu čipova i istakla kako ima vlastite istraživačke timove u Kini i Japanu.

Koriste li kineske kompanije američku opremu ili mašine u kojima je američki doprinos značajan, dužne su dobiti američku licencu pre nego što snabdeju kompaniju kao što je Huawei. Međutim, izvan SAD može biti teško sprovoditi pravila BIS-a, rekao je Wolf iz Akin Gumpa.

"Vrlo je teško otkriti one koji se ne žele pridržavati pravila", rekao je.

Dugoročni rizik sa stajališta SAD je da će Huawei i druge kineske kompanije koristiti ulaganja u tehnologije starije generacije za izgradnju znanja i stručnosti u proizvodnji poluprovodnika. S dovoljno iskustva i s velikim obimom proizvodnje, kompanija s Huaweijevim tehničkim sposobnostima mogla bi razviti sofisticiranije poluprovodnike.

To je bio put kojim su krenuli TSMC i Samsung, za njih se nekada takođe smatralo kako nema šande da će dostići Intel. Sada, nakon decenija rada, predvode industriju u proizvodnji sve sofisticiranijih čipova.