Happy Birthday, America

Ove nedelje, na drugoj strani Atlantika, 350 miliona Amerikanaca proslavlja jubilej jednog političkog eksperimenta zvanog Sjedinjene Američke Države. Nastale iz borbe kolonista za njihova politička prava, tih trinaest malih kolonija na drugom kraju sveta u poslednjih 250 godina izgradilo je sistem i društvo koje im je omogućilo da postanu najveća svetska sila, sposobna da projektuje moć i uticaj u svakom kutku zemaljske kugle.

Rađanje američkog eksperimenta

Od skromnih početaka u koloniji Džejmstaun 1607. godine, san kolonista da izgrade društvo oslobođeno od verskog progona, daleko od velikih evropskih carstava, počeo je da se oblikuje. Prihvatajući izbeglice širom evropskog kontinenta koje su želele novi početak, male naseobine su s vremenom rasle, doduše na račun lokalnih Indijanaca, dočekujući drugu polovinu 18. veka kao 13 kolonija sa oko 2,5 miliona ljudi.

 

Iako udaljeni od Evrope, ovi podanici britanskih monarha i dalje su delili sudbinu Starog kontinenta. Sedmogodišnji rat (1756–1763) predstavljao je globalni sukob Velike Britanije i Francuske, ali će ostati upamćen kao događaj koji je utro put američkoj nezavisnosti. Izašavši kao pobednik, Velika Britanija ostvarila je značajno teritorijalno širenje po cenu pražnjenja državne kase. Rupu u budžetu, da iskoristimo moderan termin, London je odlučio da popuni oporezujući kolonije. Uvođenje novih nameta nije pratilo davanje dodatnih političkih prava kolonistima kako bi preko svojih predstavnika u Parlamentu u Londonu imali uticaj na odluke koje se donose. "No taxation without representation" postaje slogan koji će pratiti i Bostonsku čajanku 1773. godine, akt pobune kolonista protiv monopola Londona na trgovinu čajem.

Nije dugo trebalo da bacanje čaja u more dovede do otvorenog sukoba. Dve godine kasnije, 1775. godine, izbija prvi ozbiljniji oružani okršaj kod Lexingtona i Concorda u blizini Bostona. Pobunom protiv Imperije sazrevala je i misao da je vreme da mlade kolonije započnu svoj istorijski put, odvojene od stega Starog sveta. Deklaracija o nezavisnosti, usvojena 4. jula 1776. godine, poručuje svetu:

"Kada tokom ljudskih događaja postane neophodno da jedan narod raskine političke veze koje su ga povezivale s drugim i zauzme među silama Zemlje odvojeno i ravnopravno mesto na koje ga ovlašćuju zakoni prirode i Boga prirode, dužno poštovanje prema mišljenju čovečanstva nalaže da iznese razloge koji ga primoravaju na takav čin.Smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov Tvorac obdario određenim neotuđivim pravima; da među ta prava spadaju život, sloboda i težnja ka sreći".

Bloomberg Pripadnici Ratne mornarice Sjedinjenih Američkih Država fotografišu veliki jedrenjak sa nosača aviona USS Nimitz u Njujorku

 

Umesto da se pozovu na božansko ili istorijsko pravo, trinaest kolonija poziva se na slobodu kao osnovno ljudsko pravo koje im daje legitimitet da krenu svojim putem i grade sopstvenu državu. Ustav SAD, koji je kasnije usvojen, utkao je principe Deklaracije o nezavisnosti, ali je istovremeno postavio temelje državnog uređenja koje će ceo svet pokušavati da oponaša u vekovima koji su usledili. Boreći se protiv kralja Džordža, očevi osnivači kao svoj prioritet postavili su izgradnju države koja će onemogućiti autokratiju bilo koje buduće vlasti. Podelom vlasti na tri grane, zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i na federalni i nivo saveznih država, stvorili su sistem kontinuirane saradnje i konkurencije, odnosno checks and balances. Taj sistem se kroz vekove pokazao dovoljno fleksibilnim, ali i dovoljno efikasnim, omogućivši da Ustav SAD i danas bude najstariji pisani ustav koji je i dalje na snazi. Do danas mu je dodato 27 amandmana, uglavnom sa ciljem proširivanja prava građana i jačanja institucija.

Od izolacionizma do globalnog liderstva

U vekovima koji su sledili, ta mlada država jačala je i širila se na zapad koristeći prednosti ogromnih prostranstava i prirodnih resursa koji su joj bili na raspolaganju. U odnosu prema Indijancima, međutim, Amerikanci nisu primenjivali principe jednakosti i slobode, dajući prve znake da su sve imperije ipak slične, bez obzira na to kako su nastale.

Izbijanjem na obale Pacifika započinju zlatna groznica i ubrzana industrijalizacija koje će Ameriku uvesti u red najvećih svetskih sila. Do Prvog svetskog rata SAD su bile prvenstveno fokusirane na Novi svet, gradeći sebe kao antitezu Starom svetu. Dok je Veliki rat predstavljao prvi veliki sukob u kojem su poslale svoje trupe u Evropu, Drugi svetski rat pretvorio je Ameriku u imperiju i svetsku silu kakvu danas poznajemo. Dok je bivši kolonijalni upravnik Amerike 1940. godine trpeo pod bombama nacističkog režima, tadašnji premijer Winston Churchill u Parlamentu je jedinu nadu za konačnu pobedu video u tome da će "Novi svet, sa svom svojom snagom i moći, priteći u pomoć i osloboditi Stari."

Bloomberg   Njujorška luka ugostila je više od 40 velikih jedrenjaka povodom obeležavanja 250. godišnjice osnivanja Sjedinjenih Američkih Država

 

SAD su prihvatile zapadni svet pod svoju zaštitu, postavljajući slobodu kao osnovni princip nasuprot totalitarnom komunizmu oličenom u Sovjetskom Savezu. Narednih decenija borba između kapitalizma i socijalizma preliva se na sve meridijane, ostavljajući za sobom milione žrtava, da bi padom Berlinskog zida 1989. godine SAD izašle kao jedina dominantna svetska sila. Za generacije koje su stasavale tokom tog perioda takav svetski poredak delovao je prirodno, iako je apsolutna unipolarnost SAD jedinstven slučaj u ljudskoj istoriji. Rimsko carstvo vladalo je Mediteranom, Britansko carstvo kontrolisalo je mora, Mongoli su gospodarili velikim delom Azije, ali niko nikada nije imao mogućnost projekcije moći u gotovo svakoj oblasti života i na gotovo svakom kutku zemaljske kugle.

Takva dominacija nije trajala dugo. Danas SAD moraju da nauče kako da se postave u svetu u kojem imaju ozbiljnog takmaca u Kini, ali i čitav niz regionalnih sila koje sve samostalnije vode sopstvenu politiku.

Američka moć i njene granice

Dugačak je bio put od skromnih početaka u Masačusetsu do uloge svetskog policajca. Deklaracija o nezavisnosti postavila je temelje modernog američkog društva, ali se i sama oslanjala na hiljade godina razvoja pravne države – od Rimljana, preko Magne Carte, do francuskih filozofa prosvetiteljstva. SAD su proizvod evropske civilizacije koji je dobio novu formu u prostranstvima Novog kontinenta, bogatog resursima i zaštićenog dvama okeanima.

Jake institucije i izražen meritokratski sistem stavljeni su u službu jačanja nove nacije. Amerika nije pokušavala da gradi boljeg čoveka, već je prirodnu ljudsku želju za uspehom, moći i materijalnim bogatstvom usmerila ka izgradnji sopstvene države. Inovativnost njenih građana, zajedno sa sposobnošću da privuče najbolje svetske talente, pokretala je razvoj železnica u 19. veku, Fordovog modela T u 20. i interneta u 21. veku. Teško je zamisliti da je neki drugi sistem mogao da stvori Google, Boeing, Hollywood, ali i atomsku bombu.

Amerika nije savršena. Čitali smo o Indijancima koji su na svojoj koži osetili težnju nove države da postane imperija. I mi u Srbiji se sećamo kada su nam tone demokratije isporučene iz vazduha tokom 78 dana bombardovanja. Mnoge druge zemlje imaju svoje priče o sudaru sa titanom, iz kojeg su često izlazile kao slabija strana.

Bez obzira na svoje mane, malo je država koje su ostavile tako dubok trag u istoriji čovečanstva. Od ideje ustavne demokratije i zaštite individualnih prava, preko tehnoloških inovacija koje su promenile svakodnevni život milijardi ljudi, do univerziteta, medicine, nauke, filma i kulture koji su oblikovali moderni svet, američki uticaj daleko prevazilazi njenu vojnu ili ekonomsku moć. Dvesta pedeset godina nakon što je trinaest kolonija svetu saopštilo da su "svi ljudi stvoreni jednaki", Sjedinjene Američke Države i dalje ostaju jedan od najvažnijih pokretača globalnih promena. Happy Birthday, America.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.