Evropa će plaćati Iranu i Omanu naknade za prolazak kroz Ormuz

Neke vodeće evropske sile sada prihvataju mogućnost da će brodovi koji prolaze kroz vitalni Ormuski moreuz morati da plaćaju naknade Iranu i Omanu. Bloombergovi anonimni izvori tvrde da je uvođenje neke vrste naknade za usluge posle rata SAD i Izraela sa Iranom praktično gotova stvar.

Privatno, pojedini zvaničnici arapskih zemalja Persijskog zaliva dele isto mišljenje, naveli su izvori, iako to ne mora nužno biti i formalni stav njihovih vlada.

Nije jasno koju bi vrstu naknade, niti njen iznos, bilo koja država bila spremna da prihvati. SAD i arapske zemlje Persijskog zaliva, u međuvremenu, i dalje insistiraju na tome da Iran i Oman ne mogu da nameću nikakve naknade za prolazak kroz Ormuski moreuz. Njihova zabrinutost uključuje rizik da bi se time stvorio presedan da i druge zemlje uvedu naknade na različitim plovnim putevima.

Dok se mire sa idejom dodatnih troškova, evropske zemlje vrše pritisak na iranske i omanske zvaničnike da ne diskriminišu brodove na osnovu njihove nacionalnosti, rekli su izvori.

Velika Britanija, Francuska i druge evropske zemlje takođe se zalažu za međunarodnu pomorsku koaliciju koja bi pomogla u uklanjanju mina u Ormuskom moreuzu, ali bi njeno raspoređivanje zavisilo od napretka pregovora između SAD i Irana o trajnom mirovnom sporazumu.

Oman, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Kuvajt odbili su da komentarišu ili nisu odgovorili na Bloombergove zahteve za komentar.

Vlada Bahreina saopštila je da nije prihvatila niti nagovestila da bi prihvatila bilo kakve naknade ili takse za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

"Slobodan i nesmetan prolaz međunarodnog brodarstva kroz moreuz pitanje je međunarodnog prava, a ne predmet pregovora", navodi se u saopštenju.

Oman je evropskim zvaničnicima poručio da nema povratka na stanje koje je u Ormuskom moreuzu vladalo pre rata, izvestio je Bloomberg prošle sedmice. Brodovima koji prolaze ovim plovnim putem - ključnom tačkom za snabdevanje energentima iz Persijskog zaliva - mogle bi da budu naplaćivane naknade za usluge poput uklanjanja zagađenja iz moreuza i troškova navigacije.

Oman, saveznik i Zapada i Irana, nalazi se pod pritiskom obe strane. U javnosti je sultanat, koji se graniči sa južnim delom moreuza, slao nejasne poruke o tome koje će korake preduzeti, iako je dosledno isticao da će se pridržavati međunarodnog pomorskog prava.

Oman proučava Malajski moreuz u Aziji kao mogući model, rekao je jedan od izvora, što ukazuje na to da zemlja pokušava da pronađe rešenje koje bi zadovoljilo i Iran i ostatak sveta. Omanski zvaničnici smatraju da bi sistem po uzoru na Malajski moreuz mogao da funkcioniše samo ako ga prihvate sve države Persijskog zaliva, rekao je taj izvor. Međutim, nije jasno da li bi takvo rešenje bilo prihvatljivo za Iran.

Malajskim moreuzom zajednički upravljaju Indonezija, Malezija i Singapur, a te zemlje brodovima naplaćuju navigacione i bezbednosne usluge kada su one potrebne. Postoji i fond koji prikuplja dobrovoljne doprinose za bezbednu plovidbu, mada ne objavljuje redovno podatke o finansijskim prilozima. Singapur je 2017. godine saopštio da je tokom prethodnih deset godina u taj fond prikupljeno 22 miliona dolara, odnosno oko 2,2 miliona dolara godišnje.

Komercijalni brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz povećan je otkako su Iran i SAD pre oko dve sedmice potpisali privremeni mirovni sporazum. Taj sporazum, uz američku vojnu pratnju trgovačkih brodova, povećao je protok nafte kroz ovaj strateški prolaz iz zemalja poput Saudijske Arabije na više od 10 miliona barela dnevno, što je nešto više od polovine predratnog nivoa. Iran je istovremeno povećao izvoz sirove nafte nakon što su SAD ukinule blokadu njegovih luka.

Tokom retke posete Evropi prošle sedmice, omanski sultan Haitham bin Tariq razgovarao je o planovima za Ormuski moreuz sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom u Parizu. Dvojica lidera su u zajedničkom saopštenju poručila da će se zalagati za nesmetan tranzit kroz moreuz.

Zalivske arapske zemlje, koje su nedeljama bile pod jakim napadima Irana u početnoj fazi rata, pokazale su spremnost da ublaže svoju nevoljnost plaćanja pomorske takse u ime deeskalacije, rekli su izvori.

Tekući razgovori između Irana, Omana i suseda o Ormuzu dolaze u trenutku kada su američki pregovarači Steve Witkoff i Jared Kushner ove nedelje otputovali u Katar na posredne razgovore između Vašingtona i Teherana. Cilj je bio da se privremeni sporazum nadogradi i proširi, čime bi započeo 60-dnevni pregovarački period za rešavanje pitanja poput iranskog nuklearnog programa i odmrzavanja milijardi dolara iranske imovine.

Međutim, ti napori naišli su na ozbiljne prepreke nakon niza incidenata u Ormuskom moreuzu krajem prošle sedmice, uz rastuće tenzije oko budućeg upravljanja ovim strateški važnim plovnim putem. Pre izbijanja sukoba, kroz Ormuski moreuz prolazilo je oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom.

Ipak, američki predsednik Donald Trump u sredu je rekao da su pregovarači postigli napredak. "Vrlo dobro se slažemo", rekao je.

Iranska Islamska Republika je efektivno zatvorila plovni put na početku američkog i izraelskog bombardovanja krajem februara, a Vašington je kasnije blokirao brodovima dolazak u iranske luke. To je izazvalo nagli porast cena energije i nestašicu drugih roba poput helijuma i đubriva. Od početka rata Iran je zahtevao neku vrstu buduće kontrole saobraćaja koji prolazi kroz moreuz.