Brodovi koji povezuju svet polako prelaze na električni pogon

U klasiku Julesa Vernea "Dvadeset hiljada milja pod morem", podmornicu kapetana Nema pokreće struja. Više od jednog veka kasnije, električni pogon na moru više ne deluje kao čista fantastika.

Međutim, to bi se uskoro moglo promeniti. Početkom ovog meseca isporučen je električni kontejnerski brod Ning Yuan Dian Kun, koji može prevesti 740 jedinica, odnosno standardnih kontejnera dužine 6,1 metar (TEU). Njegovih deset baterijskih kontejnera skladišti količinu energije uporedivu s onom u 380 automobila Tesla Model 3, a baterije se u luci mogu zameniti ili puniti kablovima s kopna.

Onima koji prate pomorski saobraćaj, kapacitet od 740 TEU-a može delovati skromno. Trenutno rekord drži brod MSC Irina, porinut 2023. godine, koji može prevesti 24.346 kontejnera - gotovo 33 puta više od Ning Yuan Dian Kuna. Dok baterije ne postanu konkurentne u tako velikim razmerama, lako ih je otpisati.

 

Ali ne sasvim. Iako veliki kontejnerski brodovi pokreću svetsku trgovinu i povezuju najveće luke poput Šangaja, Roterdama, Long Biča i Singapura, ne mogu da pristanu u svaku luku. Zbog svojih dimenzija ne ulaze u hiljade manjih luka koje i dalje primaju kontejnerski teret. U praksi to znači da se veliki deo posla u najvećim čvorištima ne svodi na prebacivanje kontejnera na puteve i železnice, nego na njihovo raspoređivanje na manja "feeder" plovila koja ih, potom, razvoze u manje luke.

Mnoga od tih plovila manja su nego što se često misli. Nešto više od polovine svetske kontejnerske flote ima kapacitet manji od 3.000 TEU-a, što se smatra gornjom granicom tog ranga. Prema podacima UN-ove agencije za trgovinu i razvoj (UNCTAD), prosečna veličina brodova koji su 2023. pristajali u lukama iznosila je 3.618 TEU-a. Kao i kod manjih putničkih aviona, poput Boeinga 737 ili Airbusa A320, njihova je uloga na kratkim i frekventnim linijama često važnija od one većih, impresivnijih brodova - oni čine okosnicu globalne saobraćajne mreže.

To ujedno znači da značajno doprinose i zagađenju. Prema podacima analitičke platforme Xeneta, u prosečnoj godini oko polovine ukupnih ispuštanja iz kontejnerskog pomorskog saobraćaja dolazi s brodova kapaciteta manjeg od 8.000 TEU-a, dok oko petina otpada na brodove koji prevoze manje od 3.000 TEU-a.

To je i dalje znatno više od 740 kontejnera koliko može poneti Ning Yuan Dian Kun. Međutim, i drugi brodograditelji i prevoznici idu u sličnom smeru.

Profitabilnost na baterijski pogon/Bloomberg

Norveška Eitzen Group je prošle godine iz državnog inovacijskog fonda dobila 19 miliona dolara za gradnju dva broda na baterijski pogon, kapaciteta 850 kontejnera. Brod Yara Birkeland, koji može prevesti 120 TEU-a i kojim upravlja Yara International ASA, od 2022. plovi između Hereje i Brevika. Greenwater 01, brod kompanije Cosco Shipping Holdings Co., od 2024. plovi rečnom rutom između Šangaja i Nanjinga, te na električni pogon prevozi do 700 kontejnera.

Studija iz 2024. pokazala je da bi pad cena baterija i uvođenje odgovarajuće cene ugljenika bili dovoljni da brodovi na baterije postanu konkurentni plovilima s motorima s unutrašnjim sagorevanjem na rutama kraćim od 1.000 kilometara, pa čak i do 2.500 kilometara. Na većim udaljenostima masa baterija još uvek previše smanjuje prostor za teret da bi takvo rešenje imalo ekonomskog smisla.

To, međutim, ne znači da baterije nemaju važnu ulogu. Svaki put prema dekarbonizaciji pomorskog saobraćaja oslanjaće se na kombinaciju različitih rešenja. Oko 30 odsto ukupne potrošnje goriva u brodarstvu otpada na snabdevanje brodova energijom dok stoje u lukama. U Evropi, Severnoj Americi i Kini već se sprovode projekti priključivanja usidrenih brodova na električnu mrežu, a luke uz reku Jangce - jednu od najvažnijih unutrašnjih teretnih ruta na svetu - godinama se postupno elektrifikuju.

 

Istovremeno, tečni prirodni gas (LNG), metanol i amonijak sve češće zamenjuju klasično brodsko gorivo i dizel. Oko polovine svih novih narudžbina u industriji već predviđa korišćenje alternativnih goriva.

Takvi napori imaju smisla. Pomorski saobraćaj stvara oko tri odsto globalnih emisija staklene bašte, što je uporedivo s ukupnim ispuštanjima svih aviona u vazduhu. Uprkos snažnim pokušajima američke vlade da u okviru Međunarodne pomorske organizacije blokira ili odloži uvođenje globalne cene ugljenika, sama industrija nastoji da smanji svoj klimatski otisak. Gorivo čini otprilike polovinu troška pojedine plovidbe, što brodarima daje snažan finansijski podsticaj za uvođenje tehnologija koje smanjuju potrošnju.

Dosad su baterije u toj slici igrale sporednu ulogu. Ali kao i u drumskom teretnom prevozu, i deo pomorskog sektora koji se dugo smatrao otpornim na elektrifikaciju postupno se menja. Modularni baterijski sistemi u kontejnerima, koje trenutno testiraju u Kini i Norveškoj, omogućavaju kompanijama da tehnologiju isprobaju u praksi i brzo je prošire ako se pokaže isplativom.

Svake godine baterije postaju jeftinije, lakše i snažnije. Njihov potencijal za promenu sveta zato ne treba potcenjivati.