Đedović Handanović: Od 2026. pripremni radovi za 'Bistricu'

"Srbija je spremna da se 2026. energetski spoji sa tržištem Evropske unije (EU), kao prva zemlja u regionu, a videćemo da li je EU za to spremna", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na Bloomberg Adria konferenciji "Sustainable Strategies", koja se u četvrtak održava u Beogradu. Kako je dodala, Srbija je u sektoru energetike regulatorno usaglašena sa EU. "Zakoni su izmenjeni, uredbe će biti usvojene do kraja juna, imamo podršku evropskih operatera, koji su eksperti i znaju koliko je integracija važna kako bismo svi bili [energetski] sigurniji", rekla je ministarka.

U narednom periodu se planira razvoj nekoliko energetskih projekata, kao što je reverzibilna hidroelektrana "Bistrica". "Očekujemo da sledeće godine počnu barem pripremni radovi za ovu hidroelektranu, koja je jedan od ključnih projekata za energetsku bezbednost Srbije", istakla je Đedović Handanović. Kako je dodala, RHE Bistrica treba da stvori mogućnost da Srbija proizvodi dovoljno energije kako bi je prodavala u pikovima potrošnje, što je u javnom interesu. RHE "Bistrica" je prva reverzibilna hidroelektrana koja se gradi u Srbiji nakon tri i po decenije. 

Zelena tranzicija do 2030.

Srbiji tek predstoji usvajanje Nacionalnog klimatskog plana i drugih strateških dokumenata, koji treba bliže da definišu na koje načine će Srbija povećavati udeo zelene energije u ukupnoj potrošnji, navela je Đedović Handanović. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine čak 38,1 odsto energije dobila iz obnovljivih izvora, a cilj je da do 2030. taj udeo bude 45 odsto. "Ciljevi za 2030. nisu olako postavljeni, trudili smo se da budu dovoljno ambiciozni, ali istovremeno i ostvarivi, a u vezi sa tim imamo saglasnost i sa Energetskom zajednicom", rekla je ministarka energetike. "Kako bismo postigli ciljeve do 2030, moramo da dobro postavimo temelje daljeg razvoja tokom 2025. i 2026. godine", dodala je Đedović Handanović.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana potpisivanjem "Ugovora o osnivanju Energetske zajednice" 25. oktobra 2005. u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region.

Kako je dodala, cilj je da udeo obnovljive energije u primarnoj potrošnji dostigne "33 odsto, a trenutno iznosi oko 25 odsto". "U prošlosti se mnogo govorilo o zelenoj tranziciji, ali nismo dovoljno uradili", rekla je ministarka i dodala da se to menja poslednjih godina. 

"Imamo 28 novih elektrana, skoro dve milijarde novih investicija", istakla je. Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da je u proizvodnju energije u narednih deset godina potrebno uložiti oko 15 milijardi evra, od čega sedam u obnovljive izvore energije (OIE). Srbija će tokom leta dobiti prvu solarnu i vetro elektranu u državnom vlasništvu, rekla je Đedović Handanović. "To je prekretnica na koju se dugo čekalo", dodala je.

 

Velibor Gajović

U skladu sa evropskom praksom, Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo 2023. godine, kako bi podstaklo izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana. Đedović Handanović je podsetila da je na proleće završen drugi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije (OIE), koje je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo 2023. godine, kako bi podstaklo izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana. Do sada su održana dva kruga aukcija - prvi se odnosio na vetroelektrane do 400 MW i solarne elektrane do 50 MW. Drugi, koji je završen ovog proleća, odnosio se vetroelektrane do 300 MW i solare do 100MW.  

"Dva kruga smo sproveli uspešno, kvote su premašene", istakla je ministarka i dodala da je najvažniji među njima projekat izgradnje 1.000 megavata solarnih elektrana, koji je po razmerama "značajan i na evropskom nivou", kao i 200 megavata baterijskih skladišta. "Ne možemo da razvijamo zelenu energiju bez planiranja dodatnog prostora za skladištenje", istakla je.

Na dosadašnje dve aukcije, Ministarstvo rudarstva je dodelilo tržišne premije ukupno 700 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane, rečeno je prethodno iz Elektroprivrede Srbije (EPS) u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Kako dodaju, procenjena godišnja proizvodnja elektrana kojima su do sada dodeljene tržišne premije iznosi oko tri teravat-časa. Investitori nisu u obavezi da prodaju električnu energiju EPS AD, već samo imaju obavezu da prodaju električnu energiju na tržištu električne energije. Ipak, od ukupno 18 elektrana koje su stekle pravo na tržišnu premiju na dosadašnjim aukcijama, 16 elektrana je potpisalo ugovore o otkupu sa EPS AD. Zasad, u pogonu su elektrane sa prve aukcije - jedna vetroelektrana i pet solarnih, pokazuju podaci EPS-a.

Đedović Handanović je istakla da Srbija ima potrebu za većom baznom energijom, dok istovremeno raste pritisak na elektrane starije generacije. "Potrebna su veća ulaganja u distributivni prenos, menja se apetit za investiranje", zaključila je ministarka rudarstva i energetike.

Budućnost projekta 'Jadar'

Evropska komisija je 4. juna uvrstila "Jadar" u 13 novih strateških projekata u vezi sa kritičnim sirovinama. Projekat britansko-australijske kompanije Rio Tinto, koja je u Srbiji osnovala lokalnu firmu Rio Sava, ima za cilj da doprinese snabdevanju litijumom za baterije i borom za metalurgiju. "To menja poziciju Srbije u odnosu na kritične mineralne sirovine, a na nama je kako ćemo eksploatisati naše mineralne resurse i kako ćemo doći do sporazuma o tome", rekla je Đedović Handanović. Kako je podsetila, EU je u prethodnom periodu zaključila sporazume o mineralnim sirovinama sa Ukrajinom i Kinom. "To pokazuje da se države grčevito bore da dođu do kritičnih sirovina - ono što su u prošlosti bili nafta i gas, sada su mineralne sirovine."

Ministarka je podsetila da je Evropska unija proglasila 50 projekata eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina na svojoj teritoriji. "To što je EU uvrstila projekat u strateške, ne znači da smo mi doneli odluku o tom projektu", dodala je Đedović Handanović. Kako je istakla, potrebno je da se završe sve relevantne studije, poput studije procene uticaja na životu sredinu, "koje su preduslov za bilo kakav dalji razgovor".

Velibor Gajovic

 

Kako je dodala, sporazum Srbije i EU daje "dodatnu sigurnost i potvrdu da želimo da razvijamo takve projekte u našoj zemlji na najodrživiji način". "Kako bismo u EU uopšte dobili podršku za tako nešto, potrebno je da poštujemo najviše standarde zaštite životne sredine", navela je i dodala da su potrebni "stroži i bolji standardi, u skladu sa EU regulativom". Đedović Handanović je istakla da Srbija, u slučaju eksploatacije mineralnih sirovina, treba da teži da zaokruži lanac vrednosti u Srbiji, a ne da izvozi sirovine, kako bi ostvarila najveću moguću korist od ovakvih projekata.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar