Matematika je neverovatno jednostavna: SAD su prošle godine snabdevale svet sa 320 milijardi dolara energije, a Evropa ima značajan udeo u tome, ali nije uvek bilo tako. Stari kontinent je do ruske agresije na Ukrajinu znatno manje uvozio iz SAD. Poređenja radi, 2021. uvoz EU iz SAD iznosio je 16 odsto ukupnog američkog izvoza. Ovo se 2022. godine skoro udvostručilo na 29 procenata. Upravo je ovo strateško udaljavanje Evrope od Rusije dovelo do toga da su SAD u pomenutoj godini skočile sa 240 milijardi na 379 milijardi dolara izvoza, ili za 58 odsto. Dakle, polovina tog značajnog skoka američkog izvoza energenata otišla je u Evropu. Možemo reći da je to bio ozbiljan "drill, baby, drill".
Donald Trump u ovom trenutku preti Evropi i poručuje: "Morate da kupite 350 milijardi dolara energije od nas ili u suprotnom..." Hajde da se malo poigramo brojkama da bismo se zabavili za nekim od stolova evropskih pregovarača.
Opširnije
Trumpova pretnja 'sekundarnim carinama' kao novo trgovinsko oružje
Nove carine od 25 odsto mogle bi da pogode zemlje koje uvoze naftu iz Venecuele.
25.03.2025
Nove Trumpove najave o carinama donele stabilnost nafti
Cena nafte je bila stabilna na početku nedelje, dok su trgovci razmatrali posledice novih američkih carina i predstojeći rast snabdevanja koji će omogućiti članice OPEC+.
24.03.2025
Trumpova pauza u carinama - šta znači i kako utiče na svetsku ekonomiju
Uvođenje carina izazvalo je paniku na tržištima i podstaklo strah od recesije. Poslovna zajednica i investitori izvršili su pritisak na administraciju da preispita ovu odluku.
10.04.2025
Koje države su ugrožene Trumpovim sekundarnim carinama
Trumpov pristup ekonomiji kombinovao je zaštitu domaće industrije sa globalnim političkim pritiscima, koristeći ekonomsku snagu SAD kao najvećeg tržišta na svetu da bi ekonomskim pritiskom naterao ostatak sveta na određena ustupanja.
02.04.2025
Ako se ima u vidu da Evropa trenutno kupuje približno 30 odsto ukupnog američkog izvoza, onda bi SAD, pod pretpostavkom da preostala tržišta ostanu ista, a Evropa skoči sa 109 milijardi dolara na 350 milijardi dolara, morale da izvezu ukupno 620 milijardi dolara energenata. Drugim rečima, to je skok od oko 64 odsto. Neko će možda reći: "U redu, ako su to mogli da urade 2022, zašto ne bi mogli 2025. godine?" Ali isto tako, ko garantuje da Trump neće dati sličnu ponudu drugim neto uvoznicima američke energije?
Trumpovi brojevi - fantazija ili pregovaračka taktika?
Međutim, ovi iznosi su neodrživi, baš kao i Trumpov ultimatum. To je pregovaračka taktika koja ignoriše ekonomsku i fizičku realnost. Trumpova potražnja za 350 milijardi dolara znači da EU treba više nego da utrostruči svoj uvoz američkih energenata, što je kratkoročno nemoguće.
Činjenica je da su SAD nakon ruske agresije na Ukrajinu drastično povećale izvoz energenata, pa su 2023. godine postale neto izvoznik nafte sa 1,64 miliona barela dnevno. SAD su tako postale jedan od najvećih profitera u udaljavanju Evrope od ruskih izvora energije, a sada koriste trgovinske pretnje da izvuku još veće ustupke.
Imaju li SAD proizvodne kapacitete za ispunjenje Trumpovog ultimatuma
Jednostavno rečeno - nema. Zadržimo se, jednostavnosti radi, samo na nafti. Proizvodnja nafte u SAD trenutno iznosi oko 13,5 miliona barela dnevno, a infrastruktura za preradu i izvoz ima jasna ograničenja. Čak i kada bi SAD svu energiju preusmerile ka Evropi (što je nemoguće jer imaju dugoročne ugovore sa Azijom i Latinskom Amerikom), ne bi mogle da ispune traženu kvotu.
Energija već predstavlja najveću kategoriju američkog izvoza sa 320,14 milijardi dolara u 2024. Povećanje ovog iznosa za 64 odsto zahtevalo bi značajno proširenje infrastrukture, eksploatacije i prerađivačkih kapaciteta. U trenucima kada nafta padne ispod 60 dolara, pitajte proizvođače da li imaju podsticaj da uđu u proizvodnju.
Evropska energetska potreba i realnost skladištenja
Na osnovu sveobuhvatne analize trenutne energetske statistike i tržišnih trendova, čini se da je trostruku povećanje uvoza nafte i prirodnog gasa iz SAD nepotrebno iz perspektive energetske bezbednosti ili tržišne potražnje. Trenutni nivoi uvoza, u kombinaciji sa opadajućim trendovima potrošnje i nedovoljno iskorišćenom infrastrukturom, sugerišu da bi tako dramatično povećanje verovatno rezultiralo prekomernom snabdevanjem i ekonomskom neefikasnosti.
Iako bi moglo doći do određenog povećanja uvoza energenata iz SAD zbog strateških trgovinskih razmatranja ili kontinuirane diverzifikacije daleko od ruskih izvora, osnove tržišta ne podržavaju potrebu da se utrostruči trenutni obim uvoza. Čini se da energetsku budućnost Evrope karakteriše smanjenje potrošnje fosilnih goriva pre nego značajno povećanje uvoza.
Postojeća skladišna infrastruktura u Evropi ne bi mogla da podnese trostruko povećanje uvoza nafte i gasa iz SAD, a da pritom:
- ne osigura masovnu izgradnju novih terminala (suprotno trenutnoj politici);
- ne napusti ciljeve smanjenja potražnje podstaknute klimatskim promenama;
- ozbiljno ne poremeti tržišta.
Strateški odgovor evropskih diplomata
Evropski pregovarači moraju jasno da artikulišu nekoliko ključnih tačaka poput:
- fizičkih ograničenja, tj. da se ne radi o nespremnosti nego o nemogućnosti realizacije;
- povećanja uvoza koje je moguće, ali ne u traženim razmerama i ne pod pretnjom sankcije;
- EU ne insistira na realističnoj analizi tržišta, a ne na političkim ultimatumima;
- ne osigurava višestruki pristup koji američke energente balanisra sa drugim izvorima.
Ako EU popusti pod pritiskom i pristane na značajno povećanje uvoza američkih energenata, to će dovesti do nove energetske zavisnosti. Pouka iz zavisnosti od ruskih snabdevanja energijom je da diverzifikacija, a ne koncentracija, osigurava energetsku sigurnost. Zamena ruske zavisnosti američkom nije rešenje, već novi problem koji bi evropsku ekonomiju mogao da dovede u još teži položaj.
.webp){kind=icon}
