Stiče se utisak da je američki predsednik Donald Trump u ponedeljak izmislio novo ekonomsko oružje preteći, kako je rekao, "sekundarnim carinama" za zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele, gušeći trgovinu ovim energentom sa drugim zemljama.
Pretnja, koju je uputio u objavi na Truth Social, potvrđena je izvršnom naredbom, gde se navodi da bi države mogle da se suoče sa carinom od 25 odsto ukoliko kupuju naftu i gas iz Venecuele, koja je pod ozbiljnim američkim sankcijama. Time se ujedno vrši pritisak na Venecuelu zbog "desetina hiljada visokih i drugih kriminalaca" za koje je Trump rekao da ih je Venecuela poslala u SAD.
To je još jedno novo oružje koje bi Trump mogao da iskoristi za postizanje ciljeva u spoljnoj i unutrašnjoj politici, a moglo bi da utiče na rast tenzija sa Venecuelom.
Opširnije
Trump kaže da bi trebalo da Fed snizi kamate jer se pritisak zbog carina pojačava
Trumpova objava dolazi u trenutku kada se njegova administracija priprema da predstavi novu seriju carina, koje je predsednik Federalnih rezerva Jerome Powell uvrstio u faktore koji utiču na prognoze.
20.03.2025
Trump 2. aprila uvodi i recipročne i sektorske carine
Trump je istakao da će "u određenim slučajevima biti primenjene obe vrste carina" na strane proizvode koji se uvoze u SAD.
17.03.2025
Trgovinski rat SAD i EU počeo - ko šta izvozi
EU je 2024. u SAD izvezla proizvoda u vrednosti 531 milijardu evra, a uvezla 333 milijarde evra. Ostvareni suficit od 198 milijardi evra je najveći u istoriji.
16.03.2025
"Ovo je novi koncept trgovinskog ratovanja", kaže Francisco Monaldi, direktor za latinoameričku energetsku politiku na Bejker Institutu za javnu politiku univerziteta Rajs u Hjustonu.
"Kako će to izgledati u praksi? Naravno, nije jasno", dodaje Monaldi.
Trumpova pretnja je kombinacija carina i takozvanih sekundarnih sankcija - vrste finansijskog kažnjavanja, koje se može izreći državama ili pojedincima koji posluju sa sankcionisanim subjektima.
"Sekundarne carine" mogle bi da pogode širok spektar subjekata, s obzirom na to da se venecuelanska nafta prodaje u Americi, Španiji, Indiji, ali i na crnom tržištu.
Prve tri zemlje su pokrivene licencama za Chevron Corp, Repsol SA i Reliance Industries Ltd, dok crnim tržištem dominira Kina.
"Pretnja je pre svega usmerena na crno tržište venecuelanske nafte, odnosno na Kinu. Ne bi morali da uvode sekundarne carine da nije Kine", ocenjuje Monaldi.
Nakon što je Trump izdao izvršnu naredbu, državni sekretar Marco Rubio ima diskreciono pravo da od 2. aprila odluči da li će carine od 25 odsto - direktno ili indirektno - biti nametnute zemljama koje uvoze venecuelansku naftu.
U naredbi se pominju samo Venecuela i Kina, ali se eksplicitno ne navodi ko bi mogao da se nađe na meti sekundarnih carina. Međutim, precizira se da, ukoliko bi se Kina našla na meti, carina bi se odnosila ne samo na kinesko kopno, već i na Hongkong i Makao.
Trump je prethodno nagovestio da nije naročito sklon uvođenju finansijskih sankcija, pa stručnjaci kažu da bi takav potez bio razumljiv.
U septembru, američki predsednik je rekao da bi sankcije mogle da ubiju dolar i "sve što dolar predstavlja". Carine, smatra on, mogu da se koriste i kao sredstvo u pregovorima, i kao mera za povećanje prihoda.
Carine mogu da se povećavaju i smanjuju, što bi Trumpu omogućilo da ih poveća do 30 odsto ili više za zemlje koje kupuju naftu od Venecuele, a protive se američkoj politici. Takođe bi mogao da ih postepeno smanjuje, ukoliko targetirane države ispunjavaju američke zahteve.
"Ponekad na carine gleda kao na vid sankcija“, kaže Josh Lipsky, viši direktor geoekonomskog centra Atlantskog saveta.
"Trump je još tokom kampanje izrazio uverenje da finansijske sankcije vode ka dedolarizaciji", dodaje.
Možda je bivši predsednik Joe Biden "proširio spektar alata za ekonomsko upravljanje, ali Trump izmišlja potpuno nove", primećuje Lipsky.
Ministar finansija Scott Bessent rekao je da bi Trumpove sankcije mogle da se upotrebe na tri načina. kao poluga u pregovorima, mera za stvaranje prihoda koji bi nadoknadili troškove smanjenja poreza iz 2017, ali i kao način da podesi trgovinski balans u korist Amerike.
Trump je pokazao interesovanje za sve tri ideje, a mogao bi i da ih kombinuje.
Na početku drugog mandata, zapretio je Kolumbiji sankcijama, carinama, viznim ograničenjima i čitavim nizom drugih kazni zbog odbijanja da primi deportovane migrante. Kolumbijska vlada se ubrzo predomislila zbog straha da neće izdržati skupi trgovinski rat.
Jedan od Bidenovih saradnika za ekonomsko upravljanje u Beloj kući svojevremeno je govorio da predsednik više voli carine nego sankcije, jer omogućavaju dobit, a ne samo puko uskraćivanje.
"Prema Trumpovom mišljenju, prednost carina je u tome što čak i ako država koju ciljate ne popusti, barem ćete dobiti nešto novca", kaže Peter Harrel, bivši viši direktor za međunarodnu ekonomiju i konkurentnost u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
- U pisanju pomogli Kevin Crowley i Fabiola Zerpa.
.webp){kind=icon}
