Cene poljoprivrednih proizvoda padaju širom sveta, a zašto se niže cene ne prenose na police

U turbulentnoj 2025. godini, punoj sukoba i previranja, kada je svetska privreda beležila uspone i padove, a prognoze bile gotovo nemoguće, cene poljoprivrednih proizvoda znatno su pale. Nisu pale samo te cene već i cene energije, koje su se spustile na višegodišnje minimume. Samo je cena nafte, na primer, od početka godine pala za 20 odsto.

 

Globalne cene hrane pale su uprkos novom carinskom okruženju, produbljivanju klimatskih promena i geopolitičkim tenzijama, što prosečan kupac nije osetio prilikom odlaska u prodavnicu. Zašto, dakle, cene poljoprivrednih sirovina padaju, za koliko i zašto se to ne odražava na cene u trgovinama?

Globalni indeks cena hrane pada treći mesec zaredom

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) svakog meseca objavljuje Indeks cena hrane (FFPI), koji meri mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda. Reč je o proseku pet robnih indeksa cena, ponderisanih prosečnim udelima izvoza svake grupe od 2014. do 2016. godine.

Globalne cene hrane u korpi te organizacije ponovo su pale u novembru, što je treći uzastopni mesečni pad. FFPI je u proseku iznosio 125,1 poen, što predstavlja pad od 1,2 odsto u odnosu na revidiranih 126,6 poena u oktobru. Na godišnjem nivou, indeks je bio niži za 2,1 odsto i ostaje gotovo 22 odsto ispod vrhunca iz marta 2022. godine.

Cene mlečnih proizvoda, mesa, šećera i biljnih ulja pale su i nadmašile rast cena žitarica. U praksi to znači da su se osnovne kategorije hrane koje su prethodnih godina najviše oscilovale u novembru uglavnom kretale naniže, dok se tržište žitarica kretalo u suprotnom smeru.

 

 

Žito poskupljuje, ulje postaje jeftinije, a šta je sa kukuruzom

Kod žitarica, indeks je porastao na 105,5 poena, što je rast od 1,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je i dalje 5,3 odsto niži na godišnjem nivou. Cene pšenice porasle su za 2,5 odsto uprkos relativno povoljnim izgledima za snabdevanje i izveštajima o dobrim žetvama u Argentini i Australiji. Rast cena podržala su očekivanja mogućeg kineskog interesovanja za američke zalihe, zabrinutost zbog nastavka borbi u crnomorskom regionu i prognoze slabijih prinosa u Rusiji.

Skuplje su i druge kulture. Međunarodne cene kukuruza ojačale su zbog stabilne potražnje za brazilskim isporukama i izveštaja da obilne kiše ometaju poljoprivredne radove u Argentini i Brazilu. Porasle su i cene ječma i sira, dok je raspoloženje na tržištu dodatno podstaknuto višim cenama soje. Nasuprot tome, indeks cena pirinča pao je za 1,5 odsto.

Cene kukuruza u Kini ranije ovog meseca dostigle su najviši nivo u više od dva meseca, pošto su kupci požurili da obezbede kukuruz dobrog kvaliteta nakon obilnih padavina. Kukuruz je jedna od tri najvažnije kulture u Kini, ali uprkos rekordnoj prognozi žetve centralne vlade, postoji zabrinutost zbog uticaja nedavnih ekstremnih vremenskih prilika.

U međuvremenu, proizvodnja kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi ostaje stabilna. Prema letnjoj prognozi, očekuje se da globalna proizvodnja krupnog zrna blago poraste na 1,55 milijardi tona u periodu između 2025. i 2026. godine, uglavnom zahvaljujući jačoj proizvodnji u Indiji.

pixsell

Bloomberg je krajem marta izvestio da američki poljoprivrednici povećavaju površine pod kukuruzom na najviši nivo u poslednjih pet godina, jer predstojeći trgovinski rat ovu kulturu čini relativno sigurnom investicijom u Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos riziku da bi potražnja mogla naglo pasti zbog carina.

Tržište soje, koje SAD kontrolišu sa oko četrdeset odsto, takođe je bilo nestabilno. Soja se našla usred sada privremeno primirenog trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona: Kina, najveći svetski kupac soje, najpre je obustavila kupovinu, a zatim je u manjoj meri nastavila da uvozi američku soju.

Biljna ulja i meso

Cene biljnih ulja pale su na najniži nivo u poslednjih pet meseci. Indeks je u novembru pao na 165,0 poena, što je pad od 2,6 odsto u odnosu na oktobar. Niže cene palminog, repičinog i suncokretovog ulja više su nego nadoknadile blagi rast cena sojinog ulja. Palmino ulje pojeftinilo je uglavnom zbog veće proizvodnje u Maleziji, repičino nakon višemesečnog rasta usled poboljšanih globalnih izgleda za proizvodnju, dok su cene suncokretovog ulja pale zbog sezonski većih zaliha iz crnomorske regije.

Podindeks cena mesa pao je na 124,6 poena, što je pad od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je i dalje 4,9 odsto iznad prošlogodišnjeg nivoa. Cene svinjetine i živinskog mesa nastavile su da padaju, cene govedine uglavnom su ostale nepromenjene, dok su cene ovčetine porasle. Živinsko meso bilo je pod pritiskom nižih izvoznih cena iz Brazila usled obilne ponude i jače konkurencije, kao i pokušaja izvoznika da povrate tržišni udeo nakon ukidanja trgovinskih ograničenja zbog visoko patogene ptičje gripe. Cene svinjetine pale su pre svega u Evropskoj uniji zbog visokih zaliha i slabije potražnje, naročito iz Kine, nakon uvođenja carina početkom septembra.

Peking je prošle sedmice utvrdio konačne uvozne carine na svinjetinu iz Evropske unije. One su znatno niže od onih koje su prvobitno najavljene u septembru. Kina će uvesti antidampinške carine od 4,9 do 19,8 odsto, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine. Prethodne carine, određene u septembru, iznosile su i do 62,4 odsto.

Nasuprot tome, cene govedine i teletine rastu. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, više su za 15 odsto nego pre godinu dana, a stručnjaci ne vide skoro olakšanje. "Jednostavno nemamo dovoljno stoke i potrebno je mnogo vremena da se stado obnovi", rekao je za Nexstar Derrell Peel, poljoprivredni ekonomista na Univerzitetu Oklahoma State. Američka stada su, primera radi, na najnižem nivou u poslednjih 70 godina, dok potražnja ostaje snažna.

Mlečni proizvodi peti mesec zaredom pojeftinjuju

Cene mlečnih proizvoda pale su peti mesec zaredom. Indeks je u proseku iznosio 137,5 poena, što je pad od 3,1 odsto u odnosu na oktobar i 1,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Niže cene posledica su veće proizvodnje mleka i većih izvoznih zaliha u ključnim regionima, uz podršku visokih zaliha maslaca i obranog mleka u prahu u Evropskoj uniji, kao i sezonski veće proizvodnje na Novom Zelandu. Poljoprivrednici su od maja do septembra postavljali nove mesečne rekorde, dok je oktobar bio treći najviši dosad, navodi se u izveštaju.

Emma Higgins, viša analitičarka za poljoprivredu u Rabobanku, napisala je u nedavnom izveštaju da previše mleka na tržištu, u kombinaciji sa snažnim rastom udela mlečnih sastojaka, dovodi do naglog pada cena sirovina, nazivajući obim proizvodnje "zapanjujućim".

Najviše su pale cene maslaca i punomasnog mleka u prahu, dok je sir pojeftinio najmanje, a potražnja u delovima Azije i Bliskog istoka delimično je ublažila pad. Maslac je oko 24 odsto ispod ovogodišnjeg maksimuma, dok su punomasno mleko u prahu i sir u ovom tromesečju pojeftinili za oko sedam odsto, navodi Rabobank u izveštaju Global Dairy Quarterly. To predstavlja oštar preokret u odnosu na period od pre nekoliko meseci, kada su cene maslaca u većem delu sveta bile blizu rekordnih nivoa, dodatno opterećujući budžete potrošača.

Cene šećera su niže nego što su bile pre deset godina | Depositphotos

Šećer je najviše pojeftinio

Šećer, koji je sada jeftiniji nego pre 10 godina, zabeležio je najoštriji pad. Indeks je u novembru pao na 88,6 poena, što je 5,9 odsto manje nego u oktobru i gotovo 30 odsto manje nego pre godinu dana, čime je dostignut najniži nivo od decembra 2020. godine. Tržište je i dalje opterećeno očekivanjima obilne globalne ponude: proizvodnja u ključnim brazilskim regionima ostaje snažna uprkos sezonskom usporavanju, dok dobar početak indijske žetve u sezoni 2025/26. i povoljni izgledi u Tajlandu dodatno pojačavaju percepciju viška ponude i vrše pritisak na pad cena.

Pad u oktobru nagoveštava da su cene fjučersa pod strukturnim pritiskom, napisao je u izveštaju Rafaela Crestana, viši savetnik za upravljanje rizicima u kompaniji StoneX Group. On je istakao očekivani višak od 2,8 miliona tona u sezoni 2025/2026.

Višak je posledica povećane proizvodnje etanola iz kukuruza, koji konkuriše šećernoj trsci, kao i mogućeg povratka indijskog izvoza šećera ove godine, izvestio je Bloomberg. Crestana je naveo da bi indijski izvoz šećera mogao premašiti trenutnu procenu StoneX-a od 1,5 miliona tona, pošto su indijski mlinari nedavno zatražili dozvolu za izvoz dva miliona tona u sezoni 2025/2026.

Krompir i ostale sirovine

Među odabranim robama, cene krompira zabeležile su najveći pad – oko 77 odsto u odnosu na prošlu godinu. Globalna industrija krompira prilagođava se novim okolnostima: na nekim tržištima dolazi do otvaranja i širenja zasada, dok drugde sledi snažna korekcija cena, naročito u Evropi, izvestio je Potato News Today.

Meksiko, jedan od najvećih svetskih proizvođača krompira, širi izvoz ka nezasićenom američkom tržištu, uz udvostručenje isporuka sorte crvene kore russet nakon potpunog otvaranja tržišta 2022. godine, a planira se i širenje na žute i ljubičaste sorte.

Francuska je, s druge strane, povećala površine pod krompirom na više od 197.000 hektara u 2025. godini, što predstavlja rast od 10 odsto, zbog veće potražnje evropske prerađivačke industrije, i ostaje vodeći svetski izvoznik. U Ujedinjenom Kraljevstvu nastavlja se razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću.

U Evropskoj uniji cene u severozapadnoj Evropi naglo su pale – sa oko 327 dolara po toni u februaru 2025. na oko 55 dolara po toni – usled veće setve, rasta od pet odsto, i jače izvozne konkurencije iz Kine i Indije. Istovremeno, na strani potrošnje, prodaja smrznutog pomfrita blago je opala od 2024. godine.

Cene kakaoa u poslednje vreme padaju | Cyril Marcilhacy/Bloomberg

Cene kakaoa i kafe padaju

Nakon istorijskog skoka prošle godine, cene kakaoa sada klize ka jednom od najvećih godišnjih padova u istoriji, ali to ne znači da će čokolada i slatkiši uskoro pojeftiniti u prodavnicama, izvestio je Bloomberg. Fjučersi na kakao gotovo su se utrostručili prošle godine, a proizvođači su rast cena preneli na potrošače.

Zbog toga, uprkos padu fjučersa, maloprodajne cene još nisu pale, jer proizvođači i dalje troše zalihe kupljene po najvišim cenama. Stručnjaci zato očekuju da bi eventualno pojeftinjenje u maloprodaji moglo početi tek u drugoj polovini naredne godine, a ni to nije izvesno. Kao rezultat, domaćinstva već opterećena visokim cenama svega, od govedine do kafe, i dalje razmišljaju da li je čokolada i dalje pristupačan užitak.

Prošle godine kakao je dostigao rekordnu cenu od gotovo 13.000 dolara po toni, pošto su bolesti i ekstremni vremenski uslovi pogodili useve u Obali Slonovače i Gani, koje zajedno obezbeđuju više od polovine svetske ponude. Ove godine cene su pale kako su se prognoze žetve poboljšale, potražnja oslabila, a deo strahova od trajne nestašice se smanjio. Kakao je sada oko 50 odsto jeftiniji nego prošle godine, što je najveći godišnji pad od 1960. godine.

 

 

Cene kafe su, u međuvremenu, snažno oscilirale, kako je u analizi tržišta kafe za 2025. rekao Aljaž Smrekar iz Tovarne kave. Poslednjih meseci primećen je značajan jaz između sorti: dok cene arabike rastu i dostižu rekorde, robusta pojeftinjuje.

Godina 2025. završava se delimičnom stabilizacijom cena kafe, koje su blago pale zbog carinskih olakšica administracije Donalda Trumpa, zabrinute zbog rasta cena na domaćem tržištu. Mnogi analitičari i proizvođači očekuju povoljnije uslove za uzgoj kafe u 2026. godini, ali cene ostaju na istorijski visokim nivoima.

Troškovi transporta rastu

Za razliku od cena poljoprivrednih roba, troškovi transporta – od hrane do energenata i minerala – neuobičajeno brzo rastu u poslednjem tromesečju 2025. godine. Razlog su sukobi, sankcije i povećana proizvodnja, koji potiskuju ustaljene logističke rute, izvestio je Bloomberg. Rast transportnih troškova jedan je od razloga zašto cene pojedinih prehrambenih proizvoda ostaju visoke.

Ključni faktor je to što brodovi provode više vremena na moru i duže su "zauzeti", što smanjuje dostupnost flote. Neki vodeći akteri u industriji očekuju zategnuto tržište najmanje do početka naredne godine. Tržište rasutih tereta takođe je ojačalo: indeks brodova za prevoz žitarica i minerala krajem novembra dostigao je dvadesetomesečni maksimum, zbog očekivanja u vezi sa projektom rude gvožđa u Gvineji i vremenskih zastoja u Kini. Napadi Huta u Crvenom moru primorali su deo flote da plovi oko Afrike, produžavajući rute i dodatno podižući troškove.

Klimatske promene i carine

Uprkos godišnjem padu cena poljoprivrednih proizvoda i ključnih artikala u FAO korpi, dugoročna pretnja budućem rastu cena hrane ostaju klimatske promene.

Centralne banke širom sveta proučavaju njihov uticaj na cene, posebno u kontekstu održavanja inflacionih ciljeva. Prema nekim procenama, globalno zagrevanje moglo bi do 2035. godine povećati godišnju inflaciju cena hrane za do tri procentna poena, a ukupnu inflaciju za do 1,2 procentna poena.

Na volatilnost tržišta dodatno utiču carine, posebno američke. U Sjedinjenim Američkim Državama javna rasprava ponovo se fokusirala na pristupačnost hrane. S jedne strane, Donald Trump tvrdi da su cene pale nakon jedanaest meseci, ali potrošači to ne osećaju. Ekonomisti deo krivice pripisuju upravo carinama, koje su ukinute tek u jesen u ključnim poljoprivrednim sektorima.

Administracija je u novembru najavila nove trgovinske sporazume, i to0 sa Argentinom, Gvatemalom, Salvadorom i Ekvadorom, kako bi odgovorila na zabrinutost birača zbog troškova života. Odvojeno, Trump i drugi visoki zvaničnici najavili su šira izuzeća od carina, koja bi mogla sniziti namete na popularne prehrambene proizvode. U intervjuu za Fox News, Trump je obećao sniženje carina na kafu, dok je ministar finansija Scott Bessent nagovestio olakšice za uvoz voća.

Inflacija hrane u Hrvatskoj mnogo je veća od opšte inflacije | Bloomberg

 

Zašto se niže cene poljoprivrednih proizvoda ne prenose na police trgovina

"Pažljiviji pogled otkriva složenu sliku. Tačno je da neki globalni pokazatelji blago padaju, ali to ne znači brz povratak na znatno niže cene", navodi se u analizi britanske poslovne škole Henley iz novembra. Iako je FFPI niži, globalne cene i dalje su 3,4 odsto više nego pre godinu dana. Maloprodajne cene, kao i cene u restoranima i hotelima, dodatno guraju naviše viši troškovi rada i poreza.

Supermarketi često ublažavaju prenos troškova. Kada veleprodajne cene rastu, podizanje maloprodajnih cena se odlaže kako bi se zadržala konkurentnost, dok ranije ugovorene niže nabavne cene mogu pomoći. Kada to nije moguće, pribegava se smanjenju količina, promeni recepata ili zameni skupljih sastojaka jeftinijima – cena ostaje ista, ali kupac dobija manje.

Kada veleprodajne cene padaju, sniženja u prodavnicama često kasne jer stari ugovori i dalje nose više troškove ili trgovci pokušavaju da očuvaju marže. Prva sniženja su zato često selektivna – kroz akcije, promocije ili veća pakovanja – a ne kroz opšte pojeftinjenje celog asortimana.

Analiza zaključuje da se visoke cene iz prethodnog perioda i dalje "prelivaju" kroz lance snabdevanja, dok klimatske promene već utiču na prinose. Globalna trgovina ostaje ranjiva, a moguća smanjenja subvencija i nove carinske mere mogle bi ponovo da podstaknu rast cena hrane.