Nakon podizanja od 25 bp, kamatna stopa u SAD najviša od 2001.

Zvaničnici Federalnih rezervi nisu odstupili od svojih planova i nagoveštaja, pa je očekivano usledilo još jedno povećanje kamatnih stopa. Nakon današnje odluke Federalnog otvorenog komiteta za monetarnu politiku (FOMC), cene zaduživanja su podignute na najviši nivo u poslednje 22 godine, odnosno na raspon od 5,25 do 5,5 odsto.

Ovo je, uz jednu pauzu, 11. povećanje kamatne stope od početka 2022. godine. Za odluku je glasalo 11 članova, i nije bilo nijednog glasa protiv podizanja.

"Komitet će nastaviti da ocenjuje dodatne informacije i njihove implikacije na monetarnu politiku. U određivanju obima dodatnog zatezanja politike koje bi moglo biti potrebno kako bi se inflacija vratila na dva odsto, lomitet će uzeti u obzir efekte dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike, odloženih efetaka kojima monetarna politika utiče na ekonomsku aktivnost i inflaciju, kao i ekonomske i finansijske podatke", piše u saopštenju koje se ne razlikuje mnogo od prethodnih.

Inflacija usporila, bazna i dalje visoka

Američka inflacija je usporila tokom prošlog meseca i pala na najsporiji tempo u više od dve godine, što pokazuje da borba Feda protiv inflacije nije bila uzaludna.

Indeks potrošačkih cena (engl. consumer price index - CPI) porastao je prošlog meseca za tri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je isti pokazatelj od maja porastao za 0,2 odsto.

Međutim, ako se izuzmu hrana i energija, CPI je porastao za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je u odnosu na period od pre godinu dana bazna inflacija napredovala za 4,8 odsto. Ovo je najniži nivo od kraja 2021. godine, ali i dalje daleko iznad cilja Feda.

"Inflacija je donekle usporila, ali proces vraćanja na dva odsto nije ni blizu kraja", rekao je predsednik Feda Jerome Powell tokom pres-konferencije održane nakon donošenja odluke.

On je dodao da su dodatna podizanja moguća, ali da je moguće i da će septembarsko zasedanje doneti drugu pauzu u ciklusu. "Junski podaci o inflaciji su bili dobra vest, ali je to i dalje samo jedan izveštaj", rekao je Powell.

Recesija nužna, ili ipak ne?

Druga varijabla na koju utiču koraci centralne banke jeste privredni rast, a poslednji podaci pokazuju da je bruto domaći proizvod SAD u četvrtom kvartalu prošle i prvom tromesečju ove godine rastao za 2,6 i dva odsto.

Velika većina ekonomista sada tvrdi da su šanse da Sjedinjene Američke Države uđu u recesiju u narednih 12 meseci 50 odsto ili manje, pokazalo je istraživanje Nacionalne asocijacije poslovnih ekonomista (NABE).

Oko 71 odsto ispitanika je iznelo takav stav u rezultatima ankete objavljenim ranije ove nedelje. To predstavlja oštar preokret u odnosu na prethodnu anketu NABE u aprilu, koja je pokazala skoro ravnomernu podelu između onih koji predviđaju recesiju i onih koji je ne predviđaju. Više od jedne četvrtine ispitanika u julskoj anketi je procenilo šanse za recesiju u narednoj godini na 25 odsto ili manje.

Rezultati iz drugih anketa se nalaze na istom tragu. Neki od analitičara koji su prvi predvideli recesiju u SAD počinju da preispituju svoje stavove kako inflacija pada, a ekonomija ostaje otporna. Potpredsednik Deutsche Banka za istraživanje Peter Hooper i glavni ekonomista firme Fannie Mae Doug Duncan sada kažu da je neizvesno hoće li ekonomija upasti u recesiju ili će kratkotrajno pasti i nakon toga nastaviti da raste, iako obojica i dalje veruju da su veće šanse za negativan ishod.

Viši ekonomista finansijske grupe Nomura Securities International Aichi Amemiya takođe se drži prognoze svoje firme o recesiji, iako je dodao da će biti tesno.

Ovo raspoloženje se vidi i u julskoj Bloombergovoj anketi sprovedenoj među ekonomistima, u kojoj su procene bruto domaćeg proizvoda revidirane naviše za drugi i treći kvartal. Međutim, ekomonisti i dalje kažu da postoji 60 odsto šansi da će SAD pasti u recesiju u narednih 12 meseci.

(Dopunjeno komentarima Jeromea Powella kroz ceo tekst.)