Rat u Iranu potresa globalni lanac hrane - preti rast cena i rizik od nestašica

Sušni Persijski zaliv teško da je svetska žitnica. Ipak, sukob u tom regionu potresa globalnu prehrambenu industriju - od proizvođača do kompanija za pakovanje i distributera - sa ozbiljnim posledicama po bezbednost hrane i životni standard.

Rat je presekao važne izvore energije i đubriva koji su ključni inputi u proizvodnji žitarica, povrća i mesa. Poljoprivrednici, čiji su prinosi već bili pod pritiskom ekstremnih vremenskih uslova, sada se suočavaju sa višim troškovima tih ključnih inputa, koje će verovatno prebaciti na potrošače kroz više cene.

Druga opcija je smanjenje upotrebe đubriva i drugih inputa, što snižava prinose i povećava rizik od nestašica hrane, posebno u siromašnijim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz. Svetski program za hranu (World Food Programme) upozorio je da bi produženi sukob mogao dovesti do rekordnog nivoa globalne gladi.

Kako rat utiče na proizvodnju đubriva

Region Zaliva je poslednjih decenija postao značajan proizvođač azotnih đubriva, a kroz Ormuski moreuz se pre izbijanja rata odvijala oko jedna trećina globalne trgovine. Sukob je ozbiljno poremetio izvoz iz regiona, podigao cene i naterao poljoprivrednike da žurno obezbeđuju zalihe dok još mogu. Rat remeti i proizvodnju azotnih đubriva u drugim delovima sveta, jer utiče na snabdevanje ključnim sastojkom - prirodnim gasom. To je dovelo do smanjenja proizvodnje u zemljama poput Indije i Bangladeša, dok visoke cene gasa opterećuju i evropske proizvođače. Azotna đubriva učestvuju u približno polovini svetske proizvodnje hrane jer obezbeđuju hranljive materije potrebne za rast biljaka. Ako se poremećaji nastave, poljoprivrednici će verovatno smanjiti njihovu upotrebu, što će dovesti do nižih prinosa.

"Ovo nije samo cenovni šok. Mogao bi da postane i proizvodni šok, sa vremenskim odlaganjem", rekao je Wesley Davis iz Meridian Agribusiness Advisorsa.

Kako još rat utiče na prehrambenu industriju

Savremena proizvodnja hrane nezamisliva je bez energije. Traktori na dizel obrađuju zemlju, a veliki deo svežih proizvoda uzgaja se u plastenicima koji se greju gasom. Goriva na bazi nafte pokreću brodove, avione i kamione koji transportuju robu širom sveta. Nafta je i sirovina za proizvodnju plastične ambalaže.

Rat opterećuje snabdevanje gorivima potrebnim za rad mehanizacije koja seje i žanje useve, prska hemikalije i navodnjava biljke. Australijski proizvođači žitarica suočavaju se sa smanjenim isporukama goriva pred sezonu setve. U Aziji mnogi poljoprivrednici razmatraju da preskoče sadnju pirinča zbog rasta troškova goriva i đubriva.

Bloomberg

 

Poremećaji u Ormuskom moreuzu i na ruti kroz Crveno more povećali su troškove transporta i produžili vreme isporuke za žitarice, uljarice i đubriva. Čak i kraće rute trpe posledice jer skuplje gorivo podiže cenu kopnenog transporta. Tu je i ambalaža. Region Bliskog istoka snabdeva oko jednu trećinu globalno trgovane nafte tipa naphtha, koja se koristi za proizvodnju plastike, prema Rabobanku. Proizvodnja papira i kartona takođe zahteva velike količine energije.

"Proizvođači ambalaže, brendovi i na kraju trgovci i potrošači osetiće posledice", navodi banka. Više cene nafte podstiču potražnju za biodizelom i obnovljivim dizelom, ostavljajući manje sirovina poput soje, uljane repice i kukuruza za prehrambenu industriju. To će verovatno podići cene, posebno u Africi, Aziji i drugim regionima zavisnim od uvoza, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Šta to znači za cene hrane

Pre izbijanja rata sa Iranom očekivalo se da će inflacija hrane ove godine slabiti. Troškovi hrane su i dalje ispod vrhunca iz marta 2022, ali se efekti rata već prelijevaju u zvanične pokazatelje. Globalne cene hrane dostigle su najviši nivo u poslednjih šest meseci u martu. Očekivalo se da će inflacioni pritisci rasti u aprilu i dodatno se pojačati u maju, prema FAO.

"Puni efekat će se videti sa zakašnjenjem, jer cene hrane reaguju na dugotrajne energetske šokove, a ne kratkotrajne skokove", rekao je David Ortega sa Univerziteta u Mičigenu. U SAD podaci već pokazuju rast troškova za proizvođače hrane i pića. Rabobank očekuje da će evropski potrošači osetiti udar do Božića.

Dana 22. aprila, britanska Federacija prehrambene i industrije pića (Food and Drink Federation) procenila je da će inflacija hrane u UK dostići između devet i deset odsto do decembra, uz pretpostavku da se Ormuski moreuz ponovo otvori do kraja aprila. U martu je iznosila 3,7 odsto. Zemlja se suočava i sa mogućim nestašicama ugljen-dioksida, ključnog za pakovanje hrane, proizvodnju pića i preradu mesa, zbog poremećaja u snabdevanju.

 

Kakve su ekonomske posledice

Više cene hrane otežaće centralnim bankama borbu sa inflacijom. Vlade će se suočiti sa dodatnim izazovima, posebno u zemljama u razvoju gde hrana čini veći deo potrošnje domaćinstava. Capital Economics procenjuje da će rast cena đubriva najteže pogoditi zemlje sa nižim prihodima.

Vlade već intervenišu kako bi obezbedile đubrivo. Indija je zatražila od Kine ublažavanje ograničenja izvoza uree, dok Kina i Rusija smanjuju isporuke. Filipini pregovaraju sa proizvođačima, dok je administracija Donalda Trumpa počela da traži alternativne izvore i dozvolila Venecueli izvoz đubriva američkim kompanijama.

Ko je najugroženiji

Zemlje zavisne od uvoza u Aziji, Africi i Latinskoj Americi najizloženije su riziku, upozorava FAO. Dok bogatije države mogu pomoći svojim farmerima, siromašnije ekonomije imaju ograničen prostor za reakciju. Agencija UN za trgovinu i razvoj (UN Trade and Development) upozorava da mnoge već imaju problem sa dugovima. Više cene đubriva najteže će pogoditi male proizvođače, uz rizik manjih prinosa i rasta cena hrane. Čak 45 miliona ljudi više moglo bi se suočiti sa akutnom glađu ako se sukob ne smiri do sredine godine, upozorava Svetski program za hranu. Pomoć u hrani kasni, a dodatno pogoršanje situacije moglo bi imati katastrofalne posledice za najugroženije zemlje.

- U pisanju pomogla Jillian Deutsch.