Zašto se Live Nation okrivljuje za visoke cene koncertnih karata

Industrija žive muzike u SAD je u procvatu. Od pada prodaje CD-ova i pojave striming muzike, izvođači su se sve više okretali turnejama kako bi zaradili veći deo svojih prihoda, a cene karata su naglo porasle. Sve češće, profit ostvaruje jedna kompanija: Live Nation Entertainment Inc. i njen ogranak Ticketmaster.

U velikoj antimonopolskoj presudi, federalna porota u Njujorku zaključila je 15. aprila da je Live Nation nezakonito monopolizovao industriju živih događaja i previše naplaćivao fanovima.

Slučaj je počeo 2024. godine kada su Ministarstvo pravde SAD i više od 30 državnih javnih tužilaca tužili Live Nation. Nedelju dana nakon početka suđenja, koje je počelo 2. marta 2026, federalna vlada i šest država postigli su nagodbu. Ali koalicija od 33 države i Vašingtona nastavila je borbu na sudu kako bi primorala razbijanje kompanije.

Monopol Live Nationa doveo je do toga da su posetioci koncerata preplatili 1,72 dolara po karti, utvrdila je porota.

Evo šta treba znati o tome zašto cene koncertnih karata rastu i šta je porota rekla o ulozi Live Nationa.

Kako funkcioniše prodaja karata za koncerte u SAD

Koncertne dvorane imaju ugovore sa servisima za prodaju karata kao što su Ticketmaster, AXS kompanije AEG ili CTS Eventim AG. Ovi aranžmani su često ekskluzivni.

Karta za koncert uključuje "face value", odnosno osnovnu cenu, i servisne takse, koje pokrivaju održavanje objekta i troškove platforme za prodaju karata kao što su obrada plaćanja i korisnička podrška. U pripremi turneje, izvođač i njegov tim određuju osnovnu cenu karte. Za svaku prodatu kartu, osnovna cena ide izvođaču, koji zadržava novac nakon troškova, uključujući putovanja i radnu snagu. Mesto održavanja koncerta zasebno određuje takse, koje deli sa prodavcem karata prema procentualnoj podeli definisanoj ugovorom. Ticketmaster ima značajan uticaj na nivo i strukturu taksi kada sklapa ugovor sa dvoranom. Studija Kancelarije za vladinu odgovornost iz 2018. godine pokazala je da su takse u proseku činile 27 odsto ukupne cene karte.

Postoji i veliki sekundarni tržišni segment, gde kompanije kao što su StubHub Inc. i SeatGeek Inc. omogućavaju kupcima koji su već kupili karte da ih preprodaju. Ticketmaster prodaje karte i na primarnom i na sekundarnom tržištu.

Koliko su porasle cene za koncerte u SAD

Cene karata su naglo porasle tokom poslednjih 25 godina. Godine 1996, prosečna osnovna cena karte za jednog od 100 najprofitabilnijih izvođača u svetu iznosila je 25,81 dolar u SAD, prema podacima Pollstara, što je ekvivalentno 53,18 dolara danas nakon prilagođavanja inflaciji. Do 2024. godine, prosečna osnovna cena karte iznosila je 136,45 dolara - što je ekvivalentno 142,15 dolara danas i predstavlja povećanje od više od 150 odsto.

Zašto su cene koncertnih karata toliko porasle

Postoji više faktora koji objašnjavaju ovaj rast. Ranije su izvođači često postavljali relativno niske osnovne cene karata kako bi promovisali prodaju albuma. Ali danas malo ljudi kupuje vinile ili CD-ove, a prihodi od striminga nisu toliko unosni kao ranije prodaje fizičkih albuma. To je dovelo do toga da turneje čine veći deo - oko 70 odsto - prihoda izvođača, pa oni naplaćuju više cene.

Nakon pandemije kovida 19, živi događaji kao što su koncerti doživeli su veliki procvat. Povećana potražnja doprinela je višim cenama za fanove.

Tu je i sekundarno tržište karata. Preprodaja karata postoji decenijama, ali je postala masovna početkom 2000-ih sa pojavom onlajn tržišta. Ove platforme su promenile način formiranja cena koncerata na dva načina.

Prvo, karte na sekundarnom tržištu su skuplje. Preprodavac često naplaćuje dodatne takse i kupcima i prodavcima. Studija Kancelarije za vladinu odgovornost iz 2018. godine pokazala je da su takse za karte na sekundarnom tržištu iznosile od 20 do 56 odsto osnovne cene karte, sa prosekom od oko 31 odsto, u poređenju sa 27 odsto na primarnom tržištu. Neke federalne države SAD ograničavaju preprodaju karata, uključujući i limitiranje cena.

Neki muzički izvođači, poput Pearl Jama i Kida Rocka, tražili su od Ticketmastera ili drugih platformi da isključe funkcije preprodaje.

Drugo, tržište preprodaje je indirektno promenilo cene na primarnom tržištu. Izvođači zarađuju samo od početne prodaje karte. Ako kupac kasnije preproda kartu po višoj ceni, izvođač ne dobija dodatni prihod. Kako su fanovi pokazali spremnost da plate mnogo više za tražena mesta na sekundarnim sajtovima, izvođači i organizatori koncerata shvatili su da treba da naplaćuju više. Kao odgovor, kompanije za prodaju karata uvele su alate za dinamičko formiranje cena koji automatski podižu cene kada je potražnja visoka, omogućavajući izvođačima i promoterima da unapred zahvate veći deo vrednosti umesto da ona ode preprodavcima.

Kakvu ulogu imaju takse u rastu cena karata

Kako su osnovne cene rasle tokom poslednjih decenija, takse koje naplaćuje Ticketmaster su takođe rasle. Tokom svedočenja, izvršni direktor Live Nationa Michael Rapino priznao je da su takse kompanije s vremenom porasle. Rapino je rekao da su ta povećanja u skladu sa onima koje naplaćuju druge kompanije za prodaju karata kao što su AXS i SeatGeek.

Direktor za prodaju karata Live Nationa Ben Baker svedočio je da takse Ticketmastera zavise od osnovne cene karte. Od septembra 2023, standardna tarifa kompanije predviđala je naplatu 3,25 dolara za karte čija je osnovna cena do 5,99 dolara. Nakon toga, takse rastu u skladu sa cenom, pri čemu najviši cenovni rang - iznad 116 dolara - ima taksu od 20 odsto, uz maksimalnih 70 dolara.

Michael Rapino | Bloomberg

Ticketmaster je daleko najveći primarni prodavac karata za muzičke koncerte. Dominacija kompanije nastala je nakon što su rivali poput Ticketrona propali ili bili kupljeni, a prodaja karata se pomerila sa blagajni i poštanskih narudžbina na centralizovane platforme. U antimonopolskom slučaju, države koje su tužile Live Nation navele su da je pozicija učvršćena spajanjem sa Ticketmasterom iz 2010. godine. Tužioci su procenili da sada kontroliše više od 80 odsto tržišta. Rapino je rekao da je udeo njegove kompanije znatno manji, u rasponu od oko 50 odsto.

Takva kontrola nad prodajom karata za koncerte omogućava Ticketmasteru da vrši pritisak na dvorane da naplaćuju visoke takse bez straha da će preći kod drugih provajdera, tvrdili su državni tužioci. Države su navele da je monopol Ticketmastera omogućio naplatu 2,30 dolara više po karti u odnosu na najbližeg konkurenta, što uglavnom plaćaju posetioci koncerata.

Da li to funkcioniše drugačije u drugim delovima sveta

Većina dvorana u SAD prodaje karte preko jednog primarnog prodavca. To je suprotno Evropi, gde više objekata koristi "otvoreni model", koji omogućava više kompanija da prodaju karte za isti događaj. Zagovornici ovog modela tvrde da konkurencija više prodavaca pomaže da se smanje takse za posetioce.

U Ujedinjenom Kraljevstvu koncertna dvorana bira koji servis za prodaju karata koristi za jedan deo prodaje, dok promoter može izabrati drugog prodavca za preostali deo. U Francuskoj dvorane koriste centralizovan sistem prodaje karata iz kojeg više kompanija može da preuzima ulaznice i prodaje ih na svojim platformama.

Šta je slučaj koji su države iznele protiv Live Nationa

Države koje su tužile Live Nation tvrdile su da je kompanija nezakonito monopolizovala tržište primarnih karata. Naveli su da je iskoristila svoju kontrolu nad promocijom koncerata kako bi primorala dvorane da koriste Ticketmaster i sklapaju dugoročne ekskluzivne ugovore koji sprečavaju konkurentske prodavce da se takmiče. Tužioci su takođe tvrdili da je kompanija usvojila politike koje blokiraju konkurentske promotere da koriste njene amfiteatre, što primorava izvođače da koriste usluge Live Nationa ako žele da nastupaju na njihovim otvorenim lokacijama. Sve te akcije, kako su naveli, povećavaju cene koje potrošači moraju da plate za događaje žive muzike.

Države traže i do 700 miliona dolara i mogu tražiti dodatne kazne za kršenje državnih antimonopolskih zakona. Neke su takođe navele da žele da Live Nation proda Ticketmaster.

Suđenje predstavlja treći put da su antimonopolski regulatori u poslednjih 16 godina vodili spor protiv Live Nationa. Godine 2010. regulatori su tužili i postigli nagodbu sa Live Nationom oko akvizicije Ticketmastera, dozvolivši ugovor uz određene uslove. Devet godina kasnije, tvrdili su da je Live Nation prekršio prethodni sporazum, ali su ponovo postigli dogovor koji je nametnuo dodatne obaveze kompaniji.

Godine 2024. Ministarstvo pravde SAD ponovo je tužilo Live Nation zbog navodnih antimonopolskih prekršaja. Ministarstvo pravde je 9. marta postiglo treću nagodbu sa Live Nationom, nedelju dana nakon početka suđenja. Šest država se pridružilo nagodbi.

Kakav je odgovor Live Nationa

Direktori Live Nationa negiraju da je kompanija pretila premeštanjem koncerata sa dvorana koje nisu želele da koriste Ticketmaster. U svakom navedenom slučaju koji su države iznele, rukovodioci tvrde da je promotivni ogranak Live Nationa preporučio drugu lokaciju iz drugih razloga. Takođe navode da ne primoravaju izvođače da biraju određene dvorane i da je dugogodišnja politika kompanije da ne dozvoljava eksterne promotere u njenim amfiteatrima.

Kompanija tvrdi da je većina odluka o cenama van njenog uticaja: izvođači određuju osnovnu cenu karata, a dvorane kontrolišu nivo taksi. Većina koncerata koje Live Nation promoviše - oko 80 odsto, prema Rapinovim rečima - održava se u objektima koje kompanija ne poseduje i ne upravlja njima.

Rapino je svedočio da su cene niže u evropskim zemljama zbog strožih regulacija preprodaje karata, koje efektivno ograničavaju najviše naduvane cene.

Ticketmaster dominira prodajom za amfiteatre i arene, ali ne i za druge tipove objekata kao što su sportski stadioni, pozorišta i klubovi. Kompanija osporava tvrdnje država da ima dominantnu poziciju na tržištu prodaje karata, napominjući da je njen tržišni udeo manji ako se uzme u obzir čitav spektar koncertnih prostora.

Live Nation će verovatno uložiti žalbu na presudu i eventualnu meru koju odredi sudija pred Apelacionim sudom SAD za Drugi okrug.