Raste broj kineskih vozila koje Srbija uvozi, a šta se najviše kupuje i po kojim cenama

Kineski automobili su prodrli u Evropu i zadali muku njenoj auto-industriji, ali u osvajanju novih tržišta nisu zaobišli ni Srbiju, koja trenutno uvozi modele nekoliko kineskih kompanija: Geely, Cherry, MG, Lynk & Co, Great Wall, a odnedavno je prisutan i Farizon, brend dostavnih električnih vozila (EV). 

Prema podacima kojima raspolaže Srpska asocijacija uvoznika i delova prošle godine u Srbiji je prodato 340 novih putničkih automobila kineske proizvodnje, a u 2024 (zaključno s 30. novembrom) prodato je 828 novih putničkih automobila i 109 novih lakih komercijalnih vozila, takođe kineske proizvodnje. Ako ove podatke uporedimo sa susednom Hrvatskom, gde je u prva tri kvartala tekuće godine prodato 2.637 kineskih automobila, jasno je da Srbija još uvek kaska u tom pogledu.

"Kineski brendovi su se na srpskom tržištu u većem broju pojavili krajem 2022. i početkom 2023. godine. Lane su ovi procenti bili za nijansu niži nego u 2024. godini", kaže Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, i dodaje da su kupci kineskih lakih komercijalnih vozila u Srbiji uglavnom pravna lica, uključujući i javna preduzeća. Kada je reč o putničkim vozilima, kupci su i pravna i fizička lica.

Ipak, podaci iz sveta govore da uopšteno jača prisustvo kineskih auto-brendova na tržištima Evrope, pa je to preusmerilo i srpsku auto-industriju. Srbija je letos postala bogatija za kineski Lynk&Co, brend nastao iz saradnje Volvo Carsa i Geely Auto Groupa, što znači da se vozila dizajniraju i projektuju u Švedskoj, a sklapaju u fabrici u Kini.

Raspon cena za, recimo, Geely i Lynk&Co. iznosi od 25.000 do 40.000 evra, u zavisnosti od modela i paketa opreme.

U proboju Lynk&Co kompanije u Evropu, Srbija je došla na red u drugoj rundi, a prioritet je dat Nemačkoj, Španiji, Italiji i Francuskoj - državama u kojima nastaju najcenjenija svetska vozila. To ujedno govori o potrebi ka okretanju kvalitetnim, ali pristupačnijim modelima, što znači da će dobro poznatim gigantima (VW, Mercedez, Stellantis) biti sve teže da izađu na kraj s konkurencijom. Štaviše, poljuljani Stellantis je u pomoć pozvao upravo Kineze.

 

Bloomberg

"Dok se ostali konvencionalni proizvođači u određenoj meri povlače s EV tržišta, Stellantis traži saveznike i kuje strategije za snabdevanje kako bi osvojio EV segment i očuvao profitabilnost, budući da podizanje cena i smanjenje troškova ne može trajati unedogled", napominje analitičar Bloomberg Adrije Ilija Nešić.

To da globalni proizvođači sve više strahuju da će im Kina uzeti najveći deo tržišnog kolača, donekle je potvrđeno i na 90. sajmu automobila u Parizu, gde su se najpre nadmetale evropske i kineske firme. 

"Kina nikad nije bila poznata kao veliki proizvođač automobila, ali sada se agresivno pozicionira kako bi postala tehnološki lider. Ulaže ogromne količine novca u razvoj i proizvodnju električnih vozila, a uz jeftiniju radnu snagu ima kapacitet da svoje automobile izvozi širom sveta. Što se kvaliteta tiče, ti automobili nisu nimalo loši", kaže hrvatski automobilista Juraj Šebalj za Bloomberg Adriju.

Azijska sila štancuje EV, ali koliko su zaista traženi

"Većina brendova koje sam pomenuo u svojoj ponudi ima i standardne i električne automobile, posebno kada govorimo o lakim komercijalnim vozilima. Međutim, u ukupnoj prodaji nisu dominantni, slično kao i kada su u pitanju automobili s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem", kaže Boris Ćorović i dodaje da je za masovniju upotrebu električnih automobila u Srbiji, ne samo kineskih brendova već i svih drugih, neophodno intenzivirati napore za razvoj EV infrastrukture.

"Prvenstveno, treba povećati mrežu i broj javnih punjača u Srbiji. Takođe, uvećati iznos budžeta za subvencionisanje kupovine električnih vozila, ali i plagin hibridnih vozila, s obzirom na to da su ona relativno mali zagađivači životne sredine i dobro prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji."

 

 

 

"Kada je reč o uvoznicima vozila koji su članovi Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i kada govorimo o novim putničkim automobilima (kategorija M1) i lakim komercijalnim vozilima (kategorija N1), taj procenat je okvirno dva odsto od prodaje svih brendova novih vozila na godišnjem nivou (putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila zajedno). Napomenuo bih i da u Srbiji postoji nekoliko uvoznika kineskih brendova koji nisu članovi Asocijacije, pa kada bismo uzeli u obzir i te brendove, ovi procenti su neznatno veći", zaključuje Ćorović za Bloomberg Adriju.

U kontekstu električnih automobila, valja pomenuti i verovatno najuticajniju kinesku automobilsku kompaniju, a to je BYD. Oni su lane prodali rekordnih 3,02 miliona vozila širom sveta, uključujući plagin hibride (62 odsto više u odnosu na 2022). Poređenja radi, VW je iste godine širom sveta isporučio 1,02 miliona električnih i plagin hibridnih vozila (26 odsto više u odnosu na 2022). Tesla, koja proizvodi samo potpuno električne automobile, prodala je 1,8 miliona vozila.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar