Kako električna vozila (EV) postaju sve češća širom Evrope, troškovi punjenja postaju sve važnija tema za vozače. Cene na javnim punjačima mogu drastično da variraju, pa su tako na Islandu među najnižima u Evropi, dok su u Norveškoj višestruko skuplje. Ali interesantne razlike se mogu uočiti još bliže nama. U Hrvatskoj su troškovi naplate umereni i uporedivi sa evropskim prosekom, dok u Sloveniji vozači plaćaju među najvišim cenama na kontinentu.
Podaci korišćeni u ovom istraživanju potiču iz Evropske opservatorije za alternativna goriva (EAFO), koja prati i analizira tržište elektromobilnosti.
Da bi se obezbedila uporedivost podataka, istraživanje je standardizovano na osnovu tipičnog brzog punjenja jednosmernom strujom za Tesla "model 3", drugo najpopularnije električno vozilo u Evropi posle "modela I". Simulirano punjenje je trajalo 25 minuta, što je dovoljno za punjenje baterije iz 10 do 80 odsto, a cene su prikupljane direktno od operatera punjača.
Opširnije
Kriza u nemačkoj industriji nagriza Srbiju, ZF seli deo proizvodnje
Neki firme u automobilskom sektoru u Srbiji već seku troškove, drugi sele proizvodnju, a serijska proizvodnja električne "pande" nikako da počne.
04.12.2024
Interesovanje za kupovinu električnih vozila u Srbiji veće od izdvojenih subvencija
Na adresu Ministarstva zaštite životne sredine pristiglo je 186 zahteva za kupovinu 359 vozila.
26.11.2024
Kinezi žele da budu blizu Stellantisu u Kragujevcu i BYD-ju u Mađarskoj
EU je krajnji cilj kineskih proizvođača auto-delova koji otvaraju fabrike u Srbiji
02.12.2024
EU od četvrtka uvodi do 35 odsto carine na električna vozila iz Kine
Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da porezu od 10 odsto koji je već na snazi, doda i do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje.
29.10.2024
Stellantis i CATL ulažu više od četiri milijarde evra u fabriku baterija u Španiji
Fabrika u Saragosi počeće da proizvodi litijum gvožđe fosfatne baterije, poznate i kao LFP, do kraja 2026. godine.
10.12.2024
Stellantis u decembru seče proizvodnju u Italiji, ali zato počinje u Srbiji
Kompanija od sledeće nedelje smanjuje proizvodnju zbog slabe potražnje za električnim i luksuznim automobilima, a potpuna obustava proizvodnje najavljena je za 2. decembar i trajaće do 5. januara.
28.11.2024
Island – raj za vozače električnih vozila
Kada pomislimo na Island, prvo možemo da zamislimo prelepe pejzaže, gejzire i vulkane. Ali za vozače električnih vozila, Island nudi još jedan razlog za divljenje – najniže cene punjenja u celoj Evropi.
Na primer, punjenje Teslinog "modela 3" na Islandu košta 2,89 evra na 100 kilometara. To znači da ćete u ovoj maloj ostrvskoj zemlji platiti manje za struju nego za šoljicu kafe.
Ova povoljna cena rezultat je obilja obnovljivih izvora energije, posebno geotermalnih i hidroelektrana. Zahvaljujući tome, Island nije samo primer ekološke održivosti, već i finansijske isplativosti vožnje električnih vozila.
Portugalija prati Island sa cenom od 3,18 evra za 100 kilometara, dok je Finska treća na listi sa cenom od 4,63 evra, što je takođe među najnižim troškovima punjenja u Evropi.
Visoki troškovi punjenja
S druge strane, Norveška i Slovenija izdvajaju se kao najskuplje zemlje za punjenje električnih vozila. U Norveškoj, koja ima jedan od najvećih udela električnih automobila u Evropi, cena punjenja za 100 kilometara dostiže čak 18,93 evra, što je skoro šest puta više nego na Islandu.
Slovenija je odmah iza Norveške sa cenom od 17,02 evra. Troškovi u Estoniji su takođe visoki i dostižu 9,99 evra na 100 kilometara, što ovu zemlju čini među najskupljim u regionu. Razlike u ceni su rezultat visokih poreza i troškova mreže, kao i ograničene dostupnosti jeftinijih obnovljivih izvora energije u pojedinim regionima.
Zlatna sredina
Za vozače u Hrvatskoj situacija je nešto povoljnija. Cena punjenja električnog vozila je 8,89 evra na 100 kilometara, što Hrvatsku stavlja u zlatnu sredinu kada su evropski standardi u pitanju. Ova cena je uporediva s troškovima u Nemačkoj (8,93 evra) i Danskoj (8,81 evra), a daleko niža nego u susednoj Sloveniji. Iako Hrvatska možda nije poznata po masovnoj upotrebi električnih vozila, mreža javnih punjača raste, a očekuje se dalji pad cena s povećanjem broja korisnika i investicijama u infrastrukturu.
Danska je, uprkos svojoj obnovljivoj energiji, i dalje među zemljama s umerenim troškovima punjenja, dok Nemačka takođe deli sličan rang zbog svoje ekstenzivne EV infrastrukture i visokih mrežnih naknada.
Iako još ne znamo tačan broj u 2024. godini, tokom 2023. godine u Hrvatskoj je prodato rekordnih 1.618 novih električnih vozila, a registrovano ih je ukupno više od 6.417, uključujući i vozila iz uvoza. Uz rast domaće upotrebe, procenjuje se da Hrvatsku tokom letnjih meseci poseti više od 70 hiljada vozača električnih automobila. Sve više hotela, restorana i turističkih objekata prepoznaje ovu potrebu, a danas više od dve hiljade lokacija nudi stanice za punjenje električnih vozila.
U skladu sa različitim cenama širom Evrope, južna Evropa, uključujući zemlje kao što su Italija, Grčka i Španija, pokazuje značajne varijacije u troškovima naplate. Na primer, u Španiji automobil možete napuniti za 7,11 evra, dok u Italiji ta cena skače na 9,12 evra. U istoj kategoriji su Grčka i Malta sa cenom od 9,83 evra, što ih čini nešto skupljim zemljama za punjenje električnih vozila u regionu.
Šta stoji iza razlike u cenama
Stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora – izvore energije, poresku politiku, troškove mreže i uvoz goriva. Zemlje poput Islanda i Portugalije, koje se oslanjaju na obnovljive izvore, mogu ponuditi niže cene zbog manje zavisnosti od fosilnih goriva.
S druge strane, zemlje poput Norveške, Nemačke i Slovenije, uprkos visokom standardu i razvijenoj infrastrukturi, imaju veće troškove zbog poreza i mrežnih naknada.
Ključna uloga infrastrukture u razvoju e-mobilnosti
Holandija prednjači u Evropi s više od 154.000 javnih benzinskih stanica, dok slede Nemačka i Francuska sa po više od 125.000 lokacija. Hrvatska, iako nije ni blizu tih razmera, doživljava ubrzani rast mreže punionica. Zbog sve većeg broja električnih vozila i turističkog saobraćaja, posebno tokom letnjih meseci, razvoj infrastrukture postaje prioritet. Povećava se broj javnih punionica u okviru hotelskih kompleksa, benzinskih pumpi i tržnih centara, što ne samo da olakšava putovanje domaćim vozačima već i zadovoljava potrebe stranih posetilaca.
Danas Evropa ima više od četiri miliona električnih vozila, a ovaj broj se svakim danom povećava. Očekuje se da će dalja ulaganja u infrastrukturu kako troškovi energije padaju i tehnološki napredak stabilizovati cene naplate u budućnosti. To bi vožnju električnih vozila učinilo još pristupačnijom, praktičnijom i atraktivnijom za opštu populaciju, i dodatno podstaklo tranziciju ka održivoj mobilnosti.