Interesovanje za kupovinu električnih vozila u Srbiji veće od izdvojenih subvencija

U Srbiji prodaja električnih automobila stagnira, što je u skladu sa trendom koji je primetan u Evropi. I dok je Evropa u problemu, Kinezi uprkos carinama, ove godine imaju šansu da iz ove trke izađu kao pobednici. U Srbiji je rok za podnošenje zahteva za subvencionisanje kupovine električnih vozila istekao, a pošto je premašena planirana suma za podršku, država će obezbediti dodatni novac.

Na adresu Ministarstva zaštite životne sredine pristiglo je 186 zahteva za kupovinu 359 vozila. Država daje podršku od 5.000 evra za putnička vozila do devet sedišta i teretna vozila do 3,5 tona, a kako je saopštila ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, najveće interesovanje bilo je za putnička vozila.

Srbija je ove godine za subvencije izdvojila 170 miliona dinara, što je prepolovljeni iznos u odnosu na prošlu godinu. Međutim, prema rečima ministarke, za isplatu svih validnih zahteva ove godine biće potrebno 205,2 miliona dinara.

"I ove godine novac opredeljen za tu meru je utrošen i premašena je suma, a kako smo i ranije kada je to bio slučaj uspevali da obezbedimo dodatna sredstva i da svima koji su podneli ispravan zahtev omogućimo da ostvare pravo na podršku, s tom praksom nastavljamo i ove godine. Obezbedili smo dodatna sredstva i svi koji su u roku predali validan zahtev, moći će da kupe električno vozilo uz podršku države", navela je Vujović u svom saopštenju.

 

Prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova dostavljenim Bloomberg Adriji, u prvih sedam meseci ove godine prodata su 152 nova električna vozila, dok je u istom periodu prošle godine taj broj bio 149.

Srbija se po broju električnih vozila u Evropi nalazi pri dnu, ispod su samo Moldavija, Lihtenštajn, Kipar i Bosna i Hercegovina. Ukupan broj električnih vozila na kraju 2023. iznosio je oko 2.600, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika novih vozila i delova.

 

 

Primat po broju električnih automobila u Evropi drži Nemačka u kojoj je broj električnih vozila na kraju prošle godine iznosio 1,4 miliona. Na drugom mestu je Francuska sa 916.000 električnih vozila, dok je na trećem mestu Norveška sa oko 690.000.

Hoće li se situacija promeniti proizvodnjom "fiat grande pande"

Situacija na tržištu električnih automobila u Srbiji bi mogla da se promeni kada u Kragujevcu počne serijska proizvodnja automobila "fiat grande panda". Kako je najavljeno, cena ovog modela biće ispod 25.000 evra, ali uz državne subvencije bazni model u Srbiji će koštati oko 18.000 evra. To bi mogla da bude primamljiva cena za kupce električnih vozila.

Međutim, serijska proizvodnja, iako najavljena za oktobar ove godine, još nije počela, a kada će, ne zna se. Naime, Stellantis je krajem septembra u Italiji obustavio proizvodnju električnog "fiata 500" na četiri nedelje zbog slabe potražnje. Kompanija je saopštila i da će fabriku u Torinu transformisati i u nju investirati 100 miliona evra za razvoj hibridne verzije električnog fiće.

Bloomberg

 

Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izjavio je nedavno za Bloomberg Adriju da sve ovo može da utiče na početak proizvodnje u Srbiji, iako je planirana proizvodnja od 50.000 vozila relativno skromna i čini samo trećinu kapaciteta.

"U svakom slučaju, pad prodaje čisto električnih vozila u EU nije dobra vest za nas, iako se 'grande panda' i 'fiat 500' ne nadmeću u istom segmentu. Mislim da u kratkom roku neće doći do prelaska na proizvodnju tradicionalnih hibrida u Kragujevcu, jer su ipak uložena značajna sredstva u projekat koji još nije ni počeo da se realizuje", kaže Marković.

Inače, Stellantis proizvodi po porudžbini i ovaj prekid proizvodnje ukazuje na to da nema potražnje za električnim automobilom iz Torina.

Prodaja EV u Evropi i dalje u padu

Da se situacija na evropskom tržištu električnih automobila i dalje ne popravlja, pokazuju i oktobarski podaci Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA), koji su dostavljeni Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova. 

Statistika govori da je tržišni udeo potpuno električnih automobila ostao na istom nivou od 14,4 odsto. Ipak, obim prodaje u odnosu na prošlogodišnji oktobar je manji za 4,9 odsto, a tržišni udeo kada se posmatra period januar-oktobar ove godine, takođe je u padu i iznosi 13,2 odsto u poređenju sa prošlogodišnjih 14 odsto. 

Bloomberg

 

U oktobru je isporučeno 124.907 jedinica, dok je u oktobru 2023. prodato 121.989 električnih automobila. Analiza pokazuje da je do pada tržišnog učešća u oktobru, ali i za prvih deset meseci u odnosu na iste periode 2023. godine, došlo pre svega zbog velikog pada prodaje u Nemačkoj. Pad od čak 26,6 odsto na najvećem evropskom tržištu električnih automobila iznenadio je sve.

 

U analizi se navodi i da je od početka ove godine prodato 1.172.737 električnih automobila, dok je u istom periodu tokom prošle godine isporučeno 1.232.937.

Tržište električnih i plagin hibrida u EU je u ozbiljnoj krizi, gde je trećina velikih proizvodnih auto-pogona u prvih šest meseci 2024. godine radila ispod 50 odsto kapaciteta. Tražnja opada zbog ekonomske stagnacije ili anemičnog rasta, u zavisnosti od zemlje do zemlje, relativno visoke inflacije u ne tako davnoj prošlosti, koja je obezvredila ušteđevine i dovela do rasta cena vozila.

Neke zemlje ukinule subvencije

Takođe, u prethodnom periodu pojedine države su ukinule ili smanjile subvencije za kupovinu ovih vozila, a sva prethodna naučna istraživanja su pokazala da finansijski podsticaji predstavljaju jedan od bitnijih razloga za kupovinu ove vrste vozila.

Konačno, pokazalo se da relativno nerazvijena mreža brzih punjača po Evropi, relativno spora brzina punjenja baterije, slabljenje kapaciteta baterije tokom vremena i brz gubitak vrednosti vozila nakon kupovine, odbijaju kupce od ovih vozila, čak i one koji su već posedovali ova vozila.

Udeo tržišta električnih automobila pao je na 14 odsto u avgustu, u poređenju sa nešto više od 15 odsto prošle godine, što je navelo proizvođače automobila da preispitaju svoje strategije i vremenske okvire za prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Pad je najizraženiji u Nemačkoj, koja se suočava sa nizom problema u svojoj industrijskoj osnovi. Volkswagen, najveći evropski proizvođač automobila, ukinuo je višedecenijski radni sporazum i sprema se da zatvori domaće fabrike u Nemačkoj prvi put zbog slabe potražnje. Prihodi na nivou VW grupe su u prvih devet meseci 2024. pali za 2,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a prodate količine su pale za 4,4 odsto.

I BMW je smanjio svoju prognozu zarade za celu godinu, delom zbog slabe prodaje električnih vozila. Po istraživanju Bloomberg Intelligencea, svaka treća fabrika (velikih proizvođača kao što su BMW, Stellantis, Renault i VW) proizvodi ispod kapaciteta.

Kineski modeli popularniji i jeftiniji

I dok situacija u Evropi nije sjajna, Kina nastavlja da beleži rast jer su njihovi modeli znatno jeftiniji od evropskih. Jedan razloga za to je to što mnogi kineski proizvođači većinu delova proizvode samostalno. A dodatne uštede ostvaruju time što ime neki modeli imaju i pojedine zajedničke delove.

Iako je ova godina bila turbulentna, kineski proizvođači električnih vozila na putu su da postignu ambiciozne godišnje ciljeve prodaje i izađu kao pobednici iz rata cena koji se vodi proteklih meseci, predviđaju analitičari. Podaci glavnih kineskih proizvođača EV za treći kvartal su bolji u odnosu na one za isti period prošle godine, a analitičari takođe predviđaju uspeh u prodaji do kraja ove godine.

Bloomberg

 

"Potražnja industrije je bolja od očekivane u trećem kvartalu nakon pojačanih kineskih subvencija, ali mnogim proizvođačima automobila i dalje je potreban veliki pritisak u četvrtom kvartalu kako bi postigli svoje godišnje ciljeve prodaje", rekla je analitičarka Bloomberg Intelligence Joanna Chen. 

Ova zemlja je prošle godine bila glavni pokretač, sa 59 odsto globalne prodaje EV, ne računajući komercijalna vozila. Kina je u septembru izvezla više od 60.000 električnih vozila u Evropsku uniju, a isporuke su skočile na drugi najviši nivo u istoriji, pisao je Bloomberg. Kineska vozila isporučena su u 27 zemalja, što je 61 odsto više u odnosu na prošlu godinu, prema podacima carine.

Da Kinezi ne odustaju od evropskog tržišta govore i planovi jednog od najvećih i najpoznatijih proizvođača BYD koji planira da otvori fabrike u Mađarskoj i Turskoj. Turska ima sporazum o carinskoj uniji sa EU, pa će na ovaj način automobili proizvedeni tamo biti oslobođeni dažbina. Kineski proizvođač planira da u ovaj proizvodni pogon uloži milijardu dolara.

Evropska unija odobrila je dodatne carine od čak 45 odsto na električne automobile uvezene iz Kine, koje su stupile na snagu 31. oktobra. Uprkos ovoj odluci Kina i Evropska unija nastavile su pregovore oko ovog pitanja, nedavno je preneo Bloomberg. Dve zemlje su uspele da postignu "tehnički konsenzus" u  razgovorima koji imaju za cilj smanjenje ili poništavanje carina koje je blok primenjivao na električna vozila kineske proizvodnje. Pregovori se i dalje nastavljaju, a prema nekim izvorima postizanje zajedničkog rešenja je blizu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar