Dan za pad kamata: U Srbiji i evrozoni krediti pojeftinjuju za 25 b. p.

Narodna banka Srbije (NBS) i Evropska centralna banka (ECB) danas bi, nakon pauze, mogle da nastave da smanjuju kamatne stope, a većina analitičara smatra da će obe centralne banke cene zaduživanja smanjiti za 25 baznih poena.

Kako je inflacija u Srbiji još u maju ušla u granice cilja i nalazi se unutar željenog raspona, NBS će smanjiti stope, kažu analitičari Bloomberg Adrije, dodajući da će na odluku da troškovi zajmova budu niži uticati i očekivanje da na isti način postupi i ECB.

NBS o odluci izveštava u podne, a ECB par sati kasnije.

"Privreda Srbije raste na krilima stranih direktnih investicija (oko sedam odsto BDP-a), što uz solidan realni rast plata u prvih pola godine (preko devet odsto međugodišnje) ne dozvoljava dodatno usporavanje rasta inflacije na nivoe slične zemljama evrozone. Uprkos tome, inflacija je ušla u okvir zadat monetarnim ciljevima NBS pa je spuštanje referentne kamatne stope nužno kako ne bi došlo do zagušenja privrednog rasta", kažu analitičari.

Oni dodaju da bi NBS do kraja godine mogla da kamate snizi više puta od ECB, a do kraja godine ima i više prilika za tako nešto jer NBS o kamatama odlučuje svakog meseca. Prema njihovim projekcijama, referentna kamatna stopa u Srbiji na kraju godine mogla bi da bude oko pet odsto.

Slična su i očekivanja analitičara koje je anketirao Bloomberg, pa je konsenzus iz ankete da će NBS na današnjem sastanku kamate smanjiti na 5,75 odsto. Interesantno je i to da većina analitičara iz ankete koju je Bloomberg sproveo od 5. do 10. septembra smatra da će nakon septembra uslediti pauza, i da će kamate nastaviti da padaju u novembru.

Narodna banka Srbije je početkom nedelje predstavila i novi mehanizam kojim planira da ograniči kamatne stope na gotovinske, potrošačke i stambene kredite, ali ovaj mehanizam ne bi trebalo da previše utiče na monetarne odluke.

"Odluka o određivanju gornje granice kamatnih stopa na kredite ne bi trebalo da izazove poremećaje na tržištu. Naime, izmena zakona više ide u smeru da u nekom budućem ciklusu rasta referentnih kamatnih stopa, efekat na klijente bude postepeniji nego što je bio u ovom ciklusu monetarnog zaoštravanja", kažu analitičari Bloomberg Adrije.

 

 

Pored odluke NBS, u 12 časova će biti objavljen i izveštaj o inflaciji u avgustu. Podsetimo, inflacija je u julu ubrzala sa 3,8 na 4,3 odsto. Analitičari koje je anketirao Bloomberg predviđaju da će ovaj izveštaj pokazati da je inflacija usporila na 4,1 odsto.

ECB ima nižu inflaciju i teži zadatak

Još je manje neizvesna odluka Evropske centralne banke, a najveći broj stručnjaka koji prati centralnu banku evrozone očekuje da će ECB cene zaduživanja smanjiti za četvrtinu procentnog poena, pa će se kamatna stopa na depozitne olakšice pasti na 3,5 odsto.

S druge strane, očekuje se da će se razlika između tri referentne kamatne stope smanjiti sa 50 na 15 baznih poena, što je ECB i najavila u martu. Međutim, ova odluka neće promeniti monetarnu politiku ECB, već je namenjena stabilizaciji brzine opticaja novca i izbegavanju volatilnosti na tržištima novca.

"Inflacija klizi prema dva odsto međugodišnje, dok proizvođačke cene nastavljaju pad, što bi trebalo da se prenese na niže potrošačke cene uz niže cene nafte na svetskim tržištima. Indeksi poverenja menadžera u segmentu proizvodnje tavore ispod 50, dok uslužni sektor još odoleva i nalazi se iznad 50", kažu analitičari.

Bloomberg

Tržišta očekuju da će ECB nakon smanjenja kamata u septembru, cene zaduživanja smanjivati za po 25 baznih poena svakog kvartala do kraja 2025. godine. Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će ECB kamate smanjiti još najmanje jednom do kraja godine.

"Iako su pojedini učesnici na tržištu kapitala optimističniji, mi do kraja godine očekujemo barem još jedno rezanje za 25 baznih poena podstaknuto nastavkom usporavanja rasta inflacije, uz pozitivan pogled na kretanje prinosa obveznica, odnosno rast cena obveznica", kažu analitičari.

Takođe, tromesečni euribor će do kraja godine doći na oko tri odsto pa će biti oko 0,45 procentnog poena niži nego što je sada.

"Ovo će u sledećoj godini spustiti trošak finansiranja kompanija i stanovništva, a koja su vezana uz euribor", zaključuju analitičari.

Što niže kamate, teže odluke

Evropska centralna banka mnogo će teže donositi odluke kada kamatne stope padnu na oko tri odsto i kada se pojave sporenja oko toga šta je još potrebno da se inflacija drži pod kontrolom, rekli su ranije za Bloomberg izvori upoznati sa ovim pitanjem.

Iako nije verovatno da će doći do većih sukoba prilikom dva ili tri smanjenja kamata na depozitne olakšice sa trenutnih 3,75 odsto, kasnije će verovatno doći do sporenja oko projekcije inflacije i pitanja granice kamata koje ne ograničavaju privredni rast, rekli su izvori koji nisu želeli da budu imenovani zbog toga što informacije nisu javne.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar