Male pumpe najveći gubitnici dvogodišnje regulacije cena goriva

Država još od februara 2022. ograničava cene goriva na pumpama kako bi zaštitila građane od visokih cena. U početku se odricala i dela akciza na naftne derivate (najviše do 20 odsto), ali je ta mera istekla 30. aprila prošle godine. Akcize ne samo da su vraćene na prethodni nivo, već su i uvećane u oktobru 2023. za osam odsto.

Za dve godine, koliko traje ograničavanje cena, mnogi vlasnici malih pumpi počeli su da stavljaju katanac na vrata jer, kako kažu, marža nije dovoljna da pokrije sve troškove. Prema ranijem pisanju Bloomberg Adrije, pojedini vlasnici malih pumpi su čak uzimali i kredite kako bi pokrili troškove.

Podsetimo, marža je najpre iznosila sedam dinara po litru, zatim od decembra 2022. godine devet dinara po litru, da bi u februaru prošle godine bila uvećana za 13 dinara po litru. Država je tada uvećala maržu zbog pritiska vlasnika malih pumpi koji su ih zbog visokih troškova sve češće zatvarali. Za neke pumpe je to povećanje marže bilo prekasno, a nekima je produžilo radni vek.

Država je nedavno donela odluku da Uredbu o ograničenju cena derivata nafte produži za još šest meseci, a time je produžena i agonija za vlasnike malih pumpi koji će, prema njihovim izjavama, nastaviti da ih zatvaraju.

Vlasnik poslovnog sistema "Mihajlović" Dejan Mihajlović kaže da je od 72 pumpe, koliko ih je imao, zatvorio 15. "Ovaj posao se sve masovnije napušta jer su troškovi veliki i teško se pokrivaju prometom, pa je posao sve manje isplativ", rekao je Mihajlović za agenciju Beta.

Da li je smanjenje akciza umesto ograničenja cena bila 'win-win' pozicija

Ograničenjem cena goriva država je možda izašla u susret građanima, ali je ugušila poslovanje malih pumpadžija.

S druge strane, uprkos ograničenju cena goriva na pumpama, Srbija je i dalje rekorder u regionu, pa i šire, po cenama dizela i benzina.

Zanimljiv je i podatak da je prošle godine u prvih 11 meseci 82 odsto dizela proizvedeno u zemlji, a uvezeno samo 18 odsto. To znači da je ušteđeno dosta na troškovima i da bi dizel u Srbiji mogao da bude jeftiniji. Međutim, on je skuplji u odnosu na sve zemlje u regionu. Prema ranijem pisanju Bloomberg Adrije, gorivo u Srbiji je skuplje zbog visokih državnih dažbina koje u ukupnoj maloprodajnoj ceni goriva učestvuju skoro 50 odsto.

Da se država umesto ograničenja cena goriva odlučila za meru smanjenja akciza, to bi bila dobitna kombinacija i za građane i za male pumpadžije. Cene na pumpama bi bile niže, a vlasnici malih pumpi bi uspeli ne samo da održe poslovanje već možda i da ostvare minimalnu zaradu.

Međutim, država se teško odriče poreza, akciza i ostalih naknada. Energetski stručnjak Miloš Zdravković rekao je ranije za naš medij da država povećava akcize tamo gde je naplata najbolja, a to su struja, gas, nafta, i da tako puni budžet.

Akcize na derivate nafte učestvovale su u budžetu u prvih 11 meseci prošle godine sa oko 177,9 milijardi dinara. To je 5,7 odsto od ukupnih prihoda države. Ukupne akcize u tom periodu iznosile su 400 milijardi dinara.

Trenutna pozicija najbolja za NIS

U trenutnoj situaciji najveći dobitnik je Naftna industrija Srbije (NIS), koja nabavlja sirovu naftu i u Rafineriji Pančevo proizvodi dizel, benzin i ostale naftne derivate. Kako su naftni derivati jeftiniji kada se proizvode u zemlji nego kada se kupuju na berzi i uvoze u zemlju, o čemu je Bloomberg Adrija ranije pisala, NIS ima prostora da na svojim pumpama drži i nižu cenu od one koje je propisala država.

Pored toga, Vlada Srbije, kao manjinski suvlasnik NIS-a, obezbedila je da poljoprivrednici na pumpama te kompanije mogu da dobiju dizel po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a od prvog januara ove godine imaće pravo na povraćaj akcize od 50 dinara na tu cenu, što je motiv više da gorivo nabavljaju isključivo na NIS-ovim pumpama.

To potvrđuje i Mihajlović. Ističe da je najveći problem za njegovu firmu to što su pumpe bile okrenute selima, ali glavni konkurent, NIS, dizel prodaje po 179 dinara, a male pumpe gorivo nabavljaju po višim cenama i skuplje ga prodaju, zbog čega su izgubili poljoprivrednike kao potrošače.

I ne samo poljoprivrednike, već, kako je rekao, i druge potrošače koji zloupotrebljavaju te kartice i nabavljaju gorivo po povlašćenim cenama na NIS-ovim pumpama, iako nemaju pravo na taj popust, zbog čega ostalim vlasnicima pumpi pada promet.

Naveo je da je za njegovu i slične manje firme od NIS-a drugi problem to što su cene i marže ograničene, a treći je što su vlasnici pumpi opterećeni sa oko pedesetak parafiskalnih nameta.

Depositphotos

I vlasnica sistema pumpi "Avia" Jelena Radun rekla je da vladina uredba pravi ogroman disbalans na tržištu i u neravnopravnom položaju drži vlasnike malih pumpi i NIS kao najvećeg konkurenta. Istakla je da male pumpe nisu izgubile samo poljoprivrednike kao klijente nego i mnoge druge kategorije potrošača, među kojima su i taksisti, jer se poljoprivredne kartice zloupotrebljavaju

"Poslovanje je još pozitivno, ali je zarada nesrazmerna uloženom kapitalu, a sve je duži period povraćaja investicije. Marža je ostala ista kao prošle godine od 13 dinara po litru, ali su skočili svi troškovi", rekla je Radun za Betu.

Navela je da su morali da povećaju zarade radnicima 10 do 15 odsto, "opravdano jer na tu potrebu ukazuje i potrošačka korpa, ali su tu odluku doneli oprezno jer je veliki trošak za firmu". Istovremeno su, kako je rekla, i svesni da ne mogu dozvoliti da zbog male plate odlaze radnici sa 20-30 godina iskustva jer je nove teško naći.

Uprkos boljoj poziciji na tržištu, profit NIS-a prošle godine prepolovljen

NIS je u 2023. ostvario profit od 44,2 milijarde dinara (oko 377 miliona evra), što je iznad proseka iz prethodnih godina i najviša neto dobit od 2013. godine. To važi samo ako ne računamo prethodnu godinu, koja je postavila rekord i premašila vrednost celokupne kompanije kada je prodata ruskom Gazpromu. U odnosu na rekordnu 2022. godinu, profit je pao za 52 odsto.

NIS je za ovu godinu planirao kapitalna ulaganja vredna skoro 60 milijardi dinara (oko 510 miliona evra), što bi, ako bi se ostvarilo, bio najveći iznos od 2012. godine, kada je kompanija prešla u ruke ruskog Gazproma.

Od najavljenih 49 milijardi dinara investicija, NIS je u 2023. uložio 39,2 milijarde, što je za 77 odsto više u odnosu na 2022.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar