Zašto je dizel toliko skup ako se 80 odsto proizvodi u Srbiji?

U Srbiji je u prvih 11 meseci prošle godine proizvedeno čak 82 odsto dizela, dok je 18 odsto činio dizel iz uvoza.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, u tom periodu Srbija je dizel uvozila iz Bugarske, Severne Makedonije, Rumunije, Grčke, Mađarske, Slovačke i Hrvatske.

Naftna industrija Srbije (NIS) zadužena je za preradu nafte, odnosno za proizvodnju dizela, benzina i ostalih vrsta naftnih derivata. Glavni faktor u tom poslu je Rafinerija Pančevo.

S obzirom na to da se veći deo dizela proizvodi u zemlji, uštedilo se na troškovima. Pre svega, veća proizvodnja u zemlji znači manji trošak za transport dizela. Prema Pravilniku o obračunu prosečne veleprodajne cene naftnih derivata iz 2023. godine, trošak transporta dizela iznosi sedam dinara po litru, bez obzira na to da li je dizel proizveden u zemlji ili uvezen. Toliko je iznosio i prema Pravilniku iz 2022. godine. Pošto se 80 odsto dizela proizvodi u zemlji, država ima prostor da u Pravilniku smanji cenu nabavke.

Međutim, tačno je i da postoje troškovi kupovine i dostavljanja nafte do Rafinerije Pančevo koja je neophodna za proizvodnju dizela i ostalih naftnih derivata. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u prvih 11 meseci prošle godine udeo uvezene nafte iznosio je 79 odsto, a proizvedene u zemlji 21 odsto.

Iz Ministarstva su rekli da je uglavnom nafta koja se kupovala poreklom iz Iraka (Basrah Medium), Azerbejdžana (Azeri) i Kazahstana (Kebco). Na berzi, fjučersi iračke nafte Basrah Medium iznose oko 78 dolara po barelu, a azerbejdžanske oko 88 dolara po barelu. Ako jedan barel vredi 159 litara, to znači da je cena iračke nafte na berzi oko 53 dinara po litru, a azerbejdžanske oko 60 dinara po litru. NIS pored troška kupovine nafte ima i trošak za transport nafte i rada rafinerije.

Poređenja radi, na Platts Mediterranean product cargo assessments (koja se po Pravilniku koristi za određivanje veleprodajne cene goriva u Srbiji) cena dizela iznosi nešto više od 800 dolara po toni, što je oko 90 dinara po litru.

Cena dizela na Platts Mediterranean product cargo assessments (Bloomberg Terminal)

Iz ovog poređanja može se zaključiti da je dizel jeftiniji kada se proizvodi u zemlji nego kada se uvozi. Pa zašto je onda u Srbiji toliko skup?

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), naftnim kompanijama odlazi 50,2 odsto od ukupne maloprodajne cene dizela. Ukoliko je trenutna cena dizela 196 dinara po litru, naftnim kompanijama i prodavcima zapravo odlazi 98,3 dinara po litru, a preostalih 97,7 dinara državi.

Zbog toga sagovornici Bloomberg Adrije ukazuju da prostora za nižu cenu dizela na pumpama ima ukoliko bi država smanjila dažbine na naftne derivate koje su, kako kažu, način da se puni budžet.

Akcize na energente u Srbiji najbolji način punjenja budžeta

Energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže da država povećava akcize tamo gde je naplata najbolja, a to su struja, gas, nafta. "I tako puni budžet."

Zdravković ukazuje da NIS ima rafineriju u Pančevu koja je modernizovana i proizvodi gorivo, dodajući da je Srbija zbog toga u prednosti jer nema tako drastične troškove transporta.

"A opet su u našoj zemlji naftni derivati najskuplji u regionu pa i šire. Država je sa porezima i akcizama kod nas preterala", rekao je Zdravković za Bloomberg Adriju.

Ukazuje da je ista situacija i kada je gas u pitanju. "Za razliku od drugih evropskih država, mi 80 odsto gasa kupujemo direktno iz gasovoda na osnovu dugoročnog ugovora sa Rusijom, pa je samim tim ta cena gasa dosta niža", rekao je Zdravković i dodao da se cena gasa u Srbiji ne povećava zbog dešavanja na evropskom tržištu, već zbog punjenja budžeta.

Depositphotos

Predsednik UNKS Tomislav Mićović ukazuje i da maksimalnu cenu evrodizela na benzinskim stanicama već 23 meseca određuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, a ne tržište.

"Način utvrđivanja maksimalnih cena propisan je jednim pravilnikom i jednom uredbom i zasnovan je na sličnom mehanizmu koji se primenjuje i u drugim državama koje su uvele administrativno ograničavanje cena. Dakle, propisi Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ili, recimo, Severne Makedonije, uopšte ne razmatraju pitanje udela uvoznog dizela u ukupnoj potrošnji. Uostalom, od navedenih država, samo Srbija i Hrvatska uopšte imaju rafineriju, odnosno domaću proizvodnju dizela", naveo je Mićović za Bloomberg Adriju.

Istakao je i da maloprodajnu cenu goriva na bilo kom nacionalnom tržištu možemo da podelimo na dva potpuno nezavisna dela, na "baznu cenu" koja pokriva celokupni naftni sektor (od izvora nafte do benzinske stanice) i na "državne dažbine".

"Na baznu cenu utiču troškovi u celokupnom lancu od eksploatacije, transporta i prerade sirove nafte i prodaje derivata nafte, kao i naravno stepen razvijenosti tržišne konkurencije. Na nivo državnih dažbina utiču pre svega energetska, saobraćajna i fiskalna politika svake zemlje pojedinačno", ukazao je Mićović.

Dodaje da će odvojeno poređenje baznih cena dizela i državnih dažbina na dizel, po zemljama, pružiti precizniji odgovor koji segment je presudan u određivanju pozicije Srbije na regionalnom cenovniku.

Udeo državnih nameta na prethodnom grafikonu odnosi se na period pre povećanja akciza za osam odsto od prvog oktobra 2023. godine.

Srbija rekorder u Adria regionu po nametima na gorivo

Prvog oktobra prošle godine Srbija je povećala akcize na naftne derivate za osam odsto, čime je učvrstila poziciju rekordera po nametima na gorivo u Adria regionu, pa i šire.

Pored akciza u ukupnu maloprodajnu cenu goriva, uračunate su i naknada za formiranje obaveznih rezervi, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i PDV.

Prema podacima UNKS-a, zbirno udeo ove četiri stavke u prosečnoj maloprodajnoj ceni dizela pre povećanja prvog oktobra iznosio je 47,5 odsto, benzina 48,7 odsto i TNG-a 44,9 odsto. Od prvog oktobra državni nameti u ukupnoj prosečnoj maloprodajnoj ceni dizela iznose 49,8 odsto, benzina 51,2 odsto i TNG-a 47 odsto.

I pre povećanja nameta na gorivo prvog oktobra, Srbija je bila rekorder u regionu po nametima na dizel i TNG, samo je Crna Gora imala veći namet na benzin. Nakon prvog oktobra, Srbija se izjednačila po nametima za tu vrstu goriva sa Crnom Gorom i zvanično učvrstila poziciju rekordera po državnim nametima na gorivo, rekli su ranije iz UNKS za naš medij.

Akcize na derivate nafte uvećali budžet skoro 180 milijardi dinara

Akcize na derivate nafte učestvovale su u budžetu u prvih 11 meseci prošle godine sa oko 177,9 milijardi dinara. To je 5,7 odsto od ukupnih prihoda države.

Ukupne akcize u tom periodu iznosile su 400 milijardi dinara.

Cena goriva u Srbiji bi u 2024. mogle da porastu zbog remonta rafinerije

Predsednik T-Group Holdinga Aleksandar Kovačević predviđa da bi cene goriva u Srbiji u 2024. mogle da porastu, mada ne drastično (prosečno od pet do 10 dinara po litru). Pritisak na cene u Srbiji tokom ove godine mogao bi da nastane iz dva lokalna razloga.

Ta dva razloga su remont Rafinerije nafte Pančevo, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije, i novo povećanje akciza.

"Ulazak u redovan remont Rafinerije Pančevo može eventualno prouzrokovati dodatni pritisak na rast cena goriva kod nas. Rafinerija proizvodi motorna goriva evro-5 standarda (dizel i benzin), avio-goriva, tečni naftni gas – TNG, bitumen, razne sirovine za petrohemijsku industrije i druge naftne derivate", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Međutim, ukazao je da je kod nas na snazi i dalje Uredba o ograničavanju visine cena derivata i da "taj faktor daje dodatnu korekciju nadole eventualnim pritiskom derivata iz uvoza".

Na pitanje da li i u 2024. možemo očekivati povećanje akciza na naftne derivate, nakon što su akcize uvećane od prvog oktobra prošle godine za osam odsto, Kovačević kaže da se promena akciza u Srbiji u poslednjih desetak godina uglavnom dešavala na godišnjem nivou i da bi to trebalo očekivati i u ovoj godini.

"Udeo državnih taksi u prosečnoj maloprodajnoj ceni je među najvišim od svih zemalja našeg okruženja. Istorijski gledano od 2011. do 2023, promena akciza se dešavala na godišnjem nivou usled usklađivanja sa inflacijom, i osim naglog smanjenja tokom početka sukoba u Ukrajini zbog specijalnih državnih uredbi, generalne promene su bile naviše. S tim u vezi, verovatno možemo očekivati promenu akciza i tokom 2024, ali ne i promenu Zakona o akcizama, koji se retko menja", objasnio je Kovačević.

Pored ova dva faktora, Kovačević dodaje da će cene goriva u Srbiji zavisiti od dešavanja na svetskom tržištu nafte i goriva.