Srbija rekorder u Adria regionu po nametima na gorivo

Srbija je već godinama označena kao rekorder u regionu po visokim nametima na gorivo, zbog čega su i cene dizela i benzina isto tako rekordne u našoj zemlji u odnosu na cene u susednim zemljama.

Nedavno je Vlada Srbije donela predlog da od prvog oktobra akcize na naftne derivate budu uvećane za dodatnih osam odsto. Ovim potezom, od kojeg računa da će dobiti više novca u državnoj kasi, Srbija će učvrstiti neslavno prvo mesto u regionu po visokim nametima na gorivo. Pored toga, ekonomski stručnjaci upozoravaju da veće akcize mogu da utiču na ponovno povećanje inflacije. Takođe, ukazuju da će teret većih akciza najviše osetiti vozači i generalno potrošači.

Državi će ići više od 50 odsto cene goriva

Ne treba zaboraviti da su pored akciza u ukupnu maloprodajnu cenu goriva uračunate i naknada za formiranje obaveznih rezervi, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i PDV.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) dostavljenim Bloomberg Adriji, zbirno udeo ove četiri stavke u prosečnoj maloprodajnoj ceni dizela trenutno iznosi 47,5 odsto, benzina 48,7 odsto i TNG-a 44,9 odsto.

Ukoliko Skupština Srbije usvoji predlog Vlade da se akcize uvećaju za osam odsto, od prvog oktobra bi državni nameti u ukupnoj prosečnoj maloprodajnoj ceni dizela iznosili 49,8 odsto, benzina 51,2 odsto i TNG-a 47 odsto, navodi UNKS.

Depositphotos

Predsednik UNKS-a Tomislav Mićović kaže da na dan primene novih akciza, cena goriva može da poraste ili da se smanji za iznos koji se razlikuje od promene akcize, a može i da ostane nepromenjena. Kako objašnjava, sve zavisi šta će se dešavati sa ostalim troškovima koji utiču na finalnu cenu goriva, kao što su, na primer, nabavna cena derivata nafte i kurs dolara.

Cenu goriva u Srbiji već godinu i po određuje država. One se, inače, redovno objavljuju petkom na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, a prema najnovijoj zvaničnoj objavi, najviša maloprodajna cena za evrodizel iznosi 204, a za evropremijum BMB 95 189 dinara za litar.

U nastavku je prikaz kako izgleda trenutna struktura prosečnih maloprodajnih cena goriva u Srbiji i kako bi izgledala od prvog oktobra sa većim akcizama (u slučaju da maloprodajne cene ostanu nepromenjene).

Prvi u regionu

Prema podacima UNKS-a, Srbija je trenutno na vrhu u regionu po nametima na dizel i TNG. Jedino Crna Gora ima veće namete na benzin u odnosu na Srbiju.

Nakon povećanja akciza od osam odsto, očekuje se da će državni nameti na benzin iznosti 52,2 odsto, čime će se Srbija izjednačiti po nametima za tu vrstu goriva sa Crnom Gorom i zvanično učvrstiti svoju poziciju rekordera po državnim nametima na gorivo.

Država još ograničava cene

Podsetimo, Vlada Srbije od februara prošle godine Uredbom o ograničenju cena goriva definiše i cene benzina i dizela. Uredba je tada doneta kao "privremena mera kojom bi se uredilo redovno snabdevanje na tržištu".

U međuvremenu, iz UNKS-a u više navrata se apelovalo da se ta uredba ukine i da tržište određuje cenu. Mićović je za Bloomberg Adriju rekao da je sada - konačno dosta.

"Ovo je sad već previše. Ovo je sad već 19 meseci kako država određuje maksimalne maloprodajne cene i to je za ekonomiju bilo koje vrste pogubno. Koliko god se država trudila da maksimalno prenese te tržišne promene u formulu i formira tu cenu, uvek dođemo do neke situacije kada to baš i nije tako jer je nemoguće. Ne postoji formula u kojoj može da prenese tržišna kretanja, toliko dobru kao samo tržište, što bi samo učinilo. U ovom trenutku nije ugroženo snabdevanje. U prošloj godini smo imali u jednom trenutku situaciju da se preteralo sa niskim cenama na teret naftnog sektora. Počele su da padaju zalihe i to je efekt koji sad nemamo, ali koji nam uvek stoji iznad glave, kao mogućnost da zbog administriranja na tržištu dođe i do poremećaja", navodi Mićović.

Na pitanje da li su trenutne cene realne, Mićović kaže da nisu na snazi privremene mere kontrole cene, cene bi bile utvrđene na slobodnom  tržištu i to bi zaista bile realne cene, utvrđene na tržišnim principima.

"Razlika ne bi bila uopšte velika, ali dinamika promena cena i nagore i nadole, koja se utvrđuje administrativnim putem, ne oslikava tržišna kretanja, što značajno otežava i zato smatramo da je ovo predug period", rekao je Mićović.

U vezi sa komentarom da naftaši traže da se ograničenje cena goriva ukine, Sanja Filipović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunum, smatra da je još uvek opravdano da država reguliše cene.

"U situacijama kada cene energenata rastu, onda je samim tim i poreska osnovica šira i država automatski ubire više prihoda po osnovu PDV-a. U takvim situacijama bilo bi logično da se reaguje u smislu smanjenja akcize. Tako je bilo, recimo, prošle godine, kada je urađeno smanjenje akcize u intervalu od pet do 20 odsto. Njeno dejstvo je prošlo i sada smo se vratili na onaj nivo cena, odnosno akciza od 2021. Mi nismo jedini u svetu koji primenjuju regulaciju i ona je još uvek opravdana. Ukoliko dođe do većeg rasta na svetskim berzama, država bi opet trebalo da porazmisli i o akcizama i promenama", kaže Filipović.

Ali država je u međuvremenu odlučila da poveća akcize na derivate nafte.

Redakcija Bloomberg Adrije uputila je pitanje do kada će država ograničavati cene goriva na adresu Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, na čijem se sajtu svake nedelje ažuriraju cene goriva koje ograničava država, kao i na adresu Ministarstva rudarstva i energetike, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Država do 30. aprila smanjivala akcize na gorivo

Država je od 11. marta prošle godine smanjivala akcize na gorivo, a one su se razlikovale od meseca do meseca, tako da su nekada bile niže pet, 10, nekad 15, a nekada čak i 20 odsto.

To je bila još jedna od mera države u ograničavanju cene goriva koje su prošle godine dostigle rekordne nivoe nakon poskupljenja cena nafte na svetskom tržištu koje je uzrokovao rat u Ukrajini.

Mićović za naš medij kaže da je odluka o smanjenju akciza istekla 30. aprila ove godine i da je nakon toga počela primena punih, zakonom propisanih akciza, koje su poslednji put menjane 15. februara 2021. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar