Posle prve deflacije u Srbiji, pritisak na cene stiže od viših akciza

Gorivo u Srbiji gotovo izvesno će poskupeti od 1. oktobra, i to ne zbog pritisaka uslovljenih kretanjima na svetskim energetskim tržištima, već zbog povećanja akciza za osam odsto. Predlog zakona kojim se definiše ovo uvećanje Vlada Srbije usvojila je usred tenzija između države, koja više od godinu i po dana ograničava cenu goriva, i naftaša, koji traže da cenu određuje samo tržište.

U medijima su počele da se pojavljuju računice za buduće cene goriva. One se, inače, redovno objavljuju petkom na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, a prema najnovijoj zvaničnoj objavi, najviša maloprodajna cena za evrodizel iznosi 204, a za evropremijum BMB 95 189 dinara za litar. Međutim, stručnjak za energetiku Nebojša Atanacković u izjavi za Betu od ponedeljka rekao je da će dizel zbog povećanja akciza od sledećeg meseca koštati oko 210, dok će cena benzina porasti na 195 dinara.

On je naveo da akcize od februara 2021. godine nisu usklađivane sa akciznim kalendarom, odnosno povećavane, već su povremeno smanjivane u različitim iznosima do oko 15 odsto.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama Vlada je usvojila u subotu, 2. septembra, a njime je, sem na derivate nafte, predloženo povećanje akciza na duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. Zakon će se primenjivati od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredaba predviđena kasnija primena.

"Predloženim povećanjem akcize, očekuje se povećanje prihoda od akciza, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine", kaže se u obrazloženju predloga.

Podsticanje inflacije

Atanacković je takođe rekao da je odlaganje povećanja akcize tokom skoro dve godine uticalo na to da inflacija ne bude još veća, te da ovo povećanje može izazvati lanac poskupljenja. I to baš nakon što je Srbija zabeležila deflaciju. Naime, inflacija u Srbiji u julu je usporila na 12,5 odsto, a na mesečnom nivou je zabeležena prva deflacija još od septembra 2020. godine.

Narodna banka Srbije (NBS) tada je smanjila projekciju kretanja rasta potrošačkih cena do kraja godine. "Prema našoj novoj projekciji, inflacija će nastaviti da usporava, i nakon što se krajem ove godine spusti na osam odsto, u granice cilja vratiće se u toku drugog tromesečja 2024. godine", navodi se u izveštaju NBS iz avgusta.

Stručnjak za energetiku je takođe poručio da se nada da cena nafte na svetskom tržištu neće rasti, što bi dodatno podiglo cena naftnih derivata. Kako je Bloomberg Adria prenela ranije u toku dana, cena nafte se stabilizovala nakon što je dostigla najviši nivo od novembra, zbog očekivanja da će smanjenje ponude koja dolazi od čelnika OPEC+ zategnuti tržište.

Izvor: Nymex

 

Izuzeci

U obrazloženju predloga zakona je istaknuto da je predloženo da se akciza na biogorivo i biotečnosti ne uvećava, jer je regulatorni okvir koji uređuje ovu materiju i dalje u razvoju, pa će se poreska politika oporezivanja ovih proizvoda detaljnije urediti nakon donošenja svih relevantnih strateških dokumenata.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača, odnosno gazdinstava i fizičkih lica koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predloženo je uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte - dizel gorivo i biogorivo, koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina.

Predloženo je i to da, imajući u vidu da je obim proizvoda koji podležu oporezivanju akcizama u Srbiji manji od onog koji zahteva Direktiva o oporezivanju energenata i električne energije, uvođenje akcize na prirodni gas za krajnju potrošnju koji se koristi kao gorivo za pogon motornih vozila i za grejanje bude od 1. januara 2025. godine.

Mićović: 19 meseci ograničenja cena je previše; od 202 dinara - 100 ide državi

Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) u više navrata se apelovalo da se uredba o ograničenju cena goriva ukine i da tržište bude to koje će određivati cenu. Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS-a, rekao je nedavno za Bloomberg Adriju da je sve ovo sada "već previše".

"Ovo je sad već 19 meseci kako država određuje maksimalne maloprodajne cene i to je za ekonomiju bilo koje vrste pogubno. U prošloj godini smo imali u jednom trenutku situaciju da se preteralo sa niskim cenama na teret naftnog sektora. Počele su da padaju zalihe i to je efekat koji sad nemamo, ali koji nam uvek stoji iznad glave, kao mogućnost da zbog administriranja na tržištu dođe i do poremećaja", naveo je Mićović.

Nekoliko dana pre nego što je Vlada Srbije usvojila pomenuti predlog zakona, Mićović je za RTS kazao da je cena goriva u Srbiji realna i da nema nikakvih posebnih nagoveštaja da bi ona mogla biti povećana, objašnjavajući da od 202 dinara (koliko je u tom trenutku koštao litar dizela), 100 dinara ide državi.