Država je povećala marže, ali za neke male pumpe je to prekasno

Godišnjicu ograničenja cena goriva neke male privatne pumpe u Srbiji nisu dočekale. Niska marža, koja je najpre iznosila sedam, a od decembra devet dinara po litru, nije bila dovoljna da vlasnici ovih pumpi pokriju sve troškove, pa su bili prinuđeni da ih zatvore.

Na godišnjicu ograničenja Vlada Srbije je odlučila da časti pumpadžije povećanjem marže sa devet na 13 dinara po litru. To je za Bloomberg Adriju potvrđeno u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine:

"Vlada je u četvrtak usvojila Uredbu o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, koja je danas stupila na snagu. Ovom izmenom je pri formiranju maloprodajnih cena povećan iznos za koji se uvećavaju veleprodajne cene derivata nafte evrodizel i evropremijum BMB 95 sa devet na 13 dinara."

Predstavnik Udruženja privatnih benzinskih pumpi u Srbiji Borislav Tatić rekao je za Bloomberg Adriju da od države nemaju tačnu informaciju kada će ograničavanje cena goriva prestati, sem da im je rečeno da će to zavisiti od situacije u Ukrajini i sankcija Zapada prema Rusiji u vidu izvoza sirove nafte i naftnih derivata.

Vlasnici pumpi podižu kredite da bi održali poslovanje

Ograničenje cena, prema Tatićevim rečima, ugrozilo je rad privatnih benzinskih pumpi. Tatić kaže da zbog ograničenja imaju nisku maržu koja ne pokriva troškove, pa su zato vlasnici pumpi prinuđeni da ih zatvore, prodaju većim kompanijama ili da se udružuju.

Tvrdi da je udruženje u poslednjih godinu dana ostalo bez više od 30 odsto benzinskih pumpi koje su bile članovi njihovog udruženja. Pre početka rata u Ukrajini, Udruženje privatnih benzinskih pumpi u Srbiji brojalo je oko 300 članova, rekao je Tatić ranije za naš medij.

"Ograničenje cena goriva utiče loše na rad privatnih benzinskih stanica zato što nema odgovarajuće marže i nema odakle da se pokriju troškovi poslovanja. To se naročito dešava kada dođu sniženja cena, što ide u prilog potrošačima, a mi po tom osnovu gubimo profit, jer nam i to malo marže što je ostalo pojede smenjenje cena u maloprodaji", objašnjava Tatić za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

Tatić kaže da ograničenje cena odgovara jedino NIS-u, koji prerađuje sirovu naftu pa ima prostor da prodaje gorivo jeftinije od ostalih benzinskih pumpi.

Smatra da kontrola cena goriva treba da postoji, ali ne na takav način da ide jedino u prilog NIS-u.

"Svi ostali su u ogromnom finansijskom problemu. Troše se nekada stvarane zalihe, uzimaju se krediti da bi se održalo poslovanje, sa neizvesnošću da li će to jednog dana moći da se vrati, stavljaju se hipoteke na objekte."

NIS prošle godine u razvoj maloprodajne mreže uložio 1,5 milijardi dinara

I dok se privatne benzinske pumpe bore da održe poslovanje, NIS se nedavno pohvalio da je prošle godine u razvoj maloprodajne mreže uložio 1,5 milijardi dinara.

Kako je saopšteno iz kompanije, prošle godine NIS je pustio u rad devet modernizovanih NIS Petrol benzinskih stanica, od čega je kompletno rekonstruisano šest, dok su otvorene tri nove stanice.

Konkretno, reč je o modernizovanim NIS Petrol benzinskim stanicama u Kučevu, Kostolcu, Lajkovcu, Knjaževcu, Veterniku i Srbobranu dok su izgrađena i tri nova maloprodajna objekta, i to "Zemun 1" u Beogradu, NIS Petrol objekat "Petrovaradin", kao i Gazprom benzinska stanica "Bački Vinogradi", blizu graničnog prelaza Horgoš.

UNKS: Veća marža za neke pumpe dolazi prekasno

Nakon povećanja marže biće omogućen nastavak rada mreže benzinskih stanica koja može da zadovolji potrebe potrošača u svim delovima Srbije, poručuje Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Mićović ukazuje da je država onog trenutka kada je uvela ograničenja i "uzela u svoje ruke ključne poluge tržišta", preuzela i veću odgovornost. Ta odgovornost, dodaje Mićović, podrazumeva stvaranje uslova za nesmetano snabdevanje tržišta, podizanje zaliha na što viši nivo, kako bi povećala otpornost na poremećaje i prodaju goriva po što nižoj ceni, kako bi se minimizovao uticaj sa globalnog tržišta na ekonomiju i društvo u celini.

 

Kaže da posebno naglašava reč "opstanak", jer, kako navodi, svi troškovi koji se finansiraju iz razlike u ceni su znatno povećani u poslednjih godinu dana, tako da o ekstradobiti ne može biti ni govora.

 

Ograničenje cena derivata nafte je mera za kojom je početkom energetske krize posegla većina država u Evropi, podseća on. Međutim, kako kaže, teorija ekonomije i iskustva iz nekih ranijih vremena upozoravaju da takva mera može da pomogne samo ako ima ograničeno trajanje. "S vremenom takva mera počinje da generiše negativne efekte, može da ugrozi snabdevenost, pa i da trajno naruši tržište nekog proizvoda."

Mesecima unazad UNKS je upozoravao da je zbog nerealno male razlike između nabavne i prodajne cene koja je utvrđena uredbom, ugrožen opstanak gotovo polovine benzinskih stanica u Srbiji.

Depositphotos

Pored toga, brojne privatne benzinske stanice u agrarnim regionima Srbije su ostale bez kupaca, jer je uredbom NIS obavezan da poljoprivrednim gazdinstvima prodaje evrodizel po ceni daleko nižoj od tržišne, što je više nego dovoljan razlog da se snabdevanja agrara potpuno preseli na benzinske stanice ove kompanije.

"Zbog svega navedenog zatvorene su mnoge benzinske stanice, a manje naseljena područja Srbije praktično su počela da ostaju bez snabdevanja gorivom. Sada posle povećanja propisane razlike između nabavne i prodajne cene, očekujemo se da će biti uspostavljen obrnut trend", zaključio je Mićović.

Bez ograničenja cene goriva inflacija bi bila još veća, poručili su iz Vlade

Vlada Srbije ograničava cene goriva od 10. februara 2022. godine. Kada je ova odluka doneta, iz Vlade su obrazložili da je njen cilj da zaštiti potrošače od povećanja cena goriva koje su počele da divljaju zbog naglog skoka cena nafte na svetskom tržištu nakon rata u Ukrajini.

Cena nafte brent, koja se uzima kao reper za kupovine na glavnim finansijskim tržištima, pre rata iznosila je oko 80 dolara po barelu, a onda je nakon rata skočila na čak 123 dolara po barelu i držala se između 90 i 100 dolara sve do novembra. Poslednja dva do tri meseca cena nafte je u padu i vratila se na nivoe pre rata.

Međutim, cene dizela ostale su na visokom nivou pa je država odlučila da nastavi da ograničava cene goriva, a prema poslednjoj odluci to će biti do kraja februara.

Važno je napomenuti da su iz Vlade Srbije poručili da bi bez ograničavanja cena goriva inflacija bila na još većem nivou od 15,1 odsto koliko je iznosila na kraju prošle godine.

Cene goriva u Srbiji u poslednjoj godini

Kada je država uvela maksimalno ograničenje cene goriva, cena dizela iznosila je 179 dinara po litru, a cena benzina 171 dinar po litru. Od novembra do danas cena dizela je smanjena za 25 dinara po litru.

Trenutna cena dizela iznosi 197 dinara po litru, a cena benzina je 168 dinara po litru.