Na bolovanje samo dve nedelje, država spasava poslodavce zloupotreba

Zbog zamerki poslodavaca da radnici u velikoj meri zloupotrebljavaju bolovanja, ubuduće će moći najviše dve sedmice da odsustvuju sa posla zbog bolesti, a za svaki dan preko toga moraće da imaju odobrenje lekarske komisije. To je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić i izazvala popriličan gnev radnika.

Otvorena su brojna pitanja: da li ovo znači da ministarka ne veruje lekarima, koji svojim potpisom i pečatom stoje iza svake doznake o sprečenosti za rad, potom da li svi radnici treba da ispaštaju zbog onih koji zloupotrebljavaju bolovanja, da li bolestan čovek treba dodatno da se iscrpljuje čekajući satima u redu za komisuju, kao i da li će ljudi u unutrašnjosti Srbije morati da putuju iz svojih mesta u veće zdravstvene centre da bi produžili bolovanje.

Ministarka zdravlja je izjavila da je privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko provede na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata trajalo baš 58 dana.

"Lekar opšte medicine ubuduće će moći da otvori bolovanje pacijentu najduže dve nedelje, a ne, kao što je bio slučaj do sada, dva meseca", najavila je ministarka. Ona se nada da će tako uspeti da spreči mogućnost zloupotrebe.

Da država ozbiljno računa da nova pravila primeni što pre, govori i činjenica da je već pripremljen nacrt izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Kontrola će, kako je rekla ministarka, faktički biti na komisijama, sa izuzetkom za onkološke pacijente koji prolaze višemesečnu terapiju, ili pacijente koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije.

Prema važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, izabrani lekar je umesto ranijih 30 dana mogao od 2019. godine da otvori bolovanje pacijentima do dva meseca. U slučaju da privremena sprečenost za rad potraje duže od 60 dana, izabrani lekar je dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju. Međutim, u obrazloženju nacrta izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju se navodi da su uočene brojne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno utvrđeno je da su lekari otvarali bolovanja mimo utvrđenih preporuka o dužini trajanja u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije o pregledu specijaliste. 

Depositphotos

 

"Na taj način deo osiguranika neopravdano je ostvario pravo na nadoknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužem vremenskom periodu, čime su dodatno opterećena sredstva poslodavca s obzirom na to da prvih 30 dana naknade zarade obezbeđuje poslodavac, kao RFZO-a koji od 31. dana snosi troškove nakande zarade", navedeno je u obrazloženju nacrta zakona.

 

 

Uočeno je da je već 2019. povećan broj zahteva poslodavaca za kontrolu bolovanja za 32 odsto. Kako se dalje navodi, u 2022. godini je broj sprečenih osiguranika za rad bio za 6,7 manji nego 2021. godine, ali je povećan broj dana privremene sprečenosti za rad za 20 odsto, što dovodi do podatka da su osiguranici bili privremeno sprečeni za rad 77 dana. To predstavlja povećanje broja dana privremene sprečenosti za rad za 10 odsto u odnosu na 2021. i za 14 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Ono što se nigde u obrazloženju zakona ne navodi da su 2021. i 2022. godina bile pandemijske godine i da su zbog virusa korona ljudi više uzimali bolovanje. 

 

Prema ranije objavljenim podacima RFZO-a, bolovanje je 2019. godine koristilo 119.000 osiguranika, 2020. godine 134.000, 2021. godine 154.000 osiguranika.

Privrednici za skraćenje, sindikati tvrde da se ništa ne dobija

Privrednici odluku o skraćenju bolovanja, odnosno izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju pozdravljaju, dok su sindikati protiv.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže za Bloomberg Adriju da prema ranijim istraživanjima ovog udruženja oko 40.000 radnika zloupotrebljava bolovanje, što i nije mnogo s obzirom na to da je u Srbiji zaposleno oko dva miliona ljudi. Ali on smatra da je ovaj broj mnogo veći. 

Atanacković uverava da je predlog ministarke zdravlja dobar, ali naglašava da je to bio zahtev pre svega stranih investitora jer im je čudno da radnici provode mnogo više na bolovanju od kolega u zapadnim zemljama.

Da udruženja stranih kompanija odavno za ovo lobiraju, nije tajna. Patrizio Dei Tos, predsednik udruženja italijanskih privrednika u Srbiji Confiindustria, svojevremeno je izneo podatke nekoliko kompanija iz centralne i južne Srbije iz tekstilno-obućarskog sektora da na mesečnom nivou gube do 16.000 evra, a prema njihovim procenama 70 odsto odsustva sa posla je neopravdano, s obzirom na to da se odsustva srazmerno povećavaju u periodu godine kada je poljoprivredna sezona.

Depositphotos

 

Italijanski sistem upravljanja bolovanjima, kako je tada objasnio, predviđa da su bolovanja na teret poslodavca samo prvih tri dana odsustva zbog bolesti, dok teret izdržavanja istog prelazi na državu od četvrtog dana odsustva na dalje. To podrazumeva korektnu raspodelu odgovornosti i tereta: ukoliko država snosi određen trošak bolovanja, onda će i zdravstveni sistem biti i obazriv kada su u pitanju zdravstveno neopravdana bolovanja.

Zloupotrebe zbog poljoprivrede 

Atanacković takođe potvrđuje da je primetna zloupotreba bolovanja u područjima u kojima je razvijena poljoprivredna proizvodnja.

"Kada dođe vreme berbe malina u letnjim mesecima, drastično skače broj radnika na bolovanju sa nekoliko procenata na 25 do 30 odsto, što remeti proces rada u mnogim firmama. Poslodavci trpe veliku štetu jer zapošljavaju tačno onoliko koliko im treba i bilo ko da izostane nastaje problem", kaže Atanacković.

Kaže da zbog zloupotreba bolovanja poslodavci imaju velike probleme, ali pate i ostali radnici, na koje se prenosi sav posao.

"U svojoj firmi imam radnike koji nikada nisu koristili bolovanje. Oni su primorani da više rade, a i najčešće ne mogu da nadokande nedostatak onoga ko je na bolovanju", ističe Atanacković.

Podseća da se prethodnih godina pokušavalo da se to spreči tako što se isplaćuje 65 odsto od plate kada ste na bolovanju. 

Bloomberg Adria

 

"Lekarska udruženja sada protestuju zato što predlog ministarke Grujičić deluje kao da se njima ne veruje. Međutim, činjenica jeste da su bolovanja češća u određenim delovima godine, zimi zbog zimovanja, leti zbog produžavanja godišnjih odmora. A ima i ljudu koji imaju zaradu sa strane pa odbitak od plate za bolovanje ne osete", dodaje Atanacković.

On ne spori da je moguće da poslodavac da otkaz radniku koji zloupotrebljava bolovanje, ali to se ne čini često.

Sindikat: Bahatost države

S druge strane, Zoran Mihailović, sekretar Veća samostalnih sindikata Srbije kaže za Bloomberg Adriju da poslodavce niko ne kažnjava kada radnici rade bez nedeljnog i godišnjeg odmora, a smeta im kada radnik uzme bolovanje.

"Lekari opšte prakse su školovani, imaju faksimil i oni stoje iza svojih odluka. Ne može niko da im se meša u posao. Ovo je još jedna bahatost države koja pokušava stranim poslodavcima da izađe u susret", kaže Mihailović.

Sindikati nemaju ništa protiv toga da budu kažnjeni radnici koji zloupotrebljavaju bolovanje, ali ovde je kako tvrdi reč o zloupotrebi države od strane poslodavaca.

"U ministarstvu očigledno ne znaju koliko se čeka na red na pregled, a koliko za komisiju. Radnicima se samo nameće još jedan bespotreban problem. Poslodavce ne zanima što će neko bolestan doći na posao, njima je samo bitno da radnik dođe i radi", navodi Mihailović.