Ministar finansija Siniša Mali istakao je u subotu da je moguće napraviti velike uštede centralizovanim javnim nabavkama u zdravstvu, s obzirom na to da, kako je ocenio, prethodni sistem nije dobro funkcionisao pošto je svaka zdravstvena ustanova nabavljala opremu za sebe.
Nakon sedam meseci analize, objasnio je, došlo se do podatka da je moguće napraviti uštede od čak 18 odsto u odnosu na ukupne troškove, što iznosi 13 milijardi dinara na godišnjem nivou. Mali je naveo da se centralizovanim javnim nabavkama, robno-materijalnim knjigovodstvom i sistemom e-recepta, uvodi red u finansiranje u zdravstvu na nivou cele države.
On je na panelu "Digitalizacija u finansiranju zdravstvene zaštite" istakao da je neophodno da zdravstvo da ide u korak sa digitalizacijom, a da direktori zdravstvenih ustanova pokažu odgovornost prema novcu.
Ministar je podsetio da su Ministarstvo finansija i RFZO 2020. godine započeli digitalizaciju finansijskih procesa u zdravstvenom sistemu. Kako je objasnio, to podrazumeva uvođenje više sistema, među kojima SAP (glavna finansijska knjiga i plaćanje u RFZO), "Portal finansija", koji je povezan sa centralizovanim javnim nabavkama, ugovaranjem, trebovanjem, utrošcima i zalihama, UniOut (automatska kontrola faktura u RFZO, preuzetih sa SEF-a uz knjiženje u SAP) i sistem eRecept (koji, pored ostalog, omogućava vremensko doziranje terapije pri propisivanju lekova na recept).
Ministar je kritikovao zdravstvene ustanove koje ne popisuju zalihe i nabrojao lekare koji nisu dovoljno ažurni u korišćenju sistema e-recepti. "Dao sam im mesec dana da sve nelogičnosti i probleme reše, da pokažu veću odgovornost, a nakon toga država više neće imati razumevanja", rekao je ministar, a saopštilo je Ministarstvo finansija.
On je dodao da uvođenje robno-materijalnog knjigovodstva daje potpunu kontrolu zaliha i da se u svakom trenutku zna koliko ima zaliha u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji.
Navodeći da se u ovom trenutku rekonstruiše 11 domova zdravlja i kliničkih centara u Srbiji, ministar je najavio i nastavak ulaganja u zdravstvo, podizanjem plata i daljim ulaganjima u opremu i infrastrukturu. Uporedio je podatke iz 2019. godine, kada je budžet za zdravstvo iznosio 270 milijardi dinara, u odnosu na ovu godinu u kojoj su planirana izdvajanja za zdravstvo 490 milijardi dinara, odnosno 4,5 milijardi evra.
Bolnica u Sremskoj Mitrovici/Depositphotos
Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić ocenila je da je uvođenjem digitalizacije u oblast zdravstva, kao i kontrolom zaliha, uveden potpuni red u tu oblast.
"Sada je nezamislivo da se zakaže sastanak sa direktorima zdravstvenih ustanova a da već unapred ne znate kolike su vam zalihe, ne znate kako ste trebovali i ne znate projekciju za ovu, čak i za narednu godinu. To je nemoguće. Uvođenje sistema SAP, Portala finansija i UniOut, kao i sistema e-recept, rezultiralo je odsustvom dugovanja, kada su u pitanju lekovi, reagensi, ostala su samo dugovanja po osnovu tužbi i za energente, što je sledeći cilj koji ćemo rešiti sa Ministarstvom finansija", istakla je direktorka RFZO.
Centralizovanje podataka
Ministarka zdravlja Danica Grujučić ocenila je da je Ministarstvo zdravlja formiralo novi sektor za digitalizaciju sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija i Kancelarijom za IT i RFZO, i da zajedno rade na projektu centralizovanja podataka.
"Tako će se u svakom trenutku znati šta svaka zdravstvena ustanova u Srbiji ima od opreme, koliko je stara, kad je bio poslednji servis i kada oprema mora da se menja. Projekat je od kapitalnog značaja za državu i zdravstvo, a svi će se trenutni e-servisi objediniti u centralizovanu distribuciju podataka koja će činiti novi e-karton. Podaci će biti smešteni u data centar u Kragujevcu i biće kompletno zaštićeni", rekla je Grujičić.
Ona je najavila da će do kraja avgusta ove godine svaka bolnica u Srbiji imati skener. Takođe, neke od narednih aktivnosti Ministarstva zdravlja, kako je istakla Grujičić, biće unapređenje pravnog okvira, menjanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj dokumentaciji.
.webp){kind=icon}
